1. I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i rece im; radjajte se i mnozite se i napunite zemlju;
2. I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve sto ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i strase; sve je predano u vase ruke.
3. Sta se god mice i zivi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.
4. Ali ne jedite mesa s dusom njegovom, a to mu je krv.
5. Jer cu i vasu krv, duse vase, iskati; od svake cu je zveri iskati; iz ruke samog coveka, iz ruke svakog brata njegovog iskacu dusu coveciju.
6. Ko prolije krv coveciju, njegovu ce krv proliti covek; jer je Bog po svom oblicju stvorio coveka.
7. Radjajte se dakle i mnozite se; narodite se veoma na zemlji i namnozite se na njoj.
8. I rece Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreci:
9. A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vasim semenom nakon vas,
10. I sa svim zivotinjama, sto su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih sto su s vama, sa svacim sto je izaslo iz kovcega, i sa svim zverima zemaljskim.
11. Postavljam zavet svoj s vama, te odsele nece nijedno telo poginuti od potopa, niti ce vise biti potopa da zatre zemlju.
12. I rece Bog: Evo znak zaveta koji postavljam izmedju sebe i vas i svake zive tvari, koja je s vama do veka:
13. Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmedju mene i zemlje.
14. Pa kad oblake navucem na zemlju, videce se duga u oblacima,
15. I opomenucu se zaveta svog koji je izmedju mene i vas i svake duse zive u svakom telu, i nece vise biti od vode potopa da zatre svako telo.
16. Duga ce biti u oblacima, pa cu je pogledati, i opomenucu se vecnog zaveta izmedju Boga i svake duse zive u svakom telu koje je na zemlji.
17. I rece Bog Noju: To je znak zaveta koji sam ucinio izmedju sebe i svakog tela na zemlji.
18. A behu sinovi Nojevi koji izadjose iz kovcega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima.
19. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.
20. A Noje poce raditi zemlju, i posadi vinograd.
21. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred satora svog.
22. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici brace svoje na polju.
23. A Sim i Jafet uzese haljinu, i ogrnuse je obojica na ramena svoja, i iduci natraske pokrise njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvsi se da ne vide golotinje oca svog.
24. A kad se Noje probudi od vina, dozna sta mu je ucinio mladji sin,
25. I rece: Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama brace svoje!
26. I jos rece: Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!
27. Bog da rasiri Jafeta da zivi u satorima Simovim, a Hanan da im bude sluga!
28. I pozive Noje posle potopa trista pedeset godina.
29. A svega pozive Noje devet stotina pedeset godina; i umre.
