(Преузето из књиге Мирослава Тохоља Ноћна пошта. Преписка са Радованом Караџићем 1996-2004, ИГАМ, Београд, 2008, уз дозволу издавача)

Пале, 9. септембар 1999:
Дошло је, надам се - пролазно, време ћифти и изрода, који без икаквог стида врше издају и уништавају народни дух, а богами и одлажу остварење највиших циљева. Да код нас може бити толико издаје, нисам ни у сну сањао. (...)
Ништа још није готово, а свет тек улази у прави вртлог, у коме ће нека царства потонути. Европа има све више и више пензионера и незапослене омладине, а САД више неће моћи малим ратовима да одржавају садашњи животни стандард. За одржање пренадуваних берзанских вредности требаће им мало већи ратови, и до њих ће доћи, ако се републиканци не опамете.

Фебруара 2000:
Чудо једно, колико запад и ислам личе по технологији управљања својим пословима, нарочито у односу на управљање непослушним мањинама. У исламским друштвима постоји феномен "дими", "димитуд", "димијаштво". "Дими" је штићеник исламске власти, предводник мањине, који се у свему изједначава са исламским првацима, под условом да целу своју заједницу држи под водом. Врло практично, и јевтино. (...)
Методе Запада су доста истрошене и компромитоване, ствара се нова клима у свету, након избора у Русији ствари ће неизбежно бити другачије. Запад за сада нема начина да промени однос према Србима, нити им се можемо умилити без великих и штетних промена, које би значиле не само привид, него и стварну победу Запада, и преузимање кривице на српска плећа. Верујем да ће САД имати великих проблема да редефинишу своје амбиције према Кини, Далеком истоку уопште, и Русији посебно. А мораће, или ће ударити главом у зид. (...) Ако то не ураде, морају у конфликт огромних размера. Њихов стандар је незаслужено огроман, акције су прецењене десетину пута и прети им колапс берзи. (...) Вредност америчких акција је скочила за 1500 одсто, а количина роба које их покривају тек за 30 одсто. Та разлика може да их уништи, и они морају стално да праве ратове, а ако стану, готови су.

Септембра/октобра 2001:
Комунисти су радили наопако, али им је прича била "шупља", док "сороши" баратају неким новцем, који дају на кашичицу, и у замену, пре свега, за сва уверења, а пре свих верска и национална. А кад пропадну уверења, ни остало се неће одржати на ногама. (...) Мене брину људи који хоће да обезбеде своју власт, па се загледају само у оно што је пред њима, као почетник на бициклу, док не удари главом у зид. Додик је био такав, а бојим се да и ви сада имате исто. А све то подсећа на Стојадиновића, који је због странчарења "заборавио" да реализује споразум са Турском о Космету. Да је то урадио како треба, данас не бисмо имали тај ужасни проблем.

Октобра 2001:
Овај противник је опаснији од бољшевизма, јер има демократски изглед и зна да подмити најниже пориве.

Новембра/децембра 2001:
Све почиње у језику, а лаж, у коју су нас били заробили, и почињала је и завршавала у језику.