1. Tada se podize Jakov i otide u zemlju istocnu.
2. I obziruci se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca lezahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen bese studencu na vratima.
3. Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.
4. I Jakov im rece: Braco, odakle ste? Rekose: Iz Harana smo.
5. A on im rece: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekose: Poznajemo.
6. On im rece: Je li zdrav? Rekose: Jeste, i evo Rahilje kceri njegove, gde ide sa stadom.
7. I on rece: Eto jos je rano, niti je vreme vracati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.
8. A oni rekose: Ne mozemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda cemo napojiti stoku.
9. Dok on jos govorase s njima, dodje Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasase ovce.
10. A kad Jakov vide Rahilju kcer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.
11. I poljubi Jakov Rahilju, i povikavsi zaplaka se.
12. I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Revecin; a ona otrca te javi ocu svom.
13. A kad Lavan cu za Jakova sina sestre svoje, istrca mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kucu. I on pripovedi Lavanu sve ovo.
14. A Lavan mu rece: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.
15. Tada rece Lavan Jakovu: Zar badava da mi sluzis, sto si mi rod? Kazi mi sta ce ti biti plata?
16. A Lavan imase dve kceri: starijoj bese ime Lija, a mladjoj Rahilja.
17. I u Lije behu kvarne oci, a Rahilja bese lepog stasa i lepog lica.
18. I Jakovu omile Rahilja, te rece: Sluzicu ti sedam godina za Rahilju, mladju kcer tvoju.
19. A Lavan mu rece: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.
20. I odsluzi Jakov za Rahilju sedam godina, i ucinise mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljase.
21. I rece Jakov Lavanu: Daj mi zenu, jer mi se navrsi vreme, da legnem s njom.
22. I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i ucini gozbu.
23. A uvece uze Liju kcer svoju i uvede je k Jakovu, i on leze s njom.
24. I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kceri svojoj da joj bude robinja.
25. A kad bi ujutru, gle, ono bese Lija; te rece Jakov Lavanu: Sta si mi to ucinio? Ne sluzim li za Rahilju kod tebe? Zasto si me prevario?
26. A Lavan mu rece: Ne biva u nasem mestu da se uda mladja pre starije.
27. Navrsi nedelju dana s tom, pa cemo ti dati i drugu za sluzbu sto ces sluziti kod mene jos sedam godina drugih.
28. Jakov ucini tako, i navrsi s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kcer svoju za zenu.
29. I dade Lavan Rahilji kceri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.
30. I tako leze Jakov s Rahiljom; i voljase Rahilju nego Liju, i stade sluziti kod Lavana jos sedam drugih godina.
31. A Gospod videci da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.
32. I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreci: Gospod pogleda na jade moje, sada ce me ljubiti muz moj.
33. I opet zatrudne, i rodi sina i rece: Gospod cu da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.
34. I opet zatrudne, i rodi sina, i rece: Da ako se sada vec priljubi k meni muz moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadese ime Levije.
35. I zatrudne opet, i rodi sina, i rece: Sada cu hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta radjati.
