Прекрасно је ново здање Библиотеке. Сваком Србину на понос. Понајвише двојици људи чијим је радом, знањем али и новчаним прилогом ова зграда подигнута: Благоју Савићу и Слободану Гојковићу. Њих двојица су, представљајући компанију Савиц Хомес из Киченера, на јавном конкурсу који је објавила Епархија прошлог пролећа, добили поверење Епархијског савета, а заузврат се одрекли целокупног прихода од изградње зграде.

Импоновала је њихова решеност да иза себе, још док су у пуној снази, оставе нешто по чему ће их, а у име целог Српства, памтити потомци. За неколико месеци колико су трајали радови уверили смо се у њихову сталну бригу да пројекат који су започели буде завршен на најбољи и најквалитетнији начин. У овај велики посао заиста су уградили део себе.

Благоје и Слободан, два машинска инжењера из Сарајева, своје су снове о успеху осамдесетих година прошлог века везивали за град у којем су стасали, радећи као водећи млади стручњаци у фабрици "Претис" у Вогошћи. Посечени, као и цела њихова генерација, ратним збивањима, у Канади су започели од нуле и у за њих новој струци. Вредни и подузетни, а уз подршку најближих и најдражих, врло брзло су у жестокој конкуренцији изборили своје место. Али лични успех за ова два човека није био довољан. "

Дође тренутак у животу када човјек схвати да оно што стиче за себе и породицу није довољно, да је све то, па чак и оно што се дјеци оставља, ипак пролазно и трошно. Мени се учинило да би било погрешно оглушити се о овај позив који сам осјетио и срећан сам што смо своја имена на овај начин, у сједишту наше Цркве у Канади, вратили свом народу. Можда је у свему томе била пресудна жеља да се на овај начин огласимо јавно и у име цијеле наше генерације која мора да почне да оставља свој траг овдје у Канади", каже Благоје Савић. "

За мене је лично најбоља потврда да је ово вриједило урадити ова младост која је, ево, преузела данас на себе обавезу да буду домаћини и да услуже све госте у овом нашем здању. Има ли бољег завјештања нашој дјеци и истовремено мотива да наставе са дружењима? Из овога ће сигурно, када дође вријеме, и њихова генерација нешто овако од себе дати. Важно је да већ сада осјете да су дио нечега ширег како би сутра препознали у себи позив рода и на њега се одазвали у складу са својим способностима", довршава мисао Слбододан Гојковић.

Када човек одлучи да своје знање дарује и другима на корист, онда му и Господ узврати. Видело се то овога дана понајбоље по лицима њихових најближих која су била озарена истинском радошћу. Имали су разлога за радовањем најмлађи у ове две честите породице: Ана, Бојана и Немања Савић, и Стефан и Маја Гојковић. Њихови родитељи - Благоје и Криста Савић из Киченера, и Слободан и Јадранка Гојковић из Мисисаге - добили су високо архијерејско признање: Стег - Грб Српске православне цркве.