Пише: Радован Гајић

Пре више хиљада година, један јудејски господар који је у јерусалимски храм - како нас поучава Друга књига дневника, у 33. глави - вратио идоле и паганске обреде, допао је вавилонског ропства. Сагледавши у ропству своју несрећу, завапио је према Богу и Господ га је услишио. Повратио га је у његову земљу, где он наставио да слави Бога.
Име овога краља Јудеје било је Манасија.

Пре шест стотина година један господар Срба, који је следовао вазални пут освајачима његових земаља, успео је да сведе свој век као истински велики хришћанин, за шта је добио и име у свету христијанског подвижништва "други Манасија", по сећању на поменутог господара Јудеје. Тај српски владар подигао је и чудесно здање, манастир који је добио по њему име Манасија. Чудесно здање, јер га је оклопио са једанаест војничких кула, да би га штитиле док се у њему чувају и преписују свете књиге, у потпуном окружењу надирућих, освајачких хорди неверника и пагана.

Титула овога владара била је Деспот Срба, његово име било је Стефан Лазаревић. Запамћен је као Високи Деспот Стефан.

Када човек дође до броја двадест пет у бројању година, на том месту он, по први пут, дотиче оно што зовемо век. Ето, пре четврт века хиротонисан је наш Владика Георгије и у ове, дане Покрова Пресвете Богородице, запао га је трон Епархије канадске, овде, у истински вавилонском амбијенту и атмосфери. Дошао је за својим стадом које се у многоме било упустило у живот међу идолима и обредима сваке врсте.

У свету препуном којекаквих изопачених изазова, Владика Георгије ни на трен, ни за јоту није одступио од служења Господу и жртвованом чеду, Христу. Установио је нове богомоље инородном Сину, по свем овом северном тлу, утемељио је, и у времену и у простору, манастир Светог Преображења, овде у Милтону, и учинио је да свако од мноштва избеглих и склоњених који ће стићи после њега у ова далека, канадска снеговања, да свако ко је овде био или долази редовно, када се поведе разговор о манастиру у Милтону, може да каже: "Наш манастир".

Оснивајући часопис Епархије и истоимену издавачку кућу "Источник", Владика Георгије је недвосмислено исказао свој однос према књизи, према речи. Свима нам је било јасно да га води оно спознање, да књига, да реч, свој траг дуби у срцима оних којима је упућена. И данас, ево нас окупљених под господарском палицом његовог владичанства, у будућем здању библиотеке, архиве и музеја наше, Епархије канадске. Ово треба, као у деспотовој Манасији, као у Манасијином храму, да буде средиште, срж центра из кога ће се на даље проповедати и ширити реч вере Онога који је својим милосрђем једини ишао и иде ка свима, ка свакоме од нас, ка свакоме од оних који ће тек доћи.

Баш ти који ће доћи моћи ће овде да нађу потврду својим уздањима и надањима. Овде треба да се чува оно благо које се исписује за будуће дане, како нас пути Света Књига: "Јер што се напријед написа за нашу се науку написа, да трпљењем и утјехом писма наду имамо." (Рим. 15, 4)

Питаће неко: зашто библиотека данас, у доба интернета, компјутера? Чему?

И то је по Светој Књизи. Отуда је то што наш Владика зна дубоку тајну склоњену у истинитост речи: "Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи." (Лука, 21, 33) Овде треба да се чувају оне речи које ће крепити младе нараптаје и бодрити их у вери и христољубљу.

Наш Владика Георгије није поклекнуо ни пред каквим идолима нити паганским обредима, сачувај Боже. Али га је допало да у сред таквог света подвижнички, већ четвртину века, проноси реч апостолску и одржава је живом, кроз разноличје свога рада међу мноштвом склоњених у ове даљине, издржавајући и сам злобивости и зломислја непокорних, сплетке и гаталице оних који би да, по свом самоуправљачком находу, суде и Синоду Српске православне цркве и Патријарху самом.

Реч "манасија" у себи крије своју изворну тајну. Баш како се реч "намастир" преоденула у реч "манастир", тако се у речи "манасија" крије оно "намасија" - "нама сија:! И заиста овде је још једно здање из кога нама сија, треба да нам сија, да нас храбри Господ у уздању нашем, и овде је човек који је и то довео у стварност и визијом и својим личним радом, наш Владика Георгије.

Нама, пријатељима и сарадницима, ове минуле године биле су испуњене задовољством да смо могли овога човека, оваквих настојања и срчаности у истрајању у вери Христовој, да покорно признамо за свога духовног вођу и свог господара, у овим данима савремених, замршених збеговања, које зовемо емиграција.

Својим делом увек је у нама будио оне речи Пророка Јеремије: "Јер овако вели Господ: као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем." (Јеремије 32, 42)

Данас је један такав дан у који нас је обасјао зрак добра Господњег. Дан је у који је нас довео наш пастир и господар, Његово Преосвештенство Епископ канадски, човек кога знамо као наш Владика Георгије.