Пише: Протојереј Љубомир Рајић

Вијест о избору Епископа рашко-призренског Павла за Патријарха српског, примио сам у својој кући, приликом посљедње посјете родбини. Док је припреман Свети архијерејски сабор, као и у току засједања, мало се говорило и нагађало о томе ко ће бити сљедећи патријарх. Сјећам се да сам од свештених лица слушао да ће можда бити изабран Владика Стефан, други су говорили - Владика Сава, а неки су мислили да ће Митрополит Јован доћи умјесто Патријарха Германа. Новинарима ова тема није била занимљива. "Таблоиди" још нису ни постојали. Вечерњи Дневник је трећег децембра 1990. донио кратко саопштење - да је за Патријарха српског изабран Епископ рашко-призренски Павле, и то је било све.

Патријарх Павле је на трон Светога Саве дошао тихо и ненаметљиво. За мање од пола године по његовом избору, почео је рат. Већ послије првог јавног обраћања нацији, сви су остали запањени његовим ријечима, а и појавом. Позивање на чојство и јунаштво, уз опомену да не каљамо руке, него да останемо људи, потврдило је да је новог патријарха Дух Свети довео на то мјесто, управо када је био потребан такав човјек. Стигао је да пише, бесједи, путује, дочекује. Стигао је да охрабри и утјеши, да прекори и опомене. Знао је и да се нашали. Све је чинио очински и све му је некако пристајало. При томе је сваки дан служио Свету литургију. У годинама у којима човјек најрадије у своме кревету заноћи, он је обишао свијет. Гдје год су Срби живјели, Патријарх Павле их је походио. Нама, канадским Србима, чак је двапут долазио. Осветио је темеље цркве у Мисисаги и темеље Манастира Светог Преображења Господњег. Када је Манастир био довршен, дошао је да га освети...

Поново се налазимо пред избором патријарха. Не знам шта се десило, и када је дошло до ових промјена, али сада се сви интересују ко ће бити сљедећи патријарх. Не постоје новине у Отаџбини у којима се ова тема не распреда. Сви тобоже нешто знају, и имају своје "поуздане изворе". Овамо, у дијаспори, да и не говорим. "Оче, ко има највише шансе да буде поуп (патријарха бркају са папом, чија титула, када се изговори на енглеском језику, звучи као "поуп") - питају они који су овдје рођени. "Шта мислите, оче, ко ће бити нови владика?", веле њихови родитељи. До те мјере су овдашњи Срби, поготово они из дијела цркве који је некада био отцијепљен, заинтересовани, да изгледа како би вољели и сами да гласају за некаквог свог кандидата. Када им човјек објасни начин на који се бира патријарх, они саслушају, па додају: "Да, али ипак би се морало знати ко има највише шансе."

Остаје нам да вјерујемо да ће се Господ постарати за то, као што се и до сада старао. Енглези имају једну фразу, када хоће да кажу да ће неку личност бити тешко замијенити: "Хис схоес wилл бе хард то филл", што дословно значи: "Његове ће ципеле бити тешко попунити". Хоће. Незамисливо је тешко попунити ципеле Светог Патријарха Павла.