1. Tako se dovrsi nebo i zemlja i sva vojska njihova.
2. I svrsi Bog do sedmog dana dela svoja, koja ucini; i pocinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja ucini;
3. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan pocinu od svih dela svojih, koja ucini;
4. To je postanje neba i zemlje, kad postase, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,
5. I svaku biljku poljsku, dokle je jos ne bese na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle jos ne nicase; jer Gospod Bog jos ne pusti dazda na zemlju, niti bese coveka da radi zemlju,
6. Ali se podizase para sa zemlje da natapa svu zemlju.
7. A stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh zivotni; i posta covek dusa ziva.
8. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti coveka, kog stvori.
9. I ucini Gospod Bog, te nikose iz zemlje svakakva drveca lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od zivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.
10. A voda tecase iz Edema natapajuci vrt, i odande se delise u cetiri reke.
11. Jednoj je ime Fison, ona tece oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata,
12. I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha.
13. A drugoj je reci ime Geon, ona tece oko cele zemlje huske.
14. A trecoj je reci ime Hidekel, ona tece k asirskoj. A cetvrta je reka Efrat.
15. I uzevsi Gospod Bog coveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga cuva.
16. I zapreti Gospod Bog coveku govoreci: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;
17. Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusis s njega, umreces.
18. I rece Gospod Bog: Nije dobro da je covek sam; da mu nacinim druga prema njemu.
19. Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako ce koju nazvati, pa kako Adam nazove koju zivotinju onako da joj bude ime;
20. I Adam nadede ime svakom zivincetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nadje Adamu drug prema njemu.
21. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;
22. I Gospod Bog stvori zenu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.
23. A Adam rece: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime covecica, jer je uzeta od coveka.
24. Zato ce ostaviti covek oca svog i mater svoju, i prilepice se k zeni svojoj, i bice dvoje jedno telo.
25. A behu oboje goli. Adam i zena mu, i ne bese ih sramota.
