1. A Jakov cu gde sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve sto bese naseg oca, i od onog sto bese naseg oca stece sve ovo blago.
2. I vide Jakov gde lice Lavanovo nije prema njemu kao pre.
3. I Gospod rece Jakovu: Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja cu biti s tobom.
4. I poslavsi Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom.
5. I rece im: Vidim gde lice oca vaseg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom.
6. I vi znate da sam sluzio ocu vasem kako sam god mogao;
7. A otac me je vas varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me osteti;
8. Kad on rece: Sta bude sareno neka ti je plata, onda se mladilo sve sareno; a kad rece: S belegom sta bude neka ti je plata, onda se mladilo sve s belegom.
9. Tako Bog uze stoku ocu vasem i dade je meni;
10. Jer kad se upaljivase stoka, podigoh oci svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci sto skacu na ovce i koze behu sareni, s belegama prutastim i kolastim.
11. A andjeo Gospodnji rece mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me.
12. A on rece: Podigni sad oci svoje i gledaj, ovnovi i jarci sto skacu na ovce i koze, sareni su, s belegama prutastim i kolastim; jer videh sve sto ti cini Lavan.
13. Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i ucinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.
14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekose mu: Eda li jos imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svog?
15. Nije li nas drzao kao tudjinke kad nas je prodao? Pa je jos i nase novce jednako jeo.
16. Jer sve ovo blago sto uze Gospod ocu nasem, nase je i nase dece. Zato cini sve sto ti je Gospod kazao.
17. I podize se Jakov, i metnu decu svoju i zene svoje na kamile;
18. I odvede svu stoku svoju i sve blago sto bese stekao, stoku koju bese stekao u Padan-Aramu, i podje k Isaku ocu svom u zemlju hanansku.
19. A Lavan bese otisao da strize ovce svoje; i Rahilja ukrade idole ocu svom.
20. I Jakov otide kradom od Lavana Sirina ne javivsi mu da hoce da ide.
21. I pobeze sa svim blagom svojim, i podize se te predje preko vode, i uputi se ka gori Galadu.
22. A treci dan javise Lavanu da je pobegao Jakov.
23. I uze sa sobom bracu svoju, i podje za njim u poteru, i za sedam dana stize ga na gori Galadu.
24. Ali Bog dodje Lavanu Sirinu nocu u snu, i rece mu: Cuvaj se da ne govoris s Jakovom ni lepo ni ruzno.
25. I stize Lavan Jakova; a Jakov bese razapeo sator svoj na gori, pa i Lavan takodje razape svoj s bracom svojom na gori Galadu.
26. I Lavan rece Jakovu: Sta ucini te kradom pobeze od mene i odvede kceri moje kao na mac otete?
27. Zasto tajno pobeze i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama, s bubnjevima i guslama?
28. Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio.
29. Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vaseg nocas mi rece govoreci: Cuvaj se da ne govoris s Jakovom ni lepo ni ruzno.
30. Idi dakle kad si se tako uzeleo kuce oca svog; ali zasto ukrade bogove moje?
31. A Jakov odgovori i rece: Bojah se i misljah hoces silom oteti kceri svoje od mene.
32. A bogove svoje u koga nadjes, onaj neka ne zivi vise; pred nasom bracom trazi sta je tvoje u mene, pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrala Rahilja.
33. I udje Lavan u sator Jakovljev i u sator Lijin i u sator dveju robinja, i ne nadje ih; i izasav iz satora Lijina udje u sator Rahiljin.
34. A Rahilja uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sede ozgo; i Lavan pipase po celom satoru, i ne nadje.
35. A ona rece ocu svom: Nemoj se srditi, gospodaru, sto ti ne mogu ustati, jer mi je sta u zena biva. Trazivsi dakle ne nadje idole svoje.
36. I Jakov se rasrdi, i stade koriti Lavana, i govoreci rece mu: Sta sam ucinio, sta sam skrivio, te si me tako zestoko terao?
37. Pipao si sav prtljag moj, pa sta si nasao iz svoje kuce? Daj ovamo pred moju i svoju bracu, neka rasude izmedju nas dvojice.
38. Evo dvadeset godina bih kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovise se, a ovnova iz stada tvog ne jedoh.
39. Sta bi zverje zaklalo nisam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao sto bi mi bilo ukradeno danju ili nocu.
40. Danju me ubijase vrucina a nocu mraz; i san mi ne padase na oci.
41. Tako mi je bio dvadeset godina u tvojoj kuci; sluzio sam ti cetrnaest godina za dva kceri tvoje i sest godina za stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta.
42. Da nije Bog oca mog, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacelo otpustio prazna. Ali je Bog video nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori nocas.
43. A Lavan odgovori Jakovu i rece: Ove su kceri moje kceri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i sta god vidis sve je moje; pa sta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodise?
44. Nego hajde da uhvatimo veru, ja i ti, da bude svedocanstvo izmedju mene i tebe.
45. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen.
46. I rece Jakov braci svojoj; nakupite kamenja. I nakupise kamenja i slozise na gomilu, i jedose na gomili.
47. I Lavan ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed.
48. I rece Lavan: Ova gomila neka bude svedok izmedju mene i tebe danas. Zato se prozva Galed.
49. A prozva se i Mispa, jer rece Lavan: Neka Gospod gleda izmedju mene i tebe, kad ne uzmozemo videti jedan drugog.
50. Ako ucvelis kceri moje i ako uzmes zene preko mojih kceri, nece covek biti izmedju nas nego gle Bog svedok izmedju mene i tebe.
51. I jos rece Lavan Jakovu: Gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh izmedju sebe i tebe.
52. Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik, da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da neces preci preko ove gomile i spomenika ovog na zlo.
53. Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihovog, neka sude medju nama. A Jakov se zakle strahom oca svog Isaka.
54. I Jakov prinese zrtvu na gori, i sazva bracu svoju na veceru; i jedose pa nocise na gori.
55. A ujutru rano usta Lavan, i izljubi svoju unucad i kceri svoje, i blagoslovi ih, pa otide, i vrati se u svoje mesto.
