1. Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad sedjase na vratima pred satorom svojim u podne.
2. Podigavsi oci svoje pogleda, i gle, tri coveka stajase prema njemu. I ugledavsi ih potrca im u susret ispred vrata satora svog, i pokloni se do zemlje;
3. I rece: Gospode, ako sam nasao milost pred Tobom, nemoj proci sluge svog.
4. Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.
5. I iznecu malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda podjite, kad idete pored sluge svog. I rekose: Ucini sta si kazao.
6. I Avram otrca u sator k Sari, i rece: Brze zamesi tri kopanje belog brasna i ispeci pogace.
7. Pa otrca ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brze zgotovi.
8. Pa onda iznese masla i mleka i tele koje bese zgotovio, i postavi im, a sam stajase pred njima pod drvetom dokle jedjahu.
9. I oni mu rekose: Gde je Sara zena tvoja? A on rece: Eno je pod satorom.
10. A jedan izmedju njih rece: Dogodine u ovo doba opet cu doci k tebi, a Sara ce zena tvoja imati sina. A Sara slusase na vratima od satora iza njega.
11. A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare bese prestalo sta biva u zena.
12. Zato se nasmeja Sara u sebi govoreci: Posto sam ostarela, sad li ce mi doci radost? A i gospodar mi je star.
13. Tada rece Gospod Avramu: Sto se smeje Sara govoreci: Istina li je da cu roditi kad sam ostarela?
14. Ima li sta tesko Gospodu? Dogodine u ovo doba opet cu doci k tebi, a Sara ce imati sina.
15. A Sara udari u bah govoreci: Nisam se smejala. Jer se uplasi. Ali On rece: Nije istina, nego si se smejala.
16. Potom ustase ljudi odande, i podjose put Sodoma; a Avram podje s njima da ih isprati.
17. A Gospod rece: Kako bih tajio od Avrama sta cu uciniti,
18. Kad ce od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu ce se blagosloviti svi narodi na zemlji?
19. Jer znam da ce zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drze puteva Gospodnjih i da cine sto je pravo i dobro, da bi Gospod navrsio na Avramu sta mu je obecao.
20. I rece Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.
21. Zato cu sici da vidim eda li sve cine kao sto vika dodje preda me; ako li nije tako, da znam.
22. I ljudi okrenuvsi se podjose put Sodoma; ali Avram jos stajase pred Gospodom,
23. I pristupiv Avram rece: Hoces li pogubiti i pravednog s nepravednim?
24. Moze biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoces li i njih pogubiti, i neces oprostiti mestu za onih pedeset pravednika sto su u njemu?
25. Nemoj to ciniti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje nece suditi pravo?
26. I rece Gospod: Ako nadjem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprosticu celom mestu njih radi.
27. A Avram odgovori i rece: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.
28. Moze biti pravednika pedeset manje pet, hoces li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Necu, ako nadjem cetrdeset i pet.
29. I stade dalje govoriti, i rece: Moze biti da ce se naci cetrdeset. Rece: Necu radi onih cetrdeset.
30. Potom rece: Nemoj se gneviti, Gospode, sto cu reci; moze biti da ce se naci trideset. I rece: Necu, ako nadjem trideset.
31. Opet rece: Gle sada bih progovorio Gospodu; moze biti da ce se naci dvadeset. Rece: Necu ih pogubiti za onih dvadeset.
32. Najposle rece: Nemoj se gneviti, Gospode, sto cu jos jednom progovoriti; moze biti da ce se naci deset. Rece: Necu ih pogubiti radi onih deset.
33. I Gospod otide svrsivsi razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.
