1. A Josifa odvedose u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik strazarski, covek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedose onamo.
2. I Gospod bese s Josifom, te bi srecan, i zivese u kuci gospodara svog Misirca.
3. I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve sto radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.
4. I Josif stece milost u njega, i dvorase ga; a najposle postavi ga nad celim domom svojim, i sta god imase njemu dade u ruke.
5. A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim sto imase, od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji bese na svemu sto imase u kuci i u polju.
6. I ostavi u Josifovim rukama sve sto imase, i ne razbirase nizasta osim jela koje jedjase. A Josif bese lepog stasa i lepog lica.
7. I dogodi se posle, te se zena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i rece: Lezi sa mnom.
8. A on ne hte, nego rece zeni gospodara svog: Eto gospodar moj ne razbira nizasta sta je u kuci, nego sta god ima dade meni u ruke.
9. Ni sam nije veci od mene u ovoj kuci, i nista ne krije od mene osim tebe, jer si mu zena; pa kako bih ucinio tako grdno zlo i Bogu zgresio?
10. I ona govorase takve reci Josifu svaki dan, ali je ne poslusa da legne s njom ni da se bavi kod nje.
11. A jedan dan kad dodje Josif u kucu da radi svoj posao, a ne bese nikoga od domasnjih u kuci,
12. Ona ga uhvati za haljinu govoreci: Lezi sa mnom. Ali on ostavivsi joj u rukama haljinu svoju pobeze i otide.
13. A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeze,
14. Viknu celjad svoju, i rece im govoreci: Gledajte, doveo nam je coveka Jevrejina da nas sramoti; dodje k meni da legne sa mnom, a ja povikah glasno;
15. A on kad cu gde vicem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobeze i otide.
16. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dodje kuci.
17. A tada mu rece ovako govoreci: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo, dodje k meni da me osramoti;
18. A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeze.
19. A kad gospodar njegov cu reci zene svoje gde mu rece: To mi je ucinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.
20. I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde lezahu suznji carski: i bi onde u tamnici.
21. Ali Gospod bese s Josifom i rasiri milost svoju nad njim i ucini te omile tamnicaru.
22. I poveri tamnicar Josifu sve suznje u tamnici, i sta je god trebalo onde ciniti on uredjivase.
23. I tamnicar ne nadgledase nista sto bese u Josifovoj ruci, jer Gospod bese s njim; i sta god cinjase, Gospod vodjase u napredak.
