Piše: Andrej Bazilevski

Dragi pesniče Radovane Karadžiću!
Poštovani Predsedniče!

Pravi vitez uvek ima koga da brani. Za mnoge ljude je Vaše ime postalo lozinka po kojoj prepoznaju svoje - koji se ne predaju u vreme beščašća i sramote. S razlogom narod o Vama peva pesme. Vi ste spoznali radost jedinstva sa svojim narodom i podelili sa njim neizmernu tugu zbog gubitaka. Bila Vam je podarena sreća druženja sa neustrašivim saborcima i mudrim prijateljima, i ta sreća nije zatrovana podmuklošću neprijatelja.

Šteta što Vas je politika odvojila od poezije. No, Vi niste ni imali izbora u onaj čas kada Vas je prizvao javni život.

Grubijani koji su uobrazili da su svetske gazde, optužili su Vas za svoja sopstvena zlodela. Krvlju oklevetanih heroja zlikovci i dželati spiraju sa sebe svoje zločine. Neće im uspeti da izbegnu kaznu, iako su mnoge ljude porazili svojim bezočnim lažima.

Vi niste razočarali one koji Vama veruju. Vi ste slobodan čovek, odan svome pozivu - sve te godine živeli ste među ljudima i, kao profesionalac, činili za njih sve što ste mogli. Vi ste i sad slobodni. Za razliku od onih koji su vas izdali i prodali. Zadesila su Vas gorka iskušenja, kakva su suđena malom broju ljudi u istoriji.

Nemam tu sreću da se lično sa Vama poznajem, ali važan deo mog posla vezan je sa Vašim imenom. Prvi srpski stihovi koje sam preveo bili su - Vaši stihovi. Prvi moj tekst o srpskoj literaturi bio je prikaz - Vaše poezije. Prva srpska knjiga koju sam objavio u prevodu na ruski jezik bila je - Vaša "Svejesen", koja je otvorila Šrpsko-rusku poetsku biblioteku", i u celosti ušla u "Antologiju srpskog pesništva". Hvala Vam za svetlost Vaše duše. Ja pripadam onima koji Vas smatraju pobednikom i ponose se Vama.
Krepko Vam stežem ruku.
Moskva, 21. decembra 2008.