Поводом разних написа и шпекулација у јавности, насталих након што се, недопустиво и на нама непознат начин, у јавној циркулацији појавио документ Великог црквеног суда из Београда под називом "Пресуда", бр. 29 од 28. децембра 2007. године, Епархија канадска дужна је да саопшти следеће:

Црквено-судски поступци против шест лица из Нијагара Фалса покренути подизањем оптужница од стране црквено-судског тужиоца Епархије канадске још су у току. Црквени суд Епархије канадске, на захтев оптужених за изузећем овог Суда, проследио је оптужнице Великом црквеном суду у Београду, 19. јула 2006. Ниједном телу Српске православне епархије канадске до данас нису достављене пресуде које би биле одговор на наводе тих оптужница.

Поменути документ Великог црквеног суда из Београда Епархија канадска нема у свом поседу, што у Великом црквеном суду добро знају. Осим тога, Епархији канадској никада није достављена пресуда првостепеног суда (Епархије источноамеричке) коју Велики црквени суд "оснажује", иако је Епархија тај документ у неколико наврата тражила (Пресуда Црквеног суда Епархије источно-америчке ЦСбр. 7, од 8. септембра 2007).

Дакле, поступци против шест лица из Нијагара Фалса још трају, и до њиховог окончања неумесан је и некоректан било какав коментар о овом питању.

Међутим, због произвољних и неутемељених тумачења којима се ови црквено-судски поступци повезују са евентуалним враћањем ЦШО Св. Георгија у састав Српске православне цркве, неопходно је навести ове чињенице:

Покренути црквено-судски поступци тичу се једино и искључиво појединаца против којих се воде, а ни у ком случају статуса црквено-школске општине у Нијагари или осталих верника из те парохије. Црквено-судски поступци истражују ЛИЧНУ, ПОЈЕДИНАЧНУ кривицу оптужених. Црквени суд је ту само да пресуди да ли је кривица оптужених лица таква да захтева њихову личну одговорност или не. Због тога, исход судског поступка, какав год био, нема директне везе са питањем статуса црквене општине Св. Георгија. Какве год пресуде на крају биле, оне се односе само на питање кривице шест поменутих лица, а не на расплет ситуације у ЦШО Св. Георгија у Нијагара Фалсу.

Подигнуте оптужнице нису биле узрок дешавања у овој црквеној општини. Оне су биле последица нечега што се већ десило, последица издвајања имовине црквене општине Светог Георгија из састава Епархије канадске и установаљавања правила у тој општини која су директно супротстављена правилима Православне цркве. Самим тим, враћање ове парохије у оквир Епархије и Српске православне цркве условљено је једино поништавањем тих одлука. То је челницима ЦШО јасно стављено до знања и пре покретања црквено-судских поступака против шест лица.

Ово недвосмислено потрвђују већ постојеће и још увек важеће одлуке највиших тела Српске православне цркве: Светог архијерејског синода као највишег извршног тела Српске православне цркве и Епископског савета СПЦ у САД и Канади као највишег извршног тела Српске православне цркве на овом континенту. То су тела којима су подређени и њихови црквени судови (Велики црквени суд, односно судови епархија у САД и Канади).

Свети архијерејски синод у својој одлуци Бр. 1463/зап. 1041 од 24. августа 2006. јасно каже челницима нијагарске ЦШО "да пониште предметну регистрацију, и на тај начин врате се у канонску јурисдикцију Епархије канадске и под омофор њиховог надлежног епархијског Архијереја". Одлука даље каже: "Уколико ово учине, умолити Његово Преосвештенство Епископа канадског Г. Георгија да служењем Свете архијерејске Литургије у храму Светог великомученика Георгија у Најагара фалсу поново стави ову цркву у богослужбену употребу.

Спровођење ове одлуке прецизира Епископски савет СПЦ у САД и Канади својим актом Бр. 62 од 12. децембра 2006. Ту се каже да је за враћање у окриље Цркве "потребно учинити следеће кораке:

1. Повратити имовину ЦШО Светог Георгија у правно стање пре 18. децембра 2005. године и документовати тај поступак Епархији канадској.

2. Управљање имовином ЦШО предати Привременом повереништву које је Епархијски савет именовао, фебруара 2006. године.

Дакле, ово су радње које ће се, овим редом, морати обавити да би се поменута црквено-школска општина поново нашла у окриљу Српске православне цркве. Када ће то бити, и када ће се коначно, након толиког чекања, извршити заповести највиших тела Српске православне цркве, зависи само од оних који воде ту бившу црквену јединицу.

28.марта 2008.
САВЕТ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ