Богу хвала, читаоци драги, стигосмо до двадесете - јубиларне - године "Источниковог" излажења. Нека нам је са срећом!

Било ми је дато да, од првог његовог броја, на овај или онај начин, будем с "Источником" и дијелим свој живот с њим. Док вам ово пишем навиру ми сјећања на штампарију Ђорђа Радоњића, у подруму неке зграде на Квин стриту у Торонту, на његов компјутер величине шифоњера и превелике тежине, на којем је покојни Марко Радоњић његовим дебелим прстима текстове куцао и, нехотице, по које слово вишка додавао; на Владику, тада још увијек младог човјека, како маказама текстове исјеца и на странице "Источника" лијепи; на добовољце многе који су бројеве испод штампе сачекивали, обрезивали, везивали, паковали, у поште разносили. Одзвањају ми у души мелодије које је прота Лазар Вукојев штампаријом разливао и којима је добровољце на рад соколио. Па се сјећам проте Љубе, као голобрадог дјечака, како своју машту у "Источник" утискује. Много тога, драги читаоци, сјећам се и драгих лица која ми са сјећањем на поједине бројеве "Источника" у душу навиру.

"Источник" је растао и стасао а ми смо старили уз њега.

Овај лист је започет као гласило наше тада тек рођене Епархије канадске. Расла је и јачала Епархија, растао је и гранао се "Источник" у њој. Сада је то издавачка установа Епархије са мноштвом запажених и вриједних издања и двије, заиста, реномиране награде: "Вуковом" и "Растка Петровића".

У мојој души сливају се и преливају једно у друго: Епархија и гласило њено. Епархија се подмлађивала новим и свјежим свештеничким ликовима, новим ауторима, новом и свјежом ријечју која је од њих долазила. Но највећу новину и преображај "Источника" у један модеран и пријемчив лист учинио Давор Миличевић. Увјерен сам, он је рођен да би "Источник" живио. Давор је у "Источник" утиснуо печат свога интелектуалног немира и, на техничком плану, свога људског дружења са Синишом Василићем, истинским поклоником љепоте слова. Ја, углавном, задржавам за себе задовољство уредничког потписивања.

И овај број, јубиларне, двадесете годишњице, износе пред вас млади аутори привучени угледом "Источниковим". Искрено се радујем да ће оно што смо ми започели и гајили, ако Бог да, наставити да живи и кад ми више не будемо.

Протојереј-ставрофор Василије Томић