Прави витез увек има кога да брани. За многе људе је ваше име постало лозинка по којој препознају своје - који се не предају у време бешчашћа и срамоте. С разлогом народ о Вама пева песме. Ви сте спознали радост јединства са својим народом и поделили са њим неизмерну тугу због губитака. Била Вам је подарена срећа дружења са неустрашивим саборцима и мудрим пријатељима, и та срећа није затрована подмуклошћу непријатеља.
Штета што Вас је политика одвојила од поезије. Но, Ви нисте ни имали избора у онај час када Вас је призвао јавни живот.
Грубијани који су уобразили да су светске газде, оптужили су Вас за своја сопствена злодела. Крвљу оклеветаних хероја зликовци и џелати спирају са себе своје злочине. Неће им успети да избегну казну, иако су многе људе поразили својим безочним лажима.
Ви нисте разочарали оне који Вама верују. Ви сте слободан човек, одан своме позвању - све те године живели сте међу људима и, као професионалац, чинили за њих све што сте могли. Ви сте и сад слободни. За разлику од оних који су вас издали и продали. Задесила су Вас горка искушења, каква су суђена малом броју људи у историји.
Немам ту срећу да се лично са Вама познајем, али важан део мог посла везан је са Вашим именом. Први српски стихови које сам превео били су - Ваши стихови. Први мој текст о српској литератури био је приказ - Ваше поезије. Прва српска књига коју сам објавио у преводу на руски језик била је - Ваша "/Свејесен", која је отворила Шрпско-руску поетску библиотеку", и готово у целости ушла у "Антологију српског песништва". Хвала Вам за светлост Ваше душе. Ја припадам онима који Вас сматрају победником и поносе се Вама.

Крепко Вам стежем руку.

Андреј Базилевски,
Москва, 21. децембра 2008.

С руског: Мирјана Булатовић
(И ПРЕВОДИЛАЦ ЖАРКО ЖЕЛИ ДА ПОЗДРАВИ ХЕРОЈА РАДОВАНА!)

Дорогой поэт Радован Караджич!

Уважаемый Президент!

У настоящего витязя всегда есть, кого защищать. Для многих Ваше имя стало паролем, по которому узнают своих – не сдавшихся во времена бесчестия и позора. Недаром народ слагает о Вас песни. Вы познали радость единения со своим народом и разделили безмерную скорбь его утрат. Вам было даровано счастье общения с мужественными соратниками и мудрыми друзьями, и оно не отравлено коварством врагов. Жаль, что политика отняла Вас у поэзии. Однако Вы были не властны выбирать, когда Вас призвала общая жизнь.

Уголовники, возомнившие себя хозяевами мира, объявили Вас виновным в их собственных злодеяниях. На крови оклеветанных героев воры и палачи надеются возвести твердыню своей безнаказанности. Это им не удастся, хотя кое-кого они сумели сбить с толку изощрённой ложью. Вы не разочаровали тех, кто верит Вам. Вы – свободный человек, верный своему призванию – были все эти годы среди людей и как профессионал делали для людей всё, что могли. Вы и теперь свободны. В отличие от тех, кто предал и продал Вас. На Вашу долю выпали горькие испытания, которые выпадают в истории немногим.

Не имею чести быть лично знакомым с Вами, но важная часть моей работы связана с Вашим именем. Первые сербские стихи, которые я перевёл, были Вашими стихами. Первой моей статьёй о сербской литературе был текст о Вашей поэзии. Первой сербской книгой, которую я издал в русском переводе, была Ваша «Свејесен» – она открыла «Сербско-русскую поэтическую библиотеку», а вскоре полностью вошла в «Антологию сербской поэзии». Благодарю Вас за свет Вашей души. Я среди тех, кто считает Вас победителем и гордится Вами.

С крепким рукопожатием –

Андрей Базилевский. Москва, 21 декабря 2008 г.