Све има свој крај, па и "Мини-макс", завршавао би, у своје вријеме, најпопуларнију емисију Радио-Београда, Милован Илић - Мини-Макс. Не знам да ли је он, у то вријеме, указивао на трошност и пролазност свега створенога али ја сам, као богословче, дијете у расту ка животу, ту његову опроштајну синтагму доживљавао као неко указивање на духовне релације, у полетно вријеме шездесетих кад се о духовним стварима на радију зборило није.

Богу драгом хвала, и моје уредниковање приведено је крају и ја се овим опраштам од вас, драгих читаоца "Источника". Кроз живот учен сам вјештинама многим; сад се и сам учим још једној вјештини: благовременом и достојанственом повлачењу и уступању мјеста млађима и бољима. С тугом сам гледао, а и сад, нажалост, гледам чему је водило, и води, тврдоврато непомјерање "незамјенњивих". На вријеме, мислим, учим се да незамјенњивих нема. "

Умро краљ - живио краљ", мире се Енглези кад до неминовне смјене на врху дође. И ми, у нашим прозаичностима, из ове мудрости енглеске неку поуку извући морамо. У мом случају, поштено и из чиста срца велим: Ја сам достојну замјену добио и радујем се томе. Насљедник мој, брат и пријатељ, Прота Љубо Рајић уз Источник је зрелио и, Богу хвала, сазрио да га преузме. Зато сам га, још прије извјесног времена, Владики препоручио а недавно Владику и замолио да му "Источник" преда. Прота Љубо је лијепе трагове своје креативности печатио од првих бројева овога листа. Нека графичка рјешења, урађена са најминималнијим средствима - бр. 6, ако ме сјећање добро служи - плод су његове маште, још из оних времена кад је, голобрад, овим стазама ходио.

Увјерен у снагу његова духа, новог уредника, Проту Љубу, од свег срца препоручујем, желећи Источнику" и новом уреднику заједнички раст и напредак. Шрећне ти ране, јуначе!"
Прота Василије Томић

+++

Драга браћо и сестре, драги читаоци Источника,
Прочитах текст мога брата, о. Василија, и видјех да се помињу ране. Када је било говора о моме прихватању ове изазовне улоге, све се спомињало, осим рана. Али нека. Нисам ни ја млад нити ми је природа крхка. Сјећам се и ја Минимакса, и са посебним у"ивањем сам слушао исте те емисије о којима говори наш драги прота.

Оно што ме на почетку овог посла радује и храбри, јесте група људи укљу"ених у Источник. Чини ми част што ће, надам се, наставити да са нама сарађују.

Источник је за протеклих двадесет година растао некако неодвојиво од ове Богомспасајене епархије. Захваљујући труду и жртвама Његовог Преосве"тенства Владике Георгија, све"тенства, а прије свих уредника оца Лазара Вукојева и оца Василија Томића, те пријатеља Цркве, достигао је ниво на којем се данас налази.

Да би се задр"ало то мјесто биће потребно, сигуран сам, много труда и жртве и са моје стране. Господа молим да ми да снаге а вас, драги читаоци, да имате стрпљења и разумијевања. Ваш
Прота Љубомир Рајић