1. A Avram bese star i vremenit, i Gospod bese blagoslovio Avrama u svemu;
2. I rece Avram sluzi svom najstarijem u kuci svojoj, koji bese nad svim dobrom njegovim: Metni ruku svoju pod stegno moje,
3. Da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da neces dovesti zene sinu mom izmedju kceri ovih Hananeja, medju kojima zivim;
4. Nego da ces otici u zemlju moju i u rod moj i dovesti zenu sinu mom Isaku.
5. A sluga mu rece: i ako devojka ne htedbude poci sa mnom u ovu zemlju; hocu li odvesti sina tvog u zemlju iz koje si se iselio?
6. A Avram mu rece: Pazi da ne odvedes sina mog onamo.
7. Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mog i iz zemlje roda mog, i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreci: Semenu cu tvom dati zemlju ovu, On ce poslati andjela svog pred tobom da dovedes zenu sinu mom odande.
8. Ako li devojka ne htedbude poci s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja; samo sina mog nemoj odvesti onamo.
9. I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svom, i zakle mu se za ovo.
10. Tada sluga uze deset kamila izmedju kamila gospodara svog da ide, jer sve blago gospodara njegovog bese pod njegovom rukom; i otisavsi dodje u Mesopotamiju do grada Nahorovog.
11. I pusti kamile da polezu iza grada kod studenca pred vece kad izlaze gradjanke da zahvataju vode;
12. I rece: Gospode Boze gospodara mog Avrama, daj mi srecu danas i ucini milost gospodaru mom Avramu.
13. Evo, ja cu stajati kod ovog studenca, a gradjanke ce doci da zahvataju vode.
14. Kojoj devojci kazem: Nagni krcag svoj da se napijem, a ona rece: Na pij, i kamile cu ti napojiti; daj to da bude ona koju si namenio sluzi svom Isaku; i po tome da poznam da si ucinio milost gospodaru mom.
15. I on jos ne izgovori, a to Reveka, kci Vatuila sina Melhe zene Nahora brata Avramovog, dodje s krcagom na ramenu.
16. I bese vrlo lepa, jos devojka, jos je covek ne bese poznao. Ona sidje na izvor, i natoci krcag, i podje;
17. A sluga iskoci pred nju, i rece; daj mi da se napijem malo vode iz krcaga tvog.
18. A ona rece: Na pij, gospodaru. I brze spusti krcag na ruku svoju, i napoji ga.
19. I kad ga napoji, rece: i kamilama cu tvojim naliti neka se napiju.
20. I brze izruci krcag svoj u pojilo, pa opet otrca na studenac da nalije, i nali svim kamilama njegovim.
21. A covek joj se divljase, i cutase, nece li poznati je li Gospod dao srecu putu njegovom ili nije.
22. A kad se kamile napise, izvadi covek zlatnu grivnu od po sikala i metnu joj oko cela, i dve narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata.
23. I rece: Cija si kci? Kazi mi. Ima li u kuci oca tvog mesta za nas da prenocimo?
24. A ona mu rece: Ja sam kci Vatuila sina Melsinog, koga rodi Nahoru.
25. Jos rece: Ima u nas mnogo slame i pice i mesta za nociste.
26. Tada covek savivsi se pokloni se Gospodu,
27. I rece: Blagosloven da je Gospod Bog gospodara mog Avrama, sto ne ostavi milost svoju i veru svoju prema gospodaru mom, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mog.
28. A devojka otrca i sve ovo kaza u domu matere svoje.
29. A Reveka imase brata, kome ime bese Lavan; i istrca Lavan k coveku na studenac,
30. Kako vide grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i cu gde Reveka sestra mu rece: Tako mi kaza covek; dodje k coveku; a on stajase kod kamila na studencu.
31. I rece: Hodi, koji si blagosloven od Gospoda; sto bi stajao napolju? Spremio sam kucu, ima mesta i za kamile.
32. I dovede coveka u kucu, i rastovari kamile; i dodase slame i pice kamilama, i donesose vode za noge njemu i ljudima sto behu s njim;
33. I postavise mu da jede; ali on rece: Necu jesti dokle ne kazem stvar svoju. A Lavan mu rece: Govori.
34. Tada rece: Ja sam sluga Avramov.
35. A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluskinja, i kamila i magaraca.
36. I jos Sara zena gospodara mog rodi sina gospodaru mom u starosti njegovoj, i on mu dade sve sto ima.
37. A mene zakle gospodar moj govoreci: Nemoj dovesti sinu mom zene izmedju kceri ovih Hananeja, medju kojima zivim;
38. Nego idi u dom oca mog i u rod moj, da dovedes zenu sinu mom.
39. A ja rekoh gospodaru svom:
40. Moze biti da devojka nece hteti poci sa mnom.
41. A on mi rece: Gospod, po cijoj volji svagda ziveh, poslace andjela svog s tobom, i dace srecu tvom putu da dovedes zenu sinu mom od roda mog, iz doma oca mog.
42. Onda ce ti biti prosta zakletva moja, kad otides u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet ce ti biti prosta zakletva moja.
43. I kad dodjoh danas na studenac, rekoh: Gospode Boze gospodara mog Avrama, ako si dao srecu putu mom, kojim idem,
44. Evo, ja cu stajati kod studenca: koja devojka dodje da zahvati vode, i ja joj kazem: Daj mi da se napijem malo vode iz krcaga tvog,
45. A ona mi odgovori: i ti pij i kamilama cu tvojim naliti; to neka bude zena koju je namenio Gospod sinu gospodara mog.
46. Ja jos ne izgovorih u srcu svom, a dodje Reveka s krcagom na ramenu, i sisavsi na izvor zahvati; i ja joj rekoh: Daj mi da se napijem.
47. A ona brze spustivsi sa sebe krcag rece: Na pij, i kamile cu ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje.
48. I zapitah je govoreci: Cija si kci? A ona odgovori: Ja sam kci Vatuila sina Nahorovog, kog mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko cela i narukvice na ruke;
49. I padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mog Avrama, sto me dovede pravim putem da nadjem kcer brata gospodara svog za sina njegovog.
50. Ako cete dakle uciniti ljubav i veru gospodaru mom, kazite mi; ako li necete, kazite mi, da idem na desno ili na levo.
51. A Lavan i Vatuilo odgovarajuci rekose: Od Gospoda je ovo doslo; mi ti ne mozemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude zena sinu tvog gospodara, kao sto kaza Gospod.
52. A kad cu sluga Avramov reci njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;
53. I izvadi zaklade srebrne i zlatne i haljine, i dade Reveci; takodje i bratu njenom i materi njenoj dade darove.
54. Potom jedose i pise on i ljudi koji behu s njim, i prenocise. A kad ujutru ustase, rece sluga: Pustite me gospodaru mom.
55. A brat i mati njena rekose: Neka ostane devojka kod nas koji dan, barem deset dana, pa onda neka ide.
56. A on im rece: Nemojte me zadrzavati, kad je Gospod dao srecu mom putu; pustite me da idem gospodaru svom.
57. Tada rekose: Da zovemo devojku, i upitamo sta ona veli.
58. I dozvase Reveku i rekose joj: Hoces ici s ovim covekom? A ona odgovori: Hocu.
59. I pustise Reveku sestru svoju i dojkinju njenu sa slugom Avramovim i ljudima njegovim.
60. I blagoslovise Reveku i rekose joj: Sestro nasa, da se namnozis na hiljade hiljada, i seme tvoje da nasledi vrata svojih neprijatelja!
61. I podize se Reveka s devojkama svojim, i posedase na kamile, i podjose s covekom; i sluga uzevsi Reveku otide.
62. A Isak idjase vracajuci se od studenca Zivoga koji me vide jer zivljase u juznom kraju;
63. A bese izasao Isak u polje pred vece da se pomoli Bogu; i podigavsi oci svoje ugleda kamile gde idu.
64. I Reveka podigavsi oci svoje ugleda Isaka, te skoci s kamile,
65. I rece sluzi: Ko je onaj covek sto ide preko polja pred nas? A sluga rece: Ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice.
66. I pripovedi sluga Isaku sve sto je svrsio.
67. I odvede je Isak u sator Sare matere svoje; i uze Reveku, i ona mu posta zena, i omile mu. I Isak se utesi za materom svojom.
