Пише: Драгомир Брајковић

Има ли икога од мислећих створова а да се бар једном није запитао шта иза себе оставља? Само траг у времену и белег у простору, ништа више. Тако се не само обзнањује већ и утврђује наше трајање на тврдој земљи и под, и углавном, хладним, далеким небесима.

На своје двадесетогодишње трајање, значење и зрачење, "Источник", гласило Епархије канадске, указује јасним и трајним белегом, књигом ВО ВРЕМЈА ОВО, а тај белег је, истовремено, и траг светао и, као и свака духовна творевина Божјом милошћу саздана, траг неизбрисив и непропадив.

Двадесет година Источник у све више српских, и не само српских домова широм света, уноси озарења и својим богатим, највећма богословским али и другим садржајима, зачиње дијалог са својим све бројнијим читаоцима. Више их је јер "Источник" постаје наше не само најтиражнији часопис и најистрајнији у науму да буде источник идеја , вере , језика препорода...

Своју двадесету годишњицу није могао примереније и свечаније обележити већ овако како је урађено - књигом. Та књига као да се стварала и слагала сама ових деценија. Књига садржајна, богата, разноврсна, инспиративна... Књига која ће, како је и насловом предговора ревносног, у пословима приљежног, Давора Миличевића пророковано, једном, свакако, књига староставна. И старославна.

Међутим, она и нама, ракићевски речено деци овог века сведочи велико трудољубље Епархије канадске и њеног архипастира, преосвећеног владике Георгија, да се у туђини не замету наши трагови, да не изгубимо име и веру, да не заборавимо језик и обичаје наших отаца и праотаца. Да имамо ослонце и оријентир. Из тог труда и бриговања, из настојања да се општем добру допринесе, записана је и књига коју престављамо.

Књигу чине текстови објављени по први пут у "Источнику", а теме су наше националне, историјске, културне, политичке, социолошке, лингвистичке. Но ово су проблеми интернационални, општечовечански. Текстови писани наменски за "Источник" сведоче и сада, а протоком времена ће и више и занимљивије сведочити, шта смо, како смо и колико радили (и урадили ) во времја ово за опште добро и шта је од тога премашило његово доба у ком је настало.

Кад се буду сводили рачуни, "Источник", његов утемељивач и предводитељ, његови уредници и сарадници, моћи ће спокојно изаћи пред Судију.

За овакву тврдњу нема поузданијег сведока од ове обимне и садржајне књиге подељене на поглавља. Здје и днес, Начертанија, Између два царства, Крст носити, Служба духу, У цркви или из ње, Из нашег грмена, Виш Србије, У земљи чуждој, Записи, Додатак 1 и Додатак 2.

Већ и сами наслови поглавља указују на разноврсност тема и разруђеност њихова указује на тежњу "Источникову" да буде обухватан и актуелан. Чак и летимичан попис сарадника показаће колико се редакција "Источника" старала да увек има и важну тему и комплетног тумача .

Споменимо само неколико имена заступљених са једним или више тестова у књизи Во времја ово. Слободан Милеуснић, др Срђа Трифковић, композитор Светислав Божић, др Станимир Спасовић, Радован Гајић, Рајко Петров Ного, Пајсије Хиландарац, др Радован Биговић, Антоније Ђурић, Драган Лакићевић, Радомир Батуран, др Бранислав Јовановић, њихова преосвештенства епископи Милутин и Георгије, својим су текстовима посведочили време ово а "Источник" је на најлепши и најтрајнији начин оставио белег и траг како о свом трајању тако и о старању да се очува наш национални и лични идентитет.

Овај саборник потврђује како се окупљањем и обједињавањем и прегнућем ствара неугасиво огњиште.

Сајам књига, Београд
Октобар 2007.