Piše: Jerej Miloš Purić, Vankuver
Ove godine na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, 14.oktobra, navršilo se dvadeset pet godina od kako je u hramu Sv. Nikolaja u Hamiltonu 1984. godine, ustoličen prvi Episkop kanadski G. Georgije. Prošlo je četvrt veka kako su kanadski Srbi dočekali ispunjenje svojih davnašnjih želja da dobiju svoga duhovnoga oca i pastira. Njegovim ustoličenjem u episkopski tron ispunjeni su i svi kanonski uslovi za duhovno rođenje i nastanak samostalne Kanadske eparhije. Stoga ovaj datum predstvlja jedan od najlepših i najraodosnijih trenutaka u životu Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima.
Od tada Eparhija počinje svoj aktivni život koji je vrlo često trnovit ali i, Bogu hvala, pun procvata i uspeha. Sve ono kroz šta je ona prolazila i prolazi svih ovih dvadeset i pet godina najviše i najbolje je osetio na svojim nejakim plećima ali sa stamenom i nepokolebljivom verom Vladika Georgije. Samo je Bogu i njemu znano koliko je teško bilo od tek stvorene i brojem parohija i hramova male eparhije stvoriti jednu od najozbiljnijih i najlepših crkvenih jedinica u našoj Crkvi. Stoga govoriti o Kanadskoj eparhiji danas znači govoriti i o njenom episkopu što nam potvrđuje i Sv. vladika Varnava Hvostanski rečima: ''Episkop nema svoje lične radosti, niti ima svoje lične tuge. Radost Crkve njegova je lična radost, i žalost Crkve njegova je lična tuga. Gubitak Crkve je njegov lični gubitak ali je i pobeda Crkve njegovo lično slavlje".
Upravo tako je radio i delao u vinogradu Gospodnjem svih ovih godina naš Vladika Georgije. Kako sam kaže, on je samo sejao a Bog je činio da sva ta moiltvom, podvigom i mukotrpnim radom posejana semena donesu bogate plodove. Podsetimo se da je samo za ovo vreme njegovim nastojanjem broj parohija i sveštenika porastao četiri puta. Od zatečenih osam sveštenika danas nas je 32. Broj vernika koji žive liturgijskim životom i aktivno učestvuju u životu i radu naših parohija je toliko uvećan da se ne bi mogli ni izbrojati. O broju novokrštenih i u veru pravoslavnu obraćenih duša da i ne govorimo. S druge strane, na materijalnom polju, imamo isto tako zavidne uspehe. Izgrađeno je 15 novih hramova i veliki broj crkvenih sala, školskih i drugih objekata kao i parohijskih domova. Svakako, vrhunac u graditeljstvu predstvalja naš za sada jedini manastir u Kanadi, izgrađen 1993. godine u Miltonu u Ontariju, i to opet isključivo najviše zahvaljujući Vladiki. Isto tako je i na kulturnom planu. Za našu izdavačku kuću "Istočnik" svi su već nadaleko čuli. Dokaz toga je dobijena "Vukova nagrada" februara 2006. godine u Beogradu za najbolju i najprestižniju izdavačku kuću u dijaspori.
Moglo bi se pričati i pisati danima o svemu onome što je svojim zalaganjem i zalaganjem svojih dobrih sveštenika i eparhiota širom ove blagoslovene zemlje Kanade urađeno pod duhovnim rukovodstvom našega Vladike da nam to dozvoljava dati prostor i tema. No sve je ovo bilo potrebno reći savesti radi, da se svi zajedno prisetimo šta je nekad bilo a šta sad i zahvaljujući kome.
Znao je to i onaj veliki broj Srba, sa svih strana Kanade, od Atlantika do Pacifika, koji su došli na Pokrov Presvete Bogorodice, ali i ponovo, tri dana kasnije, u subotu 17. oktobra u svoj Manastir Preobraženja u Miltonu, na centralnu proslavu ovog jubileja.
Na sam Pokrov služena je Sveta arhijerejska liturgija u manastirskoj crkvi. Služili su Episkop kanadski G. Georgije i dragi gosti episkopi, budimski G. Lukijan i britansko-skandinavski Dositej.
Svečana atmosfera prenela se i na manstirski konak gde je upriličen slavski ručak. Kuma ovogodišnje, jubilarne slave bila je dr Milica Kvajić iz Montreala, počasna predsednica Saveznog kola srpskih sestara. S punim pravom ovoj uvek požrtvovanoj osobi, koja je svoj ugled, intelektualnu i duhovnu zrelost uvek stavljala u službu svojoj Crkvi, pripala čast kumstva na ovaj dan.
A u subotu, 17. oktobra održana je centralna svečanost povodom 25-godišnjice Eparhije. Toga sunčanog jesenjeg dana sve je odisalo neopisivom duhovnom radošću. Reke verujućeg blagočestivog naroda slivale su se pobožno u manastirski hram na Božanstvenu Zlatoustovu Liturgiju koju su toržestveno služili domaćin Episkop kanadski G. Georgije, Episkop budimski G. Lukijan i Episkop britansko-skandinavski G. Dositej, uz sasluženje svih sveštenika Bogomspasavane Kanadske eparhije. Hram je bio prepun naroda Božijeg koji je zajedno sa obližnjim horovima pojao Bogu. Tom prilikom odlikovani su sledeći sveštenici za samopregorni i prilježni rad: Zlatibor Đurašević iz Okvila činom protojereja, Goran Gojković iz Vaterloua činom protonamesnika i Miroslav Ratković iz Vindzora takođe činom protonamesnika.
Nakon Svete Liturgije svi su u povorci najpre izašli iz hrama kako bi zajedno prisustvovali otvranju novopodignute prilazne kosine (rampe) i odali zahvalnost g. Željku Čolakoviću, čoveku koji je svojim prilogom u novcu, materijalu i radu (vrednosti oko $100.000) ulepšao još više naš Manastir, omogućivši invalidima i trudnicama da sa kolicima mogu nesmetano da dolaze u hram na bogosluženja. Za ovaj podvig odlikovan je i od strane Svetog arhijerejskog sinoda oredenom Svetog Save trećeg reda što je od svih prisutnih nagrađeno gromkim aplauzima.
Vrhunac svečanosti ipak bilo je osvećenje novopodignute Biblioteke i muzeja Eparhije. I ovoga puta srpski narod je pokazao svoju doslednost precima koji su svoje velike jubileje uvek obeležavali novim zdanjima i građevinama. Kao što to naši stari običaji nalažu, najpre je vršen izbor kumova javnom licitacijom. Izbor je pao na dobrog čoveka g. Jova Vujasinovića iz Misisage, koji je darovao za ovu priliku $35.000. Stavljanjem ukrasne lente na njegova ramena on je uz velike aplauze proglašen za počasnog kuma eparhijske Biblioteke. Tada je kum Jova presekao vrpcu na vratima. Nakon toga su svi ušli unutra kako bi prisustvovali osvećenju koje je izvršio episkop G. Dositej. U nadahnutom govoru Vladika Dositej je između ostalog rekao i ovo:"Mi u Evropi ne možemo ni da sanjamo o ovakvom božanskom poduhvatu, da sagradimo manastir sa konakom, bibliotekom i da pravimo planove za izgradnju novih obejekata. Ali eto, Bog je odredio, da u daleku, prostranu, hladnu Kanadu dođe mladi podvižnik Georgije i ostvari Božiju promisao" .
Vladika Georgije se zahvalio velikim dobrotvorima koji su svojim radom, znanjem, a bogme i novcem, pomogli da se zgrada dovrši, a to su Blagoje Savić i Slobodan Gojković. Njima su uz arhijerejske gramate priznanja u ručeni divni grbovi Srpske pravoslavne crkve.
Tom prilikom održan je i kraći kulturni program koji je vodio uvaženi književnik g. Radovan Gajić.On je najpre pozvao vokalnu solistkinju Nedu Gavrić koja je znalački, bez pratnje muzike, otpevala staru narodnu pesmu "Ona mi sije jeleče". Nakon toga Dimitrije i Ana Porobić su recitovali tekstove naših poznatih pisaca i književnika: Matije Bećkovića, Dragomira Brajkovića i Dragana Lakićevića. Radovan Gajić je održao svoje Šlovo o Manasiji".
Na samom kraju, priređen je svečani banket u manastirskom paviljonu. Bilo je lepo videti kako na jednom mestu, jedan uz drugoga, za počasnim stolom sede najistaknutiji Srbi u Kanadi kao što su njihove ekselencije konzuli Republike Srbije g. Dragan Grković iz Toronta i g. Predrag Vladiković iz Vankuvera, zatim kumovi manastira g. Gojko Kuzmanović i g. Ilija Rakanović, kum biblioteke g. Jovan Vujasinović, dobitnik Ordena Svetoga Save g. Željko Čolaković ali i po prvi put naša braća iz bivše Novogračaničke Mitropolije, koji su od maja meseca i administartivno ušli pod omofor Kanadskog episkopa.Tu svakako treba izdvojiti g. Rajka Đurđevića, predsednika CŠO Sv. Nikolaja u Hamiltonu, predsednika CŠO Sv. Arhangela Mihajla iz Toronta g. Milana Lešića (on je i ovom prilikom darovao Kanadsku eparhiju sa $10.000 za šta smo mu svi neizmerno zahvalni) i podpredsednika CŠO Sv.Đorđa iz Vaterlua g. Neđa Krajišnika (sva trojica su nosioci ordena Svetog Save) kao i g .Žarka Vučinića, predsednika CŠO Sv. Dimitrija iz Vindzora kome sa svojih preko 80 godina nije bilo teško da toga dana bude zajedno sa nama i među nama. Zajedno sa njima tu je bilo i stotine drugih koje nismo pomenuli ali koje je Bog pomenuo u Carstvu svome za sve što su činili i čine za dobrobit svoje Crkve i svoga roda.
U toku ručka prisutnima se najpre obratio Konzul g. Dragan Grković koji je Kanadskoj eparhiji čestitao ovaj veliki događaj iskoristivši priliku da za novopodignutu biblioteku daruje svoj lični primerak reprint izdanja Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Na samom kraju svima se obratio rečima dobrodošlice i Vladika Georgije zahvalivši se prvenstveno Gospodu Bogu ali i svima što su mu pomagali i što mu i dalje pomažu da danas imamo sa čim da se ponosimo.
Mnogi su toga dana bili uključeni u posao, i teško ih je sve nabrojati. Mnogo se radilo da bi sve bilo spremno za ovaj veliki jubilej. Žene, članice kola sestara iz manastira, kao i iz okolnih parohija, mnogo su truda uložile. One to stalno čine, a mi to po nekada ne vidimo. Nadamo se da njihove napore, i napore svih dobrotvora i dobroželatelja svoje crkve Gospod vidi i pamti.
Neka bi Gospod Bog dao da dočekamo da proslavimo još ovakvih velikih jubileja i događaja. Da da Bog da se Kanadska eparhija i dalje razvija i raste i da naš Episkop još mnogo ljeta i godina despotuje nad Bogom mu poverenim stadom.
