Pise: Radovan Gajić

"Ako nekome dolikuje reci: Otac, to dolikuje onome koji nas je iz nezivota, iz loseg zivota, iz nepoznavanja Boga priveo u zivot po Bogu. On je taj pastir dobri koji nas je sa stranputice vratio, doveo i na pravi put izveo".
(Arhimandrit Pajsije Tanasijevic)

Navedeni citat je iz knjige Otac koji te voli, blagopocivseg oca Pajsija. Savremeni sudovi danasnjeg zapadnog sveta, narocito zemlje u kojoj zivimo, zasigurno u svojim odlukama nisu oslusnula misli ove vrste spisa, kada se radi o njihovim zaista prezrenja dostojnim odlukama. A svaki svestan i savesan gradjanin zna ka kakvoj zajednici, ka kakvom kolektivnom ludilu vodi prezrenje sudstva i zakona ukoliko ovi sami sebi dopuste takav raskos.

Naime, poslednjih godina osvedocili smo se o mnogim slucajevima gde su se sudije, kao da su jedva cekale, docepale da odlucuju o predmetima za koje je, u mojoj laickoj pameti, protivpravno da njih utvrdjuje i o njima raspravlja sud. Sudovi, utemeljeni, nastali i uzdigli se, na Svetoj Knjizi, dograbili su da odlucuju je li ziva beba kada je u drugoj, sedmoj ili kojoj vec nedelji razvoja, u majcinoj utrobi, je li to zivot ili nije; da li jeste i da li se moze, i kada, tretirati kao zivo bice. (!?) Jos o tome raspredaju i jos nevernici muce duse onima, zbunjenima, izmedju vere i nauke. I ako se ove dve nikada nisu sukobile.

Da navedem ovde, u prilog, one koje ne volim ni da spominjem, ali tako je bilo. Naime, na sudu Galileju inkvizitori nisu rekli: Zemlja se ne okrece. Rekli su mu da oni to znaju od davnina, da je to tako, ali da ce to samo zbuniti svetinu, da su to znanja za posvecene. Na to i zbog toga Galilejo kaze "Ipak se okrece!". Ovo malo Galilejovo" "ipak", odaje i njega da nema sukoba oko znanja nego oko saopstenja. Hriscanska religija poznaje sve istine ovoga Sveta. Ali, nije sve za svacije usi. Jeste, neke usi su prljave, ali mnoge nemaju potrebnu vezu sa razumom i samo bi im saznanja izazvala, kako se to sve vise vidi danas, da cine obelodanjena naucna saznanja 70-tih i 80-tih, duhovnu zabunu i dusevnu pometnju. Kako se to vidi danas da je, vec za kratko vreme, internet stvorio planetarnu duhovnu rulju, svih uzrasta, koja lincuje svaku istinsku vrednost i svaku lepotu podvrgava pornografisanom razarnju svoje kolektivne neukosti, neukusa, bezumnog liberalnog besrama i arlaukanja, u ime lazno izreklamiranih nazovi ljudskih prava, u ime divljackih plemenskih strasti, ove ili one malobrojne grupe nesretnika na greh zaverenih. Posebno u ime one male grupe na vlasti, koja ne odustaje od misli da za sebe osvoji svu vlast na Planeti, ukapivsi je svu pod sobom kao vlastodrzackom upravom, ili kome je tako jasnije, menadzmentom, nasih obicnih zivota. To je jedini vid zblizenosti koji je internet doneo savremenom svetu. Plemenitog u tome nema nicega. Lepote u tome nema nikakve. Zivota u tome ima i bice samo kao ozivele smrti. Usputna napomena: svi savremeni birotehnicki sistemi vuku koren iz upravno-popisnih sistema, kakvi su primenjivani kroz drevno vizantinsko doba po svoj carevini, po riznicama, po manastirskim bratstvima i gradskim zajednicama. Ovi se, u svom korenu, oslanjaju na drevno-egipatske metode vodjenja evidencije i uzajamnog sporazumevanja. Tome uci istorija. Ovde nije rec o nauci, niti je birotehnika nauka, koliko god to neko hteo danas da proglasi naukom, da bi tako pred prostim svetom svojoj praznini dao znacaj.

Za pitanja o zivotu, o zivom i nezivom, vernicima sudovi nisu potrebni, niti sa vernima o ovome ima razgovora. Ovo je nauka i ona je jasna. O unesrecenosti zena, jer su sudovi legalizacijom, dakle "pravnom osnovanoscu" pobacaja, opteretile savest svih majki pravom da se oslobode ploda i time se, prema sudijama, oslobadjaju i majcinstva, o ovoj prinudi savremene demokratije, primenjenoj na zene naseg doba, moja malenkost je, svojevremeno, delimicno rekla svoje tekstom u Glasniku torontske crkve.

Sudovi naseg suludog doba nastavljaju pak, svoju igru sa pitanjima o kojima politicari ne zele da se izjasnjavaju, da ne bi izgubili vlast. Jer strast politicara nije ni pravicno ni pravedno, strast politicara jeste zivotinjsko htenje da se ima vlast, u ime cega poturaju Pravo, pravdu i sudove; tako da bi mogli uvek da kazu: sud je presudio. Krajnje je vreme da politicari shvate da mi njih ne biramo da bi oni bili nekakvi posmatraci nasih zivota sa strane, kako bi sto vise istinskog zivota unistili takvim ponasanjem, u ime nastranosti i izopacenosti nezivota, kakvima su i sami sve vise skloni!

Nedavno sud je dozvolio istopolni brak, a tu skoro sud je dozvolio da jedno dete moze da ima vise istopolnih tata, suprotnog bioloskog, prirodnog, pola, i vise istih takvih, istopolnih, mama. Neka Bog pozivi, Svojom ironijom, svaku takvu drzavnu vladu, svaku, koja takvom sudstvu daje utociste! Verujem u ljudske nemoci, tamo gde je ljudska vera u Boga oslabila, gde je vera posustala, gde se vera podala svojim zudnjama, gde je ljudska vera izdala istinsku ljubav u sebi! To je sotonsko i tu covek i ne moze, nama koji ga posmatramo, da deluje drugacije nego tako da kazemo: uze ga sotona sebi. Sotonskom se prilazi svojim delovanjem protiv covekoljublja, protiv zajednice roda ljudi. Sve jedno odakle se prilazilo, sa ulice ili iz sudijske stolice.

Ogromne su zudnje nase koje nas potkupljuju i tu prevaru nam nude kao zivot. Liberalizam propoveda: "prepusti se svojim zeljama koliko god bile bezbozne, jer Boga nema". "Niti ima zla niti ima dobra" - uci dalje liberalizam. Ali liberalizam, koji je temelj besomucnog bogacenja, jer ono pociva, bezmalo uvek, na cinu trenutne prevare ili pljacke, ne zanima nicija buducnost. Liberalizam je nacin da se brzo, i bez morala, dodje do bogatstva, da bi se imalo sve drugo sto se zudi. Takav, liberalizam ne zanima ni sta ce i kako biti sa ljudskom jedinkom u njenoj starosti. Starost dosegnuti ne znaci doci do nekih godina. Pedesete su sve, uci Knjiga. Posle je dozivljaj dana, ovakav ili onakav. Posle je osecanje besmislenosti i praznine, za bezboznike, ili osecaj ispunjenosti i smisla, vernome. Zakon Boziji savetuje, ne zapoveda, da se zivot ne svede kao isprazan, da se ne doceka iscrpenog tela koje, nesposobno vise za bilo kakve strasti, nikad nije ni zivelo, jer ni dan nije svelo Duhu posveceno.

Biti bogat nije ni naopako ni gresno. Sama rec je od reci Bog. Ali gresno je biti bogat sa razlogom htenja onoga drugoga, htenja vlasti nad tim drugim. Otuda se, nastrano bogati, udruzuju u razbijanju covekove prirodne porodice, sa ciljem upojedinacenja covecanstva. Tako razbijeno, covecanstvo je lak plen za potpuno porobljavanje, njegovih kolena, od strane svetskog industrijskog kompleksa, koji je u vlasnistvu ovakvih, liberalnih bagatuna, a koji su sebi, i te kako, potcinili magiju nauke i tehnologije. Porazavajuci uzas pogresnih zelja, pogresnih jer su u suprotnosti sa Bozijim delovanjem, vodi samo potpunom sunovratu covecanstva, koji moze da se okonca jedino u potpuno razjedinjenoj i toliko upojedinacenoj rulji, da ce ljudozderstvo biti sasvim, po tamonjim ovakvim sudovima i sudijama, "prirodan i pravan" cin.

Demokratija zapoveda neutralno sudstvo. Neutralno znaci ono koje ne bi smelo da uzima strane. Dakle mora uvek da donese odluku samo na osnovu cinjenica. Posto se u nedavnom slucaju sudija usudio da proglasi zenu ocem, moracemo ovde da se pozabavimo jezikom koji je u svemu i najbitniji. Istopolna zajednica je istopolna zajednica. Rec brak ili na sudu engleskom originalno marriage, kao i istopolnu zajednicu, ostavicemo za neko drugo vreme. Razmotricemo rec otac ili u engleskom sudu father. Postojalo je jedno, ne tako davno vreme, kada je sav svet bio muski. Ne samo kod Srba, ali verovatno od tog istog korena. Ta muskost sveta bila je duhovno duboko projektovana u svemu pa tako i u jeziku. U tom i takvom svetu izvrseno je imenovanje svih stvari. Stoji o tome i u Knjizi, u Stvaranju coveka. Jer prva sila, kojom Gospod predaje vlast coveku, jeste sila jezika. Adamu se daje da sve imenuje. Kasnije, on vodi Evu kroz taj svet i uci je kako se sta zove. Koliko god bilo jezika medju nacijama, jedan je jezik Univerzuma i Bogu hvala, jos uvek je cuvan od majke Crkve Hristove. Ovo imenovanje, ocitovalo se time sto su sve imenice u jeziku, u jezicima, bile uvek i samo muskog roda. Kasnije su dosle razne gramaticke skole i reforme jezika, sa svrhom da ljude udalje od jedinstvenog originalnog jezika, u stvari da coveka udalje od coveka. Tako je bilo i u engleskom jeziku, cije poreklo, preko jezika Srba, vodi do sanskritskog. Sve imenice u engleskom koje se zavrsavaju sufiksom her oznazavaju na njoj musku radnju, koju ovo musko moze njoj da cini ili ucini. Rec fat-her oznacava onoga koji svojim cinom moze nju, da ucini da zadeblja, da se pojavom udebeli. Fat je bila imenica muskog roda, koja je u kasnijim reformama svrstana u neutralni, jer debljina pripada i jednima i drugima, to je bilo tadanje razmisljanje. Ja ovde izazivam bilo kog sudiju ove Planete da mi dokaze valjanost, a time i primenjivost, ove reci, tako sto ce dva istopolna bica, kakvom god uzajamnom telesnom aktivnoscu, jedno drugom uciniti da telo ovome ili onome zadeblja ili, srpski, zatrudni. Bog je to ostavio rasporedu koji obdrzava Vaseljenu, a ne onima koji misle da jezik ljudima sluzi za pometnju i izrugivanje medjusobno. Ako cemo se rugati mozemo zene zvati ocevima, a muskarce majkama. Kad smo tu, rec mother oznazava onu koja moze da bude licinka (moth-her) ili moth koje se u srpskom, jos uvek, upotrebljava i bas tako: mot.

Sudska presuda da se sada ovaj ili onaj prepoznaje kao otac ili majka, znaci samo jezicku titularnost. Oznacava da se i na ovo ili ono lice, pravni i javno, moze primeniti ovo ili ono zvanje. Mozemo i majmuna zvati narandzom, ali ako njega iscedimo ne verujem da ce bilo koji sudija uzivati u tom napitku kao u soku od narandze. Zasto nam i ko pomaze svesno iz svesti reci za one plemenite cinove: ocuh i maceha; stepfather, stepmother? Zasto nam i ko magli svest da zaboravimo da ovi ne mogu bez epitetske odrednice zli ocuh, dobri ocuh; zla maceha, dobra maceha? Kome treba odgovor evo ga: pohotni, sunovratni, nemilosrdni zlatnotelaski liberalizam. Bez jasnih epiteta sve je odobreno, sve je dopusteno, sve su reci iste, jer sve ne znace nista posto za znacenje treba sudska odluka. Ima li goreg i fasistoidnijeg sveta od takvoga, u kome se sme govoriti samo jezik koji sudovi odobre? A znamo, zivimo u svetu koliko para toliko pravde. Reci cete: opet liberalizam. Upravo tako, to i jeste njegova sustina i kao politickog principa i kao smisla vladanja: novac, da bi se zadovoljile zudnje ma kakve pozude.

Bilo bi ovo zabavno, da je sve samo rec o recima. I svi bismo imali zanimljive razgovore u dokonim satima. Ali, ovo je sve o necem mnogo dubljem, velikom i uzvisenom. Sva je prica o porodici. Bez porodice istinska sloboda pojedinca ne postoji. Takva, nema nikakvog smisla. Dobro su to proucile razne psiholoske skole i psihijatrijski pravci u sluzbi nevernistva. Dete bez bioloskih roditelja ne zeli slobodu, nece da bude slobodno, jer nama zasta da bude slobodno. Dete o cijem dobrobitiju odlucuje samo drzava, kojekakvim sudskim odlukama, samo je rob. Time, takva vlast, takva drzava sebi, namece kao pravo da su svi samo njeni robovi. Time i takva, drzava prestaje da bude servis gradjana, dakle porodica i pojedinaca, koji svi imaju poreklo od bioloskih roditelja, a ne iz masina, niti od besprizornih, koji svoju novorodjencad ostavljaju po smetlistima. Drzava, dakle, prestaje da bude servis roditelja, porodice, vec od takvih, odlukama njenog sudstva formiranim porodicama, postaje vlasnik beslovesnog deteta i beslovesnih roditelja i drzace ih sve u beslovesnosti, da bi bila njihov vlasnik, da bi za svoj aparat, za svoje politicare, obezbedila uzitak u ozakonjenoj izopacenosti.

Svojom odlukom, sudija, koji je doneo odluku o vise mama i vise tata, nije bio neutralan vec je uzeo stranu manjine izopacenih! Ja, ove ne smatram izopacenima sto su homoseksualci, koji pederi koji lezbejke, Boze sacuvaj. Niciju nesrecu nisam nikada brkao sa izopacenjem, koliko god mu momenata zadovoljenja ta nesreca donosila. Izopacenjem smatram to sto ovi, iz tudje utrobe, (zadebelile!) hoce sudskom presudom, kao kamom, da sebi iscupaju decu i sebe proglase njihovim roditeljima. Cak i da svo covecanstvo takvo postane, a ja znam koliki je Bog i znam da to nece dati, cak i da sve sudije sveta potpisu donetu presudu, to ce samo pokazati da su takvi sudovi za ismejavanje i porugu. A sudije neka se opomenu. Raspored je jasan. Kada sudije svoju malokrvnost i licnu naklonost izopacenosti, prenesu na rod Boziji, Gospod dovodi careve, da sude sudijama. Politicari i nisu ni u jednoj knjizi, oni su samo kao i kese za smece, za dnevnu upotrebu. A carevi, zna se: sude macem, kao sto vredni ratar sudi zemlji plugom, da otuda, gde raste korov, zivica i drac, vrati zivotu zivot hlebnom travkom. Kada, ako carevi posrnu, jer i oni su krv i meso zudnjom ispunjeno, Bog pusta svoje Proroke, da Njegovu svedoce. Tako u krug, ako treba do u beskonacno, ali da se Gospodnja ne izgubi! I sve dokle god se covek ne dovede sam sebi u pamet i Bogu se ne dozove. Ovo, nisam ja zapovedio, ovako uci Knjiga Oca nasega, Koji nas sve voli. Pobrkaju li se reci Knjige, kako rekoh, gostice se covek telom coveka, a tu vise nece biti coveka. Neka se ne raduju liberali: bice Gospoda! I razgnevice se tada jako. Kao ni tajnu Gospodnjeg postojanja, tako ni ovu: sta ce tada biti; mati Crkva ne odanjuje i zakleta je da je cuva. Bas zbog toga da neki sudija i tu ne bi umovao svojom beslovesnoscu.

U osnovi svega ovoga jeste davno zavrseni sudski proces, ali nikad okoncan, kojem je predsedavao Pontije Pilat licno. Njemu je bilo dato u stvari da, odlucujuci o sudbini Sina Bozijeg, odluci da li je zivot nas posed ili mi samo zivimo, od Oca nam, koji nas sve voli, dati zivot. Pilatova presuda bila je takva, da bez obzira na to sto Ga raspe, bez obzira i na svu hulu i halabuku raznoumnih drustvenih grupa sa specijalnim interesima telesnih zudnji, bratstvo u Hristu ipak raste kroz milenijume. I to, svesno svoga postradanja i ako stradalno, ipak raste. Jer to bratstvo drzi se reci Knjige: "

\Z na Gospod pobozne izbavljati od napasti, a nepravednike muceci cuvati za dan sudnji; A osobito one koji idu za tjelesnim zeljama necistote, i ne mare za poglavarstvo, i koji su bezobrazni i samovoljni, i ne drkcu huleci na slavu. A oni, kao nerazumna zivotinja, koja je od prirode na to stvorena da se hvata i kolje, hule na ono sto ne razumiju, i u pogibli svojoj propasce" (2. Petrova, 2, 9-12)

Spominjuci se reci mudrog oca Pajsija sa pocetka ovoga teksta, na zalost, moram da uocim da mnogi rodovi zivih nisu mogli, prema navedenim recima, ocem da nazovu svoga prirodnog muskog roditelja. Njih je, u nasim prostorima, bila uzela sebi bezboznicka obuzetost naukom i tehnologijom, koje ce, verovali su, pobediti neznanje otelovljeno po njima u veri u Boga. Tako se zbilo da su deca mnogih morala da postanu ocima svojih biloskih roditelja, kojima na grobove vratise krstove svojih djedova. Podigose time u nebo, i u ovome vremenu, znak na koji ce se, kada se za to namire vremena, osloniti vera gospoda naseg Isusa Hrista, da njegova bude vlada za uvek.
Dotle?

I ovo zlo, ka kome, ne videci ga da dolazi, posrte gresno koleno liberalnih oceva, a sada od sudija nam presudom potvrdjeno, dodje da prodje. I ove sudije dodjose, da ispune zivot tastinom svoga bezumnog bezboznistva. I ovo se ispuni, da mi pokazemo istrajnost vere svoje koju nama ostavise oci otaca nasih, vere koja njima bi data od Oca koji nas sve voli.

Preko oca nam, koji su nama, svaki svome, muskog pola. Vazda bilo i bice, vavjeki.