1. A pozive Sara sto i dvadeset i sedam godina; to su godine veka Sarinog;
2. I umre Sara u Kirijat-Arvi, a to je Hevron, u zemlji hananskoj. I dodje Avram da ozali Saru i oplace.
3. A kad usta Avram od mrtvaca svog, rece sinovima Hetovim govoreci:
4. Stranac sam i dosljak kod vas; dajte mi da imam grob kod vas da pogrebem mrtvaca svog ispred ociju svojih.
5. A sinovi Hetovi odgovorise Avramu govoreci mu:
6. Cuj nas, gospodaru; ti si knez od Boga medju nama; u najboljem grobu nasem pogrebi mrtvaca svog; niko izmedju nas nece ti zatvoriti grob svoj da ne pogrebes mrtvaca svog.
7. Tada usta Avram i pokloni se narodu zemlje one, sinovima Hetovim;
8. I rece im govoreci: Ako hocete da pogrebem mrtvaca svog ispred ociju svojih, poslusajte me, i govorite za mene Efronu sinu Sarovom,
9. Neka mi da pecinu u Makpeli, koja je nakraj njive njegove; za novce neka mi je da medju vama koliko vredi, da imam grob.
10. A Efron sedjase usred sinova Hetovih. Pa rece Efron Hetejin Avramu pred sinovima Hetovim, koji slusahu, pred svim koji ulazahu na vrata grada njegovog, govoreci:
11. Ne, gospodaru; cuj me: poklanjam ti njivu, i pecinu kod nje poklanjam ti: pred sinovima naroda svog poklanjam ti je, pogrebi mrtvaca svog.
12. A Avram se pokloni narodu zemlje one,
13. I rece Efronu pred narodom zemlje one govoreci: Ako si voljan cuj me; da ti dam sta vredi njiva, uzmi od mene, pa cu onda pogrepsti mrtvaca svog onde.
14. A Efron odgovori Avramu govoreci mu:
15. Gospodaru, cuj me; zemlja vredi cetiri stotine sikala srebra izmedju mene i tebe; sta je to? Samo ti pogrebi mrtvaca svog.
16. A Avram cuvsi Efrona izmeri mu srebro, koje rece pred sinovima Hetovim, cetiri stotine sikala srebra, kako su isli medju trgovcima.
17. I njiva Efronova u Makpeli prema Mamriji, njiva s pecinom koja je na njoj, i sva drveta na njivi i po medji njenoj unaokolo,
18. Posta Avramova pred sinovima Hetovim, pred svima koji ulaze na vrata grada onog.
19. Potom pogrebe Avram Saru zenu svoju u pecini na njivi Makpeli prema Mamriji, a to je Hevron, u zemlji hananskoj.
20. I potvrdise sinovi Hetovi njivu i pecinu na njoj Avramu da ima grob.
