Пише: Јереј Милош Пурић, Ванкувер
Ове године на празник Покрова Пресвете Богородице, 14.октобра, навршило се двадесет пет година од како је у храму Св. Николаја у Хамилтону 1984. године, устоличен први Епископ канадски Г. Георгије. Прошло је четврт века како су канадски Срби дочекали испуњење својих давнашњих жеља да добију свога духовнога оца и пастира. Његовим устоличењем у епископски трон испуњени су и сви канонски услови за духовно рођење и настанак самосталне Канадске епархије. Стога овај датум предствља један од најлепших и најраодоснијих тренутака у животу Српске православне цркве на овим просторима.
Од тада Епархија почиње свој активни живот који је врло често трновит али и, Богу хвала, пун процвата и успеха. Све оно кроз шта је она пролазила и пролази свих ових двадесет и пет година највише и најбоље је осетио на својим нејаким плећима али са стаменом и непоколебљивом вером Владика Георгије. Само је Богу и њему знано колико је тешко било од тек створене и бројем парохија и храмова мале епархије створити једну од најозбиљнијих и најлепших црквених јединица у нашој Цркви. Стога говорити о Канадској епархији данас значи говорити и о њеном епископу што нам потврђује и Св. владика Варнава Хвостански речима: ''Епископ нема своје личне радости, нити има своје личне туге. Радост Цркве његова је лична радост, и жалост Цркве његова је лична туга. Губитак Цркве је његов лични губитак али је и победа Цркве његово лично славље".
Управо тако је радио и делао у винограду Господњем свих ових година наш Владика Георгије. Како сам каже, он је само сејао а Бог је чинио да сва та моилтвом, подвигом и мукотрпним радом посејана семена донесу богате плодове. Подсетимо се да је само за ово време његовим настојањем број парохија и свештеника порастао четири пута. Од затечених осам свештеника данас нас је 32. Број верника који живе литургијским животом и активно учествују у животу и раду наших парохија је толико увећан да се не би могли ни избројати. О броју новокрштених и у веру православну обраћених душа да и не говоримо. С друге стране, на материјалном пољу, имамо исто тако завидне успехе. Изграђено је 15 нових храмова и велики број црквених сала, школских и других објеката као и парохијских домова. Свакако, врхунац у градитељству предстваља наш за сада једини манастир у Канади, изграђен 1993. године у Милтону у Онтарију, и то опет искључиво највише захваљујући Владики. Исто тако је и на културном плану. За нашу издавачку кућу "Источник" сви су већ надалеко чули. Доказ тога је добијена "Вукова награда" фебруара 2006. године у Београду за најбољу и најпрестижнију издавачку кућу у дијаспори.
Могло би се причати и писати данима о свему ономе што је својим залагањем и залагањем својих добрих свештеника и епархиота широм ове благословене земље Канаде урађено под духовним руководством нашега Владике да нам то дозвољава дати простор и тема. Но све је ово било потребно рећи савести ради, да се сви заједно присетимо шта је некад било а шта сад и захваљујући коме.
Знао је то и онај велики број Срба, са свих страна Канаде, од Атлантика до Пацифика, који су дошли на Покров Пресвете Богородице, али и поново, три дана касније, у суботу 17. октобра у свој Манастир Преображења у Милтону, на централну прославу овог јубилеја.
На сам Покров служена је Света архијерејска литургија у манастирској цркви. Служили су Епископ канадски Г. Георгије и драги гости епископи, будимски Г. Лукијан и британско-скандинавски Доситеј.
Свечана атмосфера пренела се и на манстирски конак где је уприличен славски ручак. Кума овогодишње, јубиларне славе била је др Милица Квајић из Монтреала, почасна председница Савезног кола српских сестара. С пуним правом овој увек пожртвованој особи, која је свој углед, интелектуалну и духовну зрелост увек стављала у службу својој Цркви, припала част кумства на овај дан.
А у суботу, 17. октобра одржана је централна свечаност поводом 25-годишњице Епархије. Тога сунчаног јесењег дана све је одисало неописивом духовном радошћу. Реке верујућег благочестивог народа сливале су се побожно у манастирски храм на Божанствену Златоустову Литургију коју су торжествено служили домаћин Епископ канадски Г. Георгије, Епископ будимски Г. Лукијан и Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, уз саслужење свих свештеника Богомспасаване Канадске епархије. Храм је био препун народа Божијег који је заједно са оближњим хоровима појао Богу. Том приликом одликовани су следећи свештеници за самопрегорни и приљежни рад: Златибор Ђурашевић из Оквила чином протојереја, Горан Гојковић из Ватерлоуа чином протонамесника и Мирослав Ратковић из Виндзора такође чином протонамесника.
Након Свете Литургије сви су у поворци најпре изашли из храма како би заједно присуствовали отврању новоподигнуте прилазне косине (рампе) и одали захвалност г. Жељку Чолаковићу, човеку који је својим прилогом у новцу, материјалу и раду (вредности око $100.000) улепшао још више наш Манастир, омогућивши инвалидима и трудницама да са колицима могу несметано да долазе у храм на богослужења. За овај подвиг одликован је и од стране Светог архијерејског синода ореденом Светог Саве трећег реда што је од свих присутних награђено громким аплаузима.
Врхунац свечаности ипак било је освећење новоподигнуте Библиотеке и музеја Епархије. И овога пута српски народ је показао своју доследност прецима који су своје велике јубилеје увек обележавали новим здањима и грађевинама. Као што то наши стари обичаји налажу, најпре је вршен избор кумова јавном лицитацијом. Избор је пао на доброг човека г. Јова Вујасиновића из Мисисаге, који је даровао за ову прилику $35.000. Стављањем украсне ленте на његова рамена он је уз велике аплаузе проглашен за почасног кума епархијске Библиотеке. Тада је кум Јова пресекао врпцу на вратима. Након тога су сви ушли унутра како би присуствовали освећењу које је извршио епископ Г. Доситеј. У надахнутом говору Владика Доситеј је између осталог рекао и ово:"Ми у Европи не можемо ни да сањамо о оваквом божанском подухвату, да саградимо манастир са конаком, библиотеком и да правимо планове за изградњу нових обејеката. Али ето, Бог је одредио, да у далеку, пространу, хладну Канаду дође млади подвижник Георгије и оствари Божију промисао" .
Владика Георгије се захвалио великим добротворима који су својим радом, знањем, а богме и новцем, помогли да се зграда доврши, а то су Благоје Савић и Слободан Гојковић. Њима су уз архијерејске грамате признања у ручени дивни грбови Српске православне цркве.
Том приликом одржан је и краћи културни програм који је водио уважени књижевник г. Радован Гајић.Он је најпре позвао вокалну солисткињу Неду Гаврић која је зналачки, без пратње музике, отпевала стару народну песму "Она ми сије јелече". Након тога Димитрије и Ана Поробић су рецитовали текстове наших познатих писаца и књижевника: Матије Бећковића, Драгомира Брајковића и Драгана Лакићевића. Радован Гајић је одржао своје Шлово о Манасији".
На самом крају, приређен је свечани банкет у манастирском павиљону. Било је лепо видети како на једном месту, један уз другога, за почасним столом седе најистакнутији Срби у Канади као што су њихове екселенције конзули Републике Србије г. Драган Грковић из Торонта и г. Предраг Владиковић из Ванкувера, затим кумови манастира г. Гојко Кузмановић и г. Илија Ракановић, кум библиотеке г. Јован Вујасиновић, добитник Ордена Светога Саве г. Жељко Чолаковић али и по први пут наша браћа из бивше Новограчаничке Митрополије, који су од маја месеца и администартивно ушли под омофор Канадског епископа.Ту свакако треба издвојити г. Рајка Ђурђевића, председника ЦШО Св. Николаја у Хамилтону, председника ЦШО Св. Архангела Михајла из Торонта г. Милана Лешића (он је и овом приликом даровао Канадску епархију са $10.000 за шта смо му сви неизмерно захвални) и подпредседника ЦШО Св.Ђорђа из Ватерлуа г. Неђа Крајишника (сва тројица су носиоци ордена Светог Саве) као и г .Жарка Вучинића, председника ЦШО Св. Димитрија из Виндзора коме са својих преко 80 година није било тешко да тога дана буде заједно са нама и међу нама. Заједно са њима ту је било и стотине других које нисмо поменули али које је Бог поменуо у Царству своме за све што су чинили и чине за добробит своје Цркве и свога рода.
У току ручка присутнима се најпре обратио Конзул г. Драган Грковић који је Канадској епархији честитао овај велики догађај искористивши прилику да за новоподигнуту библиотеку дарује свој лични примерак репринт издања Сретењског устава из 1835. године. На самом крају свима се обратио речима добродошлице и Владика Георгије захваливши се првенствено Господу Богу али и свима што су му помагали и што му и даље помажу да данас имамо са чим да се поносимо.
Многи су тога дана били укључени у посао, и тешко их је све набројати. Много се радило да би све било спремно за овај велики јубилеј. Жене, чланице кола сестара из манастира, као и из околних парохија, много су труда уложиле. Оне то стално чине, а ми то по некада не видимо. Надамо се да њихове напоре, и напоре свих добротвора и доброжелатеља своје цркве Господ види и памти.
Нека би Господ Бог дао да дочекамо да прославимо још оваквих великих јубилеја и догађаја. Да да Бог да се Канадска епархија и даље развија и расте и да наш Епископ још много љета и година деспотује над Богом му повереним стадом.
