1. Ali zmija bese lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa rece zeni: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?
2. A zena rece zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;
3. Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
4. A zmija rece zeni: Necete vi umreti;
5. Nego zna Bog da ce vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oci, pa cete postati kao bogovi i znati sta je dobro sta li zlo.
6. I zena videci da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i muzu svom, te i on okusi.
7. Tada im se otvorise oci, i videse da su goli; pa spletose lisca smokovog i nacinise sebi pregace.
8. I zacuse glas Gospoda Boga, koji idjase po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i zena mu ispred Gospoda Boga medju drveta u vrtu.
9. A Gospod Bog viknu Adama i rece mu: Gde si?
10. A on rece: Cuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplasih, jer sam go, te se sakrih.
11. A Bog rece: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta sto sam ti zabranio da ne jedes s njega?
12. A Adam rece: Zena koju si udruzio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
13. A Gospod Bog rece zeni: Zasto si to ucinila? A zena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
14. Tada rece Gospod Bog zmiji: Kad si to ucinila, da si prokleta mimo svako zivince i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vuces i prah da jedes do svog veka.
15. I jos mecem neprijateljstvo izmedju tebe i zene i izmedju semena tvog i semena njenog; ono ce ti na glavu stajati a ti ces ga u petu ujedati.
16. A zeni rece: Tebi cu mnoge muke zadati kad zatrudnis, s mukama ces decu radjati, i volja ce tvoja stajati pod vlascu muza tvog, i on ce ti biti gospodar.
17. Pa onda rece Adamu: Sto si poslusao zenu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavsi da ne jedes s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ces se od nje hraniti do svog veka;
18. Trnje i korov ce ti radjati, a ti ces jesti zelje poljsko;
19. Sa znojem lica svog jesces hleb, dokle se ne vratis u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ces se vratiti.
20. I Adam nadede zeni svojoj ime Jeva, zato sto je ona mati svima zivima.
21. I nacini Gospod Bog Adamu i zeni njegovoj haljine od koze, i obuce ih u njih.
22. I rece Gospod Bog: Eto, covek posta kao jedan od nas znajuci sta je dobro sta li zlo; ali sada da ne pruzi ruku svoju i uzbere i s drveta od zivota, i okusi, te do veka zivi.
23. I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;
24. I izagnav coveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim macem, koji se vijase i tamo i amo, da cuva put ka drvetu od zivota.
