С обзиром на учестале нападе на архијереје и свештенство Српске православне цркве, по разним медијима, учесници 26. годишње скупштине Епархије канадске јавно се обраћају верницима овим саопштењем:

Са жалошћу, Епархијска скупштина се морала осврнути на тужну појаву блаћења и прљања свега нам светог и честитог.

Извесни појединци - мала и опскурна дружина некултурних и недобронамерних - из својих анонимних брлога, из својих скровитих јазбина, заклоњени кукавичком анонимношћу, устремила се на свештенство Епархије канадске, и шире, а најпре на Епископа ове Епархије и на сваког честитог Србина који се својим радом и доприносима у развоју Епархије канадске истакао. Колико год различити у својој простоћи и злоби, заједничка им је мржња према Српској цркви. Не поштују и у својој мржњи не штеде готово ни једног епископа, па ни самог Патријарха српског. Ни један честити владика и свештеник српски њима добар није. За њих, епископи су узрок све наше несреће. "Сви су лоши", веле.

Жалосно је колико се прљавих речи, лажи и инсинуација, нескривене мржње и чак директног позива и подстицања на насиље и линчовање свештенства распростире преко интернет и других медијских средстава. "Море, мотка и то ОНА! Ту нема греха!", узвикују.

Није нам намера да се бранимо, јер немамо коме и, хвала Богу, немамо ни за што. Далеко од тога да смо безгрешни; и сваки ће од нас пред јединим Праведним Судијом за дела своја одговоре дати. Само је Бог без греха. А ми се, заједно са Апостолом усуђујемо да кажемо: Шта нама фали? ( 2. Кор. 11. глава) Ни за једног од нас није изнета ни једна конкретна оптужба. Да је имају, давно би нас њоме на суд потегли.

Но, с друге стране, знамо да често и упорно понављана лаж лаковернима и неутврђеним у вери може се учинити истином. "Лаж се пређе прими него истина", вели наша народна мудрост. Премудри Соломон нас учи да не одговарамо безумнику по безумљу његову да се не бисмо сравнали с њиме. Саветује нас да лоше људе, једноставно, избегавамо и игнорешемо. "Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна", (Проп, 24, 30) вели он. Али исти Премудри подстиче нас да одговоримо "безумнику по безумљу његову, да не мисли да је мудар". (Приче, 26, 5) Зато је ово обраћање наше: добронамерних и честитих ради. Имамо препуно руке паметног посла али се некад и за глупости време одвојити мора.

Свето писмо нас учи да је блажен човек "који не иде на вијеће безбожничко и у друштву неваљалих људи не сједи". (Пс, 1, 1) "Не дотичите се ничега нечиста", (Ис. 52, 11) опомиње нас пророк Исаија. И ми позивамо све верне синове и кћери свете Цркве да никаквог додира ни посла са овим несрећницима не имају; да не дозволе да их се ове прљавштине и лажи дотакну.

Попут Апостола и ми молимо Господњим речима: "Изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити". (2. Кор. 6, 17) "Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. Говоре да знају Бога, а дјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело." (Титу, 1, 15 - 16) "

По плодовима њиховим познаћете их", (Мт. 7, 16) говори нам Господ. Нечистота, бесрамност, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, (Гал. 5, 19 - 20) чемерни су и опори плодови њихови.(?) "Срце мудрога разумно управља устима његовим и додаје науку уснама његовим", (Приче, 16, 23) а "неваљалац о неваљаству говори, и срце његово гради безакоње". (Ис. 32, 6) Јер њихово баљезгање више је реч о њима самима него ли о било коме другом. "Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца", (Лк. 6, 45) говори нам Господ. "Ко изнад себе пљује, на образ му пада", вели српска пословица. Зато, не дозволимо да прљави пљавштинама својим наша срца прљају. Да, по речима Апостоловим, не будемо "мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду". (Еф. 4, 14)

Све те "облаке безводне" које ветрови витлају, дрвета јесења безплодна, двапут умрла и из корена ишчупана, бесне таласе морске "који се својим срамотама пенушају", (Саборна Јудина, 1, 12 - 13) оставимо у мрачним јазбинама њиховим; довољни су сами себи. "Гле, иде Господ са хиљадама светих својих, да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све дрске ријечи које безбожни грјешници говорише против Њега" (Јудина, 1, 14 - 15) и слугу Његових.

Одувек је таквих било и, нажалост, изгледа да ће их увек бити. Ништа се нама, данашњима, не догађа што се нашим претходницима збивало није. Знамо ми гонитеље наше; који су јуче крв нашу тражили, траже је и данас. Ништа синови нису бољи од отаца својих. "Кога од пророка не протјераше оци ваши", (Д. ап. 7, 52) пита свети Стефан убице своје. Ни самог Бога, кад је земљом ходио, злобници штедели нису. Свакакве су му замерке износили. Говорили су да се с непризорнима дружи; с цариницима и грешницима једе и пије. "Свијету нико колаче попекао није", вели наша народна мудрост; ни Господ Бог својим ненавидницима није. "Дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син Човјечији који једе и пије, а они кажу: Гле, човјека, изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима". (Мт. 11, 18 - 19)

По природи пута којим смо се упутили и по природи призива којим смо призвани ми знамо да је нама страдање суђено. Ако Господа гонише, како нас да не гоне. Кад(?) Његову реч не одржаше, зар ће нашу одржати? (Јн. 15, 20) "Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише". (1. Сол. 2, 15)

Зато, радујемо се невољама нашим, знајући да су тако прогонили пророке(?) пре нас. (Мт. 5, 12) А ове, ако уши имају да чују, и очи да виде, подсјећамо на опомену Апостолову, да се Господ не да обмањивати, "јер што човјек посије, оно ће и пожњети". (Гал. 6, 7) Како чине, тако ће им бити; плата ће им се вратити на главе њихове. (Авд. 1, 15) "

Бог је праведан судија". (Пс. 7, 11) "Господ нека вас види и суди". (2. Мојс. 5, 21)