У посљедње вријеме, све више се чује, и све чешће, са забринутим лицем, прича о "свјетској економској кризи". То још називају и "глобалистичком кризом". И није чудо, јер се свијет опредијелио за саможивот а не за саживот са осталим људима, створењима Божијим, за које је Бог са неба сишао.

Зашто овако почињем овогодишњу посланицу о Васкрсу?

Не да вас и ја уплашим тиме, не због тога што вјерујем да је безизлазност одоговор на проблеме и "кризе". Не, него да поставимо једну паралелу у односу на све проблеме, старе и новонастале, а вјероватно и неке у будућности.

Сам Бог је устројио свијет овакав какав је, довољан за све људе, свих времена. Када је Бог створио свијет, закључио је: "И све добро бијеше веома" (1. Мој. 1, 31).

Шта је то што нас је упропастило, и шта упропаштава тај свијет који је "добар веома"? Одговор је један и једноставан: грешни и обезвјерени човјек; човјек обезбожени и саможиви. Тај човјек који у свему види себе као круну свега и врх пирамиде у којој се, испод њега, ствара његово власништво. Човјек који не признаје Бога изнад свега а ближњега свога као брата и равна себи. И онда, несавршени човјек, похлепни и незајажљиви, настоји да приграби себи оно што припада мени, теби, другима уопште.

Само је једини Бог и Господ наш Исус Христос рекао: "Од ове љубави ко ће наћи већу већ да душу своју положи за пријатеље своје" (Јн. 15, 13). Онај који је спреман да положи душу за ближњега, ево је, и ових дана, полаже ради нас и ради нашег заједништва са Њим. Тај нам може помоћи и у свим свјетским кризама, ако то од Њега тражимо.

Овоземаљски владари, економисти и "експерти", уводе нас у питање голе егзистенције овдје на земљи. При томе не задиру ништа дубље од овоземаљских уживања. А Бог нас уводи у живот вјечни. Он нама обећава Царство небеско. "Него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и све ће вам се друго додати" (Мт. 6, 33).

Док састрадавамо са Христом, док саосјећамо Његову спаситељску жртву за нас и за наше спасење, не губимо наду да ће и овоземаљске проблеме Бог најбоље ријешити. А да и ми од Њега тражимо рјешење, једно од тих рјешења могло би бити: дијелимо са браћом оно што нам је богатство наше. Јер и сам језик нам каже - богатство долази од ријечи "Бог". Богат је сваки онак који Бога носи у себи.

Није ли нам довољан примјер ријешене оскудице хљеба, кад је Христос наредио ученицима да посједају силне људе који су га слушали и дају им да једу. Бог им је рекао нека посједају и нека подјеле оно што имају. Пет хљебова и двије рибе. А кад су нахранили тиме пет хиљада људи, преостало је још дванаест котарица. "Тамо гдје Бог хоће, побјеђују се закони природе".

Највећу награду, највећу храну и наду, Бог је дао човјеку обећањем: "да сваки који види Сина и вјерује у Њега, има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан" (Јн. 6, 40). "Који једе хљеб овај живјеће вавијек" (Јн. 6, 58).

Васкрсли Господе, васкрсни умртвљену гријесима и похотама душу моју.
Молитвеник пред Дародавцем свих добара, Васкрслим из мртвих, Господом Христом,
Епископ канадски Георгије