На Тавору двије сјенице. Тесла - просвијетлио цијело човјечанство а умро - сиромах. Они који гледају духовним очима виде и оно што други не виде. Тесла је сав свој живот посветио Преображењској свјетлости, и на тим благодатним изворима створио од себе личност свјетског значаја.

Апостоли, виђевши божанску свјетлост којом је Христос сијао, пожељели су да буду тамо, на тој сурој планини, срећни са само двије мале колибе, и то не за себе него за Мојсија, Илију и за Христа: За себе су само тражили да живе у гледању те свјетлости. Није их интересовала на дружина ни већина него само наслађивње у гледању Лица Божијег.

Сам Господ Христос је рекао шта човјеку првенствено треба: "Иштите најпре Царство Божије, и правду његову и ово ће вам се све додати". (Мт. 6, 33). Сам Христос, као Бог, не поставља себе за апсолутног господара већ смјерно тражи вољу Оца небеског.

И нама о Видовдану - опређељењу за Царство небеско - у дане поста, за сагледавање свете Таворске свјетлости, треба да буде тежња: Најприје Царства небескога и правде његове а остало ће нам се додати.

У доскора нашој, српској, црквеној општини, нијагарској, слави се, видовданским поводом, Српски дан. Не смијемо сметнути с ума да су видовдански јунаци, такође, били вођени Преображенском свјетлошћу у подвиг остављања земаљског зарад небеског. А како ми, данас, славимо Видовдан? Како сагледавамо Таворско просвећење и шта ми данас очекујемо?

Актуелна тема наше свакодневице је проблем узурпације имовине у тој општини. У Нијагари се збива нешто до сада невиђено. И најокорјелији расколници, трагичних шездесетих прошлога вијека, никада нису себе од Српства одвајали него су вјеровали да Српству службу чине. Пљувало се и тада по српском патријарху, владикама и свештенству, али, чини ми се, никада топлико огавних лажи и прљавштине није просуто на лице било ког Србина колико на се сада излива на моју личност и личности честитих свештеника и вјерника из мога окружења.

Не бисмо се ни освртали на та писанија да није међу њима и неких који су заведени и не схватају у какво су се ђавоље коло уплели. Неки од њих су положили страшну заклетву, да ће, као православни хришћани, поштовати, слушати, испуњавати и бранити свете каноне, законе, традиције, правила и наредбе свете Православне цркве и свог епархијског архијереја. Да ће редовно и ревносно испуњавати све дужности и обавезе прописане Статутом Епархије канадске, прописима и правилима црквеношколске општине. Да прихватају надлежност Епархијског црквеног суда и признају све његове одлуке, под условом да се могу жалити на основу Статута, који може бити мењан с времена на време. Призвали су Бога за свједока истинитости заклетве, рекавши: "Тако ми Бог помогао".

Зато се бојим и трнем од страха шта те људе, који свјесно крше заклетву своју, пред олтаром и Крстом часним дату, може да снађе. И њих и, не дај Боже, ђецу њихову.

Црква је одувијек имала својих непријатеља, спољашњих и унутрашњих. Од спољашњих се лако бранити; нису дио Цркве. Од унутрашњих је стална борба. То су они који свој ум желе да ставе изнад ума Божијег, своја размишљања изнад размишљања Цркве и свој став наметнути легалним институцијама у Цркви. Истина је да су ти и такви узурпирали црквену имовину која им је на повјерење дата, а коју су вјером и милодаром оставили преци потомцима на чување да благородне сокове да из њих користе. Мотив овог злочињења само је њима знан. Нама се, замјеном теза, потура тобожња њихова бојазан да, како кажу, Владика и епархијске власти не "отму имовину". А заправо, њима треба полигон, слободан простор, да искључе савјест и удаље од себе пријекор. А ријечи пријекора су јасне. Изговорили смо их прије десетак година, понављамо и сада: Не гријешите се. Видовдан је српска Голгота. То је крст преко кога је народ ушао у вјечност... Они који се данас о Видовдану окупљају, не на молитву, на причешће него да на овај дан прославе себе, да имају добро расположење, музику, печење, ти не славе Видовдан већ себе. (Видовдан, Нијагара, 1998).

Цркву у Нијагари није затворио Епископ него су они цркву затворили за Епископа, свештенике и све оне који се Бога боје и Божије законе изнад свих других поштују.

Народе Божји, ви који се Бога бојите, узмите црквену имовину и вратите је Цркви, да се са њом располаже како је било од оснивања ове ЦШО и све до пререгистрације, 20 децембра 2005, а о којој на Скупштини, 15. јануара 2006, чланство није истинито и исправно обавијештено. Драга браћо и сестре, не поводите се за онима којима ништа свето није. Следујте путу Христовом.

Живите животом Цркве, будите примјер добра - сасуд чисти, из чијег срца сија Таворска нетварна свјетлост.

Благодат вам и мир од Творца Цркве - извора свјетлости, у овој јубиларној Теслиној години, жели вам

Ваш Епископ канадски