1. A Rahilja videvsi gde ne radja dece Jakovu, pozavide sestri svojoj; i rece Jakovu: Daj mi dece, ili cu umreti.
2. A Jakov se rasrdi na Rahilju, i rece: Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?
3. A ona rece: Eto robinje moje Vale, lezi s njom, neka rodi na mojim kolenima, pa cu i ja imati dece od nje.
4. I dade mu Valu robinju svoju za zenu, i Jakov leze s njom.
5. I zatrudne Vala, i rodi Jakovu sina.
6. A Rahilja rece: Gospod mi je sudio i cuo glas moj, te mi dade sina. Zato mu nadede ime Dan.
7. I Vala robinja Rahiljina zatrudne opet, i rodi drugog sina Jakovu;
8. A Rahilja rece: Borah se zestoko sa sestrom svojom, ali odoleh. I nadede mu ime Neftalim.
9. A Lija videvsi gde presta radjati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za zenu.
10. I rodi Zelfa robinja Lijina Jakovu sina;
11. I Lija rece: Dodje ceta. I nadede mu ime Gad.
12. Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugog sina Jakovu;
13. I rece Lija: Blago meni, jer ce me blazenom zvati zene. Zato mu nadede ime Asir.
14. A Ruvim izidje u vreme zetve psenicne i nadje mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahilja rece Liji: Daj mi mandragoru sina svog.
15. A ona joj rece: Malo li ti je sto si mi uzela muza? Hoces da mi uzmes i mandragoru sina mog? A Rahilja joj rece: Neka nocas spava s tobom za mandragoru sina tvog.
16. I uvece kad se Jakov vracase iz polja, izidje mu Lija na susret i rece: Spavaces kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svog. I spava kod nje onu noc.
17. A Bog uslisi Liju, te ona zatrudne, i rodi Jakovu petog sina.
18. I rece Lija: Gospod mi dade platu moju sto dadoh robinju svoju muzu svom. I nadede mu ime Isahar.
19. I zatrudne Lija opet, i rodi Jakovu sestog sina;
20. I rece Lija: Dariva me Gospod darom dobrim; da ako se sada vec priljubi k meni muz moj, jer mu rodih sest sinova. Zato mu nadede ime Zavulon.
21. Najposle rodi kcer, i nadede joj ima Dina.
22. Ali se Gospod opomenu Rahilje; i uslisivsi je otvori joj matericu.
23. I zatrudne, i rodi sina, i rece: Uze Bog sramotu moju.
24. I nadede mu ime Josif, govoreci: Neka mi doda Gospod jos jednog sina.
25. A kad Rahilja rodi Josifa, rece Jakov Lavanu: Pusti me da idem u svoje mesto i u svoju zemlju.
26. Daj mi zene moje, za koje sam ti sluzio, i decu moju, da idem, jer znas kako sam ti sluzio.
27. A Lavan mu rece: Nemoj, ako sam nasao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Gospod tebe radi.
28. I jos rece: Isti koliko hoces plate, i ja cu ti dati.
29. A Jakov mu odgovori: Ti znas kako sam ti sluzio i kakva ti je stoka postala kod mene.
30. Jer je malo bilo sto si imao dokle ja ne dodjoh; ali se umnozi veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dodjoh. Pa kad cu i ja tako sebi kucu kuciti?
31. I rece mu Lavan: Sta hoces da ti dam? A Jakov odgovori: Ne treba nista da mi das; nego cu ti opet pasti stoku i cuvati, ako ces mi uciti ovo:
32. Da zadjem danas po svoj stoci tvojoj, i odlucim sve sto je sareno i s belegom, i sve sto je crno izmedju ovaca, i sta je s belegom i sareno izmedju koza, pa sta posle bude tako, ono da mi je plata.
33. Tako ce mi se posle posvedociti pravda moja pred tobom kad dodjes da vidis zaslugu moju: Sta god ne bude sareno ni s belegom ni crno izmedju ovaca i koza u mene, bice kradeno.
34. A Lavan rece: Eto, neka bude kako si kazao.
35. I odluci Lavan isti dan jarce s belegom i sarene i sve koze s belegom i sarene, i sve na cem bese sta belo, i sve crno izmedju ovaca, i predade sinovima svojim.
36. I ostavi daljine tri dana hoda izmedju sebe i Jakova. I Jakov pasase ostalu stoku Lavanovu.
37. I uze Jakov zelenih prutova topolovih i leskovih i kestenovih, i naguli ih do beline koja bese na prutovima.
38. I metase naguljene prutove pred stoku u zlebove i korita kad dolazase stoka da pije, da bi se upaljivala kad dodje da pije.
39. I upaljivase se stoka gledajuci u prutove, i sta se mladjase bese s belegom, prutasto i sareno.
40. I Jakov odlucivase mlad, i obracase stado Lavanovo da gleda u sarene i u sve crne; a svoje stado odvajase i ne obracase ga prema stadu Lavanovom.
41. I kad se god upaljivase stoka rana, metase Jakov prutove u korita pred oci stoci da bi se upaljivala gledajuci u prutove;
42. A kad se upaljivase pozna stoka, ne metase; tako pozne bivahu Lavanove a rane Jakovljeve.
43. I tako se taj covek obogati vrlo, te imase mnogo stoke i sluga i sluskinja i kamila i magaraca.
