Piše: protojerej-stavrofor Lazar Vukojev

"Nema Boga! Nema Boga - reče bezumnik u srcu svome"! Ovako je otpočeo jednu svoju propoved jedan od najvećih besednika hrišćanstva - Sv. Jovan Zlatousti.

Živimo u svetu reklama: sve se reklamira - hrana, piće, automobili, tehnički uređaji, kuće, putovanja - sve! Samo uzmite a ne morate odmah ni da platite - može čak i posle dve godine!

Gledam naše gradske autobuse. Liče na cirkuske šatore namazani raznim reklamama. One koji sede u njima vi nevidite ali oni vas vide. Čudo neviđeno! Pre mesec dana gledao sam na televiziji i ne mogu da se čudom načudim: na gradskim autobusima u Torontu i Kalgariju osvanula reklama - natpis: "There is probably no God!". Zato ne morate ništa da brinete - sve vam je dozvoljeno da činite i Bog vas neće kazniti jer eto verovatno ga i nema! Siguran sam da će tih nadpisa biti i na hamiltonskim autobusima.

Nalazimo se pred svetskom ekonomskom krizom koja kuca na vrata svih zemalja sveta. Mnogi ljudi su već sada bez posla, ali morgiči, krediti ostaju. Od njih vas niko ne može osloboditi. Gube se kuće, nestašica, svađe u porodici, nervoza, razvodi brakova, deca bez roditelja. Posledice nesagledive. Pošto se za sve što se reklamira na televiziji, radiju ili u novinama mora platiti, neko je našao novac da dobro plati za ove bezbožne reklame na autobusima. Đavo je našao dobrog saradnika i upregao ga u svoja kola odnosno u svoje autobuse, da vrši njegov posao. Eto tako mi ulazimo sa zebnjom u srcu u ovaj treći milenijum koji je obećavao blagostanje i napredak na svim poljima.

Ne mogu da verujem da je u ovoj zemlji, koja bi trebalo da je još uvek hrišćanska, moguće da tako nešto piše na gradskim autobusima. Da li je to pod vidom demokratije, pod vidom govora slobode i izražavanja - ne znam; tek znam i vidim da je to uvredljivo za nas verujuće hrišćane, a da mi tu ništa ne možemo. Možda bi smo mogli da eventualno protestujemo, ali koji bi to efekat bio, koja vajda? Protestvovali smo i kad su nas bombardovali, a oni svakim danom sve više i žešće bombardovali, i tako nam se rugali dokazujući nam da smo nemoćni i da naše proteste ne uvažavaju.

Svako vreme nosi svoje breme i postavlja pred nas ljude nove teme i dileme. Ovo naše vreme nameće nam i brigu kako od sebe samih da sačuvamo ono što nam je Bog podario: prirodu i gole svoje živote u njoj.

Nije retka slika i nikakvo čudo da se na ulicama svetskih metropola vide ljudi sa maskama na licu ili sa platnom preko usta. Gledali smo olimpijske igre u Pekingu, a na ulici ljudi sa maskama zbog zagađenosti vazduha. Padaju ljudi, guše se, a neki i umiru jer vazduha nemaju. Kad se prolazi pokraj šuma evropskih, australijskih i američkih, koje treba da su pluća okolnih gradova, vide se tužne slike sasušenog drveća sa tek po nekom odlomljenom granom koje avetinjski deluju i strašno upozoravaju. Umesto blage kiše, zasipaju nas kisele i otrovne kiše. Gde ta kiša pade - tu trava više ne raste. Skoro svakodnevno čujemo za razne nepogode: tamo poplava, onde požari, negde bujice blata, tamo zemljotresi ili snežne lavine. Svuda glasovi o ljudskoj nesreći i pogibiji. Sve se okrenulo protiv čoveka i povelo rat protiv njega.

Na kraju stvaranja sveta, kao krunu svoga stvaranja, stvorio je Gospod Bog čoveka po svome obličju - muško i žensko stvori ih, piše u svetoj Božijoj knjizi i reče im Gospod: "Rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njome i budite gospodari od riba morskih od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji" (1. Moj. 28).

Kako stvari stoje, izgleda da smo prepunili zemlju. Jer mnogi ljudi, posebno na afričkom kontinentu, umiru od nedostatka vode ili zagađene vode (pre neki dan rekoše da milijarda ljudi na planeti pije zagađenu vodu), umiru od gladi jer nemaju šta da jedu, nema poslova jer ljude zameniše roboti i kompjuteri, kojima ne treba ni hrana, ni voda, ni godišnji odmori. S druge strane, Bog reče: vladajte njime! Nije prozvao nikoga posebno: ni jednu naciju, niti ijednu državu, niti ijednog milionera ili bilionera, nego je svim ljudima obećao to vladanje zemljom. Ali silnici ovoga sveta uzurpiraše od Boga im datu moć, pa umesto da je koriste na dobrobit čitavog čovečanstva, oni tu svoju moć okrenuše protiv svih koji neće kako oni naređuju i zacrtavaju.

Otkuda to? Šta je to sa savremenim i obrazovanim čovekom danas? Zašto tako? Zbog greha čovekovog. Onog momenta kada je čovek uskratio Gospodu Bogu, stvoritelju svome, svoju ljubav i poslušnost, tog istog momenta i tvorevina Božija uskratila je čoveku poslušnost svoju.

Bog nam je podario ovu predivnu planetu, ali nam je postavio uslov: dao nam je nju pod zakup, pod rentu, da uživamo u njenim plodovima, ali da je čuvamo i da je branimo, a ne da je uništavamo i da sad istražujemo moćnim satelitima ima li uslova za život na Marsu. Kao da će nas to spasti, te ćemo pod skafanderima produžiti ljudsku vrstu tamo negde, u svemirskom beskraju. Troše se bilioni dolara na nešto što ne može zameniti uslove života na Zemlji. A Gospod se blago osmehuje našim glupostima i čudi nam se kako zastranismo svojim umom, koji nam je tako ščedro podario.

Taj tragičan nesporazum čovekov traje, evo, do današnjih dana. Ustremio se čovek da Gospoda Boga potpuno otera sa Zemlje pa da on Zemljom konačno zagospodari. Putuju bogati i moćni na razne samite, tobož da donesu blagostanje i mir, a mi iskusismo rezultate tih samitovanja i ucena na našoj koži i dugo ćemo ih još nositi jer nas nikako ne ostavljaju na miru.

Vidim ovih dana, raspravljaju ovde kako treba zabraniti upotrebu pesticida i hebricida, jer se njima truju zemlja i sve što ona rađa. Bojim se da je malo kasno za to jer su je već zatrovali. Gledam prelepo voće u prodavnicama, milina jedna, pa još i namazano, ali kad ogulite koru vidite na desetine sitnih braon tufnica na plodu, jer se nekoliko puta mora prskati otrovima da opstane. Neće ni crv u njih - neće da se otruje, a mi nemamo izbora. Zemlju primoravaju tim istim otrovima da stvara hiper-produkciju. Pa kad ne mogu da plasiraju te svoje proizvode na svetskom tržištu, po cenama koje su oni strog odredili, onda te plodove bacaju u okean da bi zaštitili cenu svojih proizvoda za koje su na svetskim berzama dobijali bilione dolara. Ali nisam siguran da će to tako i dalje moći. Trebalo bi da pročitaju deo iz Starog Zaveta o pravednom Josifu i o Faraonovim sinovima, o sedam debelih i sedam mršavih klasja i krava. Ali oni ne priznaju Bibliju, jer ne priznaju onoga koji im je darovao tu Bibliju kao pravilo života i rada. Profit im je iznad svega i po svaku cenu!

Zemlja stenje pod teretom grešnih ljudi, ljulja se i tetura kao pijan čovek, i ne može da podnese težinu bezakonja i terora koji je na nju iručio čovek. Zato se trese, negoduje i ustaje na grešnike i bezbožnike. Ošamućenom, grešnom čoveku, ustremljenom na Boga i protiv Boga, treba opomena da je Bog tvorac neba i zemlje i jedini Gospodar nad njima, a da je njemu - čoveku, dao tvorevinu svoju na uslugu, pod zakup, u meri u kojoj je on sam njemu odan i poslušan. Da bi prestao rat tvorevine Božije protiv ljudi, a mi ljudi našli izlaz iz ćorsokaka u koji polako ali sigurno ulazimo, jedino je rešenje u poslušnosti čovekovoj i u pokornosti njegovoj pred Bogom. Ljudi moraju da prestanu sa svojom grešnom nadutošću i da u poniznosti svojoj, kleknemo pred Bogom i priznamo mu gospodstvo i vlast nad celokupnom tvorevinom Njegovom. Jedino nas Bog može tako pomiriti sa prirodom koju nam je podario i sa samim njim i privesti nam ponovo prirodu u prvobitnoj njenoj lepoti. Inače, ako ovako nastavimo, zatrovaćemo sve na zemlji, što smo u dobroj meri učinili, i ugrozićemo život svoj na ovoj prelepoj planeti - tvorevini Božijoj, koju nam je Bog tako lepo podario.