1. A Avram otide odande na jug, i stani se izmedju Kadisa i Sura; i zivese kao dosljak u Geraru.
2. I govorase za zenu svoju Saru: Sestra mi je. A car gerarski Avimeleh posla te uze Saru.
3. Ali dodje Bog Avimelehu nocu u snu, i rece mu: Gle, poginuces sa zene koju si uzeo, jer ima muza.
4. A Avimeleh ne bese se nje dotakao, i zato rece: Gospode, eda li ces i pravedan narod pogubiti?
5. Nije li mi sam kazao: Sestra mi je? A i ona sama kaza: Brat mi je. Ucinio sam u cistoti srca svog i u pravdi ruku svojih.
6. Tada mu rece Bog u snu: Znam da si ucinio u cistoti srca svog, zato te sacuvah da mi ne sagresis, i ne dadoh da je se dotaknes.
7. A sada vrati coveku zenu njegovu, jer je prorok, i molice se za te, te ces ostati ziv. Ako li ne vratis, znaj da ces umreti ti i svi tvoji.
8. I ujutru rano usta Avimeleh, i sazva sve sluge svoje, i kaza im sve ovo da cuju. I uplasise se ljudi veoma.
9. Tada Avimeleh dozva Avrama i rece mu: Sta si nam ucinio? Sta li sam ti zgresio, te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo? Ucinio si mi sta ne valja ciniti.
10. I jos rece Avimeleh Avramu: Sta ti je bilo, te si to ucinio?
11. A Avram odgovori: Govorih: jamacno nema straha Bozjeg u ovom mestu, pa ce me ubiti radi zene moje.
12. A upravo i jeste mi sestra, kci oca mog; ali nije kci moje matere, pa podje za me.
13. A kad me Bog izvede iz doma oca mog, ja joj rekoh: Ucini dobro, i kazi za me gde god dodjemo: Brat mi je.
14. Tada Avimeleh uze ovaca i goveda i sluga i sluskinja, te dade Avramu, i vrati mu Saru zenu njegovu.
15. I rece Avimeleh Avramu: Evo, zemlja ti je moja otvorena, zivi slobodno gde ti je volja.
16. A Sari rece: Evo dao sam tvom bratu hiljadu srebrnika; gle, on ti je ocima pokrivalo pred svima koji budu s tobom; i to sve da ti je za nauku.
17. I Avram se pomoli Bogu, i isceli Bog Avimeleha i zenu njegovu i sluskinje njegove, te radjahu.
18. Jer Gospod bese sasvim zatvorio svaku matericu u domu Avimelehovom radi Sare zene Avramove.
