Пише: протојереј-ставрофор Лазар Вукојев
"Нема Бога! Нема Бога - рече безумник у срцу своме"! Овако је отпочео једну своју проповед један од највећих беседника хришћанства - Св. Јован Златоусти.
Живимо у свету реклама: све се рекламира - храна, пиће, аутомобили, технички уређаји, куће, путовања - све! Само узмите а не морате одмах ни да платите - може чак и после две године!
Гледам наше градске аутобусе. Личе на циркуске шаторе намазани разним рекламама. Оне који седе у њима ви невидите али они вас виде. Чудо невиђено! Пре месец дана гледао сам на телевизији и не могу да се чудом начудим: на градским аутобусима у Торонту и Калгарију осванула реклама - натпис: "There is probably no God!". Зато не морате ништа да бринете - све вам је дозвољено да чините и Бог вас неће казнити јер ето вероватно га и нема! Сигуран сам да ће тих надписа бити и на хамилтонским аутобусима.
Налазимо се пред светском економском кризом која куца на врата свих земаља света. Многи људи су већ сада без посла, али моргичи, кредити остају. Од њих вас нико не може ослободити. Губе се куће, несташица, свађе у породици, нервоза, разводи бракова, деца без родитеља. Последице несагледиве. Пошто се за све што се рекламира на телевизији, радију или у новинама мора платити, неко је нашао новац да добро плати за ове безбожне рекламе на аутобусима. Ђаво је нашао доброг сарадника и упрегао га у своја кола односно у своје аутобусе, да врши његов посао. Ето тако ми улазимо са зебњом у срцу у овај трећи миленијум који је обећавао благостање и напредак на свим пољима.
Не могу да верујем да је у овој земљи, која би требало да је још увек хришћанска, могуће да тако нешто пише на градским аутобусима. Да ли је то под видом демократије, под видом говора слободе и изражавања - не знам; тек знам и видим да је то увредљиво за нас верујуће хришћане, а да ми ту ништа не можемо. Можда би смо могли да евентуално протестујемо, али који би то ефекат био, која вајда? Протествовали смо и кад су нас бомбардовали, а они сваким даном све више и жешће бомбардовали, и тако нам се ругали доказујући нам да смо немоћни и да наше протесте не уважавају.
Свако време носи своје бреме и поставља пред нас људе нове теме и дилеме. Ово наше време намеће нам и бригу како од себе самих да сачувамо оно што нам је Бог подарио: природу и голе своје животе у њој.
Није ретка слика и никакво чудо да се на улицама светских метропола виде људи са маскама на лицу или са платном преко уста. Гледали смо олимпијске игре у Пекингу, а на улици људи са маскама због загађености ваздуха. Падају људи, гуше се, а неки и умиру јер ваздуха немају. Кад се пролази покрај шума европских, аустралијских и америчких, које треба да су плућа околних градова, виде се тужне слике сасушеног дрвећа са тек по неком одломљеном граном које аветињски делују и страшно упозоравају. Уместо благе кише, засипају нас киселе и отровне кише. Где та киша паде - ту трава више не расте. Скоро свакодневно чујемо за разне непогоде: тамо поплава, онде пожари, негде бујице блата, тамо земљотреси или снежне лавине. Свуда гласови о људској несрећи и погибији. Све се окренуло против човека и повело рат против њега.
На крају стварања света, као круну свога стварања, створио је Господ Бог човека по своме обличју - мушко и женско створи их, пише у светој Божијој књизи и рече им Господ: "Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме и будите господари од риба морских од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи" (1. Мој. 28).
Како ствари стоје, изгледа да смо препунили земљу. Јер многи људи, посебно на афричком континенту, умиру од недостатка воде или загађене воде (пре неки дан рекоше да милијарда људи на планети пије загађену воду), умиру од глади јер немају шта да једу, нема послова јер људе заменише роботи и компјутери, којима не треба ни храна, ни вода, ни годишњи одмори. С друге стране, Бог рече: владајте њиме! Није прозвао никога посебно: ни једну нацију, нити иједну државу, нити иједног милионера или билионера, него је свим људима обећао то владање земљом. Али силници овога света узурпираше од Бога им дату моћ, па уместо да је користе на добробит читавог човечанства, они ту своју моћ окренуше против свих који неће како они наређују и зацртавају.
Откуда то? Шта је то са савременим и образованим човеком данас? Зашто тако? Због греха човековог. Оног момента када је човек ускратио Господу Богу, створитељу своме, своју љубав и послушност, тог истог момента и творевина Божија ускратила је човеку послушност своју.
Бог нам је подарио ову предивну планету, али нам је поставио услов: дао нам је њу под закуп, под ренту, да уживамо у њеним плодовима, али да је чувамо и да је бранимо, а не да је уништавамо и да сад истражујемо моћним сателитима има ли услова за живот на Марсу. Као да ће нас то спасти, те ћемо под скафандерима продужити људску врсту тамо негде, у свемирском бескрају. Троше се билиони долара на нешто што не може заменити услове живота на Земљи. А Господ се благо осмехује нашим глупостима и чуди нам се како застранисмо својим умом, који нам је тако шчедро подарио.
Тај трагичан неспоразум човеков траје, ево, до данашњих дана. Устремио се човек да Господа Бога потпуно отера са Земље па да он Земљом коначно загосподари. Путују богати и моћни на разне самите, тобож да донесу благостање и мир, а ми искусисмо резултате тих самитовања и уцена на нашој кожи и дуго ћемо их још носити јер нас никако не остављају на миру.
Видим ових дана, расправљају овде како треба забранити употребу пестицида и хебрицида, јер се њима трују земља и све што она рађа. Бојим се да је мало касно за то јер су је већ затровали. Гледам прелепо воће у продавницама, милина једна, па још и намазано, али кад огулите кору видите на десетине ситних браон туфница на плоду, јер се неколико пута мора прскати отровима да опстане. Неће ни црв у њих - неће да се отрује, а ми немамо избора. Земљу приморавају тим истим отровима да ствара хипер-продукцију. Па кад не могу да пласирају те своје производе на светском тржишту, по ценама које су они строг одредили, онда те плодове бацају у океан да би заштитили цену својих производа за које су на светским берзама добијали билионе долара. Али нисам сигуран да ће то тако и даље моћи. Требало би да прочитају део из Старог Завета о праведном Јосифу и о Фараоновим синовима, о седам дебелих и седам мршавих класја и крава. Али они не признају Библију, јер не признају онога који им је даровао ту Библију као правило живота и рада. Профит им је изнад свега и по сваку цену!
Земља стење под теретом грешних људи, љуља се и тетура као пијан човек, и не може да поднесе тежину безакоња и терора који је на њу иручио човек. Зато се тресе, негодује и устаје на грешнике и безбожнике. Ошамућеном, грешном човеку, устремљеном на Бога и против Бога, треба опомена да је Бог творац неба и земље и једини Господар над њима, а да је њему - човеку, дао творевину своју на услугу, под закуп, у мери у којој је он сам њему одан и послушан. Да би престао рат творевине Божије против људи, а ми људи нашли излаз из ћорсокака у који полако али сигурно улазимо, једино је решење у послушности човековој и у покорности његовој пред Богом. Људи морају да престану са својом грешном надутошћу и да у понизности својој, клекнемо пред Богом и признамо му господство и власт над целокупном творевином Његовом. Једино нас Бог може тако помирити са природом коју нам је подарио и са самим њим и привести нам поново природу у првобитној њеној лепоти. Иначе, ако овако наставимо, затроваћемо све на земљи, што смо у доброј мери учинили, и угрозићемо живот свој на овој прелепој планети - творевини Божијој, коју нам је Бог тако лепо подарио.
