Наш народ зна шта значи бити кум и колика је част кумовати. Срби кумују и црквама и другим народним установама. Тако своја имена уписују у вјечност, те их покољења помињу и памте.

Седамнаестог октобра ове године, поред манастирског конака у Милтону, освећена је нова зграда од камена, намијењена за музеј и библиотеку. Велики број народа стајао је испред овог дивног здања и радознало исчекивао ко ће се пријавити за кума ове јединствене установе. Сви су мислили да ће неки успјешни пословни човјек дати прилог и свечано пресјећи тробојку на вратима.

На изненађење свих присутних јавио се пензионер из Мисисаге, Јово Вујасиновић, са супругом Мицом и ћерком Драганом. Својим прилогом од тридесет пет хиљада долара брат Јово са породицом уписао се још једном у историју нашег постојања на овим просторима. Прије нешто више од седам година Јово је са прилогом од сто хиљада долара кумовао на освећењу нове цркве Сабора српских светитеља у Мисисаги. Том приликом је писац ових редова посјетио чика Јову и са њиме поразговарао. Ево шта смо тада о животу овог старине дознали;

Протјеран из Александрова код Прилепа од стране Бугара 1941. године, заједно са фамилјом нашао се у Параћину, а убрзо затим у Београду. Почетком шесдесетих, иселио се у Њемачку. Послије краћег боравка у Њемачкој, одмах по Ђурђевдану 1963. године, стигао у Канаду преко чувене луке у Халифаксу. Већ двадесетог маја нашао запослење, и радио до првог јануара 2003. Године. Варилац по струци, али цијелог живота камионџија. За 35 година колико је возио тешке камионе, не само да није имао ни један удес, него није платио ни једну једину казну за било какав прекршај.

Чика Јово је помогао свима који су градили цркве. Торонту, Оквилу, Мисисаги, Манастиру... Довољно је поменути да је само у Манастир довезао 7000 тона шљунка, камена и осталог материјала. Подијељено на камионе, излази око 500. Када су му се неки од колега (Срба, наравно) подсмијевали, он је цркве и даље несебично помагао. Има људи код којих није довољно развијена та национална свест, или их неко од оних 'писмених' напумпа, шаљиво коментарише чика Јова.

У браку са супругом Мицом рођеном у Драгачеву, Бог га је обдарио ћеркама Наташом и Драганом. Данас је породица Јовина и Мицина много бројнија; Наташа са супругом Радом има ћерке Соњу и Катарину и сина Марка. Драгана са Адријаном има ћерке Алексу, Наталију и Филипу. Здрава дјеца и унучад посебно су задовољство чика Јови и тета Мици у садашњим годинама.

Људи се најчешће хвале својим имањима, оним што су сами стекли, а чика Јова се хвали црквом и црквеним имањима. Он својим пријатељима прича како су црквена имања која су Срби некада куповали за мале суме новца, сада од непроцјењиве вриједности. То је оно чиме се овај честити Србин поноси. Нека их Милостиви Господ због тога благослови и нека њихову скромност и доброту достојно награди.