1. I Gospod pohodi Saru, kao sto bese rekao i ucini Gospod Sari kao sto bese kazao.
2. Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.
3. I Avram nadede ime sinu koji mu se rodi, kog mu rodi Sara, Isak.
4. I obreza Avram sina svog Isaka kad bi od osam dana, kao sto mu zapovedi Bog.
5. A Avramu bese sto godina kad mu se rodi sin Isak.
6. A Sara rece: Bog mi ucini smeh; ko god cuje, smejace mi se.
7. I rece: Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj.
8. A kad dete doraste da se odbije od sise, ucini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbise Isaka od sise.
9. I Sara vide sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gde se podsmeva;
10. Pa rece Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom, s Isakom.
11. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog.
12. Ali Bog rece Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Sta ti je god kazala Sara, poslusaj; jer ce ti se u Isaku seme prozvati.
13. Ali cu i od sina robinjinog uciniti narod, jer je tvoje seme.
14. I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mesinu vode, i dade Agari metnuvsi joj na ledja, i dete, i otpusti je. A ona otisavsi lutase po pustinji virsavskoj.
15. A kad nesta vode u mesini, ona baci dete pod jedno drvo,
16. Pa otide koliko se moze strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govorase: Da ne gledam kako ce umreti dete. I sedeci prema njemu stade glasno plakati.
17. A Bog cu glas detinji, i andjeo Bozji viknu s neba Agaru, i rece joj: Sta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog cu glas detinji odande gde je.
18. Ustani, digni dete i uzmi ga u narucje; jer cu od njega uciniti velik narod.
19. I Bog joj otvori oci, te ugleda studenac; i otisavsi napuni mesinu vode, i napoji dete.
20. I Bog bese s detetom, te odraste, i zivese u pustinji i posta strelac.
21. A zivese u pustinji Faranu. I mati ga ozeni iz zemlje misirske.
22. U to vreme rece Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreci: Bog je s tobom u svemu sto radis.
23. Zakuni mi se sada Bogom da neces prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da ces dobro onako kako sam ja tebi cinio i ti ciniti meni i zemlji u kojoj si dosljak.
24. A Avram rece: Hocu se zakleti.
25. Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzese na silu sluge Avimelehove.
26. A Avimeleh rece: Ne znam ko je to ucinio; niti mi ti kaza, niti cuh do danas.
27. Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru medju sobom.
28. A Avram odluci sedam jaganjaca iz stada.
29. A Avimeleh rece Avramu: Sta ce ono sedam jaganjaca sto si odlucio?
30. A on odgovori: Da primis iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedocanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac.
31. Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zaklese obojica.
32. Tako uhvatise veru na Virsaveji. Tada se dize Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratise se u zemlju filistejsku.
33. A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Vecnog.
34. I Avram zivese kao dosljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.
