1. A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke sto behu s njim u kovcegu; i posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu.
2. I zatvorise se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dazd s neba prestade.
3. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadase posle sto pedeset dana;
4. Te se ustavi kovceg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu.
5. I voda opadase sve vecma do desetog meseca; i prvog dana desetog meseca pokazase se vrhovi od brda.
6. A posle cetrdeset dana otvori Noje prozor na kovcegu, koji bese nacinio;
7. I ispusti gavrana, koji jednako odletase i doletase dokle ne presahnu voda na zemlji.
8. Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje.
9. A golubica ne nasavsi gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovceg, jer jos bese voda po svoj zemlji; i Noje pruzivsi ruku uhvati je i uze k sebi u kovceg.
10. I poceka jos sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovcega.
11. I pred vece vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji bese otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje.
12. Ali poceka jos sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se vise ne vrati.
13. Sest stotina prve godine veka Nojevog prvi dan prvog meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovcegu, i ugleda zemlju suvu.
14. A drugog meseca dvadeset sedmog dana bese sva zemlja suva.
15. Tada rece Bog Noju govoreci:
16. Izadji iz kovcega ti i zena tvoja i sinovi tvoji i zene sinova tvojih s tobom;
17. Sve zveri sto su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i sta god gamize po zemlji, izvedi sa sobom, neka se razidju po zemlji, i neka se plode i mnoze na zemlji.
18. I izidje Noje i sinovi njegovi i zena njegova i zene sinova njegovih s njim.
19. Sve zveri, sve sitne zivotinje, sve ptice i sve sto se mice po zemlji po svojim vrstama izidjose iz kovcega.
20. I nacini Noje zrtvenik Gospodu, i uze od svake ciste stoke i od svih ptica cistih, i prinese na zrtveniku zrtve paljenice.
21. I Gospod omirisa miris ugodni, i rece u srcu svom: Necu vise kleti zemlje s ljudi, sto je misao srca covecijeg zla od malena; niti cu vise ubijati sve sto zivi, kao sto ucinih.
22. Od sada dokle bude zemlje, nece nestajati setve ni zetve, studeni ni vrucine, leta ni zime, dana ni noci.
