Braćo, javna je tajna Crkve širom vaseljene da nekadašnji Episkop raško-prizrenski, potonji Patrijarh srpski, sada blaženopočivši Pavle (Stojčević) nije bio prvojerarh obične mere. Uostalom, njegov lik i čitava njegova pojava zračili su svetošću i pravednošću. Njegov etos je bio čvrst kao dijamant. Dobrovoljno je bio puki siromah, podvižnik koji podseća na drevne pustinjske Oce, isposnik, čovek neprekidne molitve, blag, miroljubiv i smeran srcem, ali i borac koji ne zna za uzmicanje, spreman na svaku žrtvu kad god je za to postojala potreba. Ognjeni liturg pred sveštenim žrtvenikom Božjim, duhonosac, on je sabrao u sebi, kako je nekada sveti Grigorije Niski rekao za Meletija Antiohijskoga, - Davidovu krotost, Solomonovu razboritost, Mojsijevu dobrotu, Samuilovu pravičnost, Josifovu celomudrenost, Danilovu mudrost, Ilijinu revnost za veru i devstveničku čistotu Jovana Bogoslova". Bio je, uostalom, bogoslov širokoga znanja, proročki nadahnuti propovednik Jevanđelja, bratoljubiv, čedoljubiv, veoma milostiv i samilostiv, ispunjen svakim milosrđem, pomirljiv, mirotvorac, čovek otvorenih horizonata koji je osećao neposredan dodir sa savremenom stvarnošću i bio izuzetno blago Crkve naših dana. Ustvari, nosio je na sebi pečat svetosti. Čak i oni koji stvari posmatraju spolja, na necrkven način, shvatali su da imaju posla sa neobičnom ličnošću, sa čovekom druge mere i drugačijeg kvaliteta, pa su ga stoga poštovali i onda kada se njihova gledišta nisu podudarala sa njegovim stavovima. Bog ga je podario Crkvi u pogodnom trenutku, upravo tada kada su njegov narod i njegova otadžbina imali potrebu za takvim poglavarem većma nego ikada pre. On koji je iskustveno doživeo božanske tajne, sveti Prvojerarh, dao je rešenje za bolni raskol takozvane Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve vrativši je u naručje puno ljubavi, naručje Srpske Patrijaršije. Nažalost, nije imao sreće da doživi analogan blagopolučan završetak i drugog raskola, raskola Crkve sa sedištem u Skoplju, uprkos njegovim upornim nastojanjima da se i to zbude. I pored toga, sigurni smo da će upravo to biti prvi predmet njegovih bogougodnih molitava pred Svevišnjim, sada kada se nalazi pred Njim, a da će radost rešenja problema raskola doživeti njegov naslednik.
On, sitan i slabašan telom, bio je gigant po načinu razmišljanja i po duhu. On, Patrijarh Pavle, poneo je breme krsta i stradanja istorijskog i blagoslovenog srpskog naroda u iskušenjima poslednjih godina. On je bio živi izraz njegovog jedinstva, ovaploćenje Svetoga Predanja i dragocenog nasleđa Svetoga Save.
Braćo Srbi, mirne duše možete da kažete za svog usnulog Patrijarha: - Takav nam arhijerej trebaše - svet, nezlobiv, neporočan" (Jevr. 7, 26), dostojan naslednik Svetoga Save, po svemu dostojan uzvišenog i veoma odgovornog patrijaraškog dostojanstva, ali i dorastao složenim i bolnim okolnostima ovoga vremena.
