Dr Branimir Jovanović (Beseda na promociji knjige Tesla i njegovo vreme u Kolarčevoj zadužbini, 16. 2. 2006)

U pismu koje je uputio R. Gilderu, 12. januara 1891, Tesla je napisao: "Čovek mora prvo da ostari i njegov život da bude zapečaćen smrću pre nego što se njegove zasluge procene bez predrasuda". Deset godina kasnije, 13. februara 1901, u pismu svoj prijatelju Polu Dani, uredniku američkog časopisa "San", rekao je i sledeće: "Nemoguće je reći koliko je nečiji rad vredan dok ne prođe jedan vek i to najmanje".

Polako teče 150-godišnjica Teslinog rođenja, a prošlo je više od 60 godina od njegove smrti, i Srbi i svet postepeno otkrivaju ličnost i zasluge ovog velikog čoveka. Razumljivo je što je, u početku, Teslino delo privuklo najveću pažnju i što su izučavanju Tesle, najpre, pristupili stručnjaci. Polifazni sistem, koji je svetu doneo mogućnost bržeg razvoja a običnom čoveku omogućio udobniji život, s pravom je istican kao Teslin najveći pronalazački doprinos. Usledilo je interesovanje za njegov rad na strujama visoke frekvencije i visokog napona, u mašinstvu, u fizici. Kako se dublje ulazilo u Teslino delo, tako je raslo čuđenje i oduševljenje njegovom sposobnošću da uz pomoć skromne tehnologije dođe do vrhunskih naučnih tajni. Pri tome se, neminovno, nametalo pitanje, kakva je priroda tih njegovih izuzetnih sposobnosti. Teslin neobičan život, monaški u velikom i bučnom gradu, posvećenost radu za dobrobit čovečanstva, dar da duhovne stvari izrazi modernim i razumljivim jezikom - sve to je od početka njegovog izlaska na istorijsku scenu podsticalo interes i takozvanih malih, običnih ljudi. Kakav je Tesla kada se ne bavi istraživačkim radom, o čemu razmišlja, čime se hrani, kakve navike ima, šta on misli o najrazličitijim aspektima ljudskog života, samo su neka od brojnih pitanja koja su usledila u decnijama posle Tesline smrti. Postavljajući ovakva pitanja, običan čovek se pri tome, s pravom, rukovodio jednostavnim motivom - on je želeo da i on, a ne samo elektrotehničar, fizičar, inženjer, izvuče neku praktičnu korist iz Teslinih misli i ideja.

Uočivši ovakvu glad najšire publike za novim i novim saznanjima vezanim za Teslu, mnogi autori i institucije kod nas i u svetu pokušali su da je zadovolje pisanjem i izdavanjem mnogobrojnih knjiga, monografija i zbornika. Zbornik tekstova "Tesla i njegovo vreme" Save Vujnovića spada među najvrednija ostvarenja u ovoj oblasti. Među stotinama stranica opisanih Teslinih susreta, razgovora, članaka i predavanja, mogu se naći mnogobrojni detalji koji nam otkrivaju onog, svima bliskog, Teslu. To su detalji koji su upravo upućeni onom običnom, malom čoveku. Verujem da je Tesla bio svestan toga kada je govorio ili pisao, da je bio svestan važnosti i tog dela njegove velike genijalne ličnosti, da je svaka njegova izgovorena rečenica i svaka zapisana misao neka vrsta pouke za razmišljanje - vrsta znanja koje je svedočanstvo, putokaz za one koji žele da ga koriste. O toj vezi između svesti o svojoj veličini i znanju koje poseduje i uočene moguće koristi za običnog čoveka, svedoče reči upućene Vladislavu Saviću 1919. godine: "Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji kao što pčela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu, da mu pomogne da izađe iz beda koje ga pritiskaju: straha, gladi, neznanja, bolesti. Nisu veliki oni koji ponižavaju čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj sreći." Iako je ovaj zbornik upućen svim radoznalcima i svim istraživačima Teslinog života i dela, on poseban značaj ima za Srbe. To je prva knjiga koja, nedvosmisleno i jasno, stavlja istoriju Teslinog života u kontekst materijalne i duhovne istorije srpskog naroda i meni se čini da je to ujedno i jedna od njenih najvećih vrednosti. Stara je istina da je od dobrog odgovora važnije dobro postavljeno pitanje. Izborom tekstova u svojoj knjizi Sava Vujnović usmerava našu pažnju na neka od suštinskih pitanja od kojih, kao narod, kao da smo gotovo odustali, pod pritiskom globalizacije i novih civilizacijskih težnji, a koji su od najvećeg značaja za naše postojanje.

Neobično zvuče tekstovi o Svetom Savi i Caru Dušanu, smešteni uz tekstove o Nikoli Tesli, u zborniku koji je pred nama, ali taj kontekst je od najvećeg značaja. On nas podseća na važnu dilemu o smislu nauke. Da li nauka postoji da bi slepo sprovodila istraživanja i da bi ih stavljala u funkciju ekonomije i biznisa, materijalističke svesti i potrošačkog mentaliteta, ili nauka ima drugi smisao? Uz ovu dilemu otvara se jedna, još temeljnija, a sa prvom povezana, da se izrazim rečima Vladike Nikolaja: Mi moramo da se opredelimo za to da li smo prevashodno materijalna ili prevashodno duhovna bića.

Šta je o svemu tome mislio Tesla? Kakav je bio njegov sistem vrednosti, za koji se zalagao i u koji je verovao, i da li se on suštinski razlikovao od sistema vrednosti Svetosavlja u gotovo hiljadugodišnjoj srpskoj istoriji? O svemu tome imamo dragocena svedočanstva na stranicama knjige Save Vujnovića. Pre svega, imamo svedočenja o njegovoj blistkosti sa narodom kroz ista interesovanja za narodne pesme i mudrosti, naročito kada ih predstavljaju guslari. Prema opisima, "on (Tesla) govori kao bistar srpski seljak, koji pazi da ne pogreši, obično i bez naprezanja. Ipak tu ima nešto što nije obično. Tesla pred sobom ne vidi ličnost sa kojom govori već sluša reč, ton, značenje. On lako oseti snagu uma onoga ko s njim govori i on prema tome razgovara 5, 10, 15 minuta... Ništa ga ne iznenađuje, ni najveća senzacija. Otprilike, on je stvorio svoj sud o ljudima i društvu... On ne pazi na ljude a voli ih u svoj njihovoj golotinji. Njegova pažnja su negde u prirodi, kod Boga i pred njim."

Evo još jednog, tipičnog a za razumevanje Teslinih stavova karakterističnog razgovora sa Budimirom Grahovcem, koji je vodio 1916. godine:

Grahovac: Srbija je mnogo stradala u ovom ratu.
Tesla: Mnogo stradala ali će pobediti.
Grahovac: Ma crno stojimo gospodine Nikola.
Tesla: U ovom trenutku i za neko vreme.
Grahovac: Znači, vi vidite budućnost.
Tesla: Ne, nego mogućnost, jer nemačka snaga nije veća od snage koja je udružena sa Srbijom.

U ovom razgovoru, Tesla otkriva i svoju nauku i svoju veru i demistifikuje svoj rad. On kaže da ne vidi budućnost i da nije prorok već da vidi mogućnost koja je zasnovana, s jedne strane, na prikupljanju statističkih podataka, na računu koji uzima u obzir materijalne činjenice ali i one, duhovne, kojima daje prevagu. On zna da se srpska vojska bori pod zastavom na kojoj piše: "S verom u Boga, za kralja i otadžbinu"; i vidi da će vera srpskog vojnika da se bori za pravednu, čistu i uzvišenu stvar, odneti pobedu nad grubom silom.

Mnogo je sličnih tekstova u zborniku Save Vujnovića koji nas upućuje na nedvosmislene odgovore na pitanje Teslinog sistema vrednosti, na nedvosmisleno davanje prevage duhovnog nad materijalnim. U razgovoru sa Vladikom Nikolajem Velimirovićem, Tesla izražava još jednu misao, koja je, čini mi se, od ogromnog značaja za srpske intelektualce. "Proučavao sam sve religije, rekao je Tesla Vladiki Nikolaju, i našao da je hrišćanastvo najpraktičnija". Zar ne bi trebalo da se zapitamo zašto je Tesla proučavao religije, da li iz zabave ili iz gore navedene potrebe da prikupi znanja kojima će pomagati ljudima? I dalje, zašto je rekao da je hrišćanstvo najpraktičnija religija? U čemu se sastoji praktičnost hrišćanstva ako ne u svakodnevnoj, praktičnoj primeni znanja i duhovnog iskustva, koji nam pomažu da organizujemo svoj duhovni život, odnose u porodici i društvu?

Na kraju, opominjuća su Teslina sagledavanja onoga što nas čeka ako nastavimo pravcem kojim smo krenuli: "Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale... Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši socijalne, moralne i duhovne probleme... Kada se mehanizmi reakcije eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju, a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličajn kraj preti našoj današnjoj civilizaciji".

Završiću ovo izlaganje sa još jednim vrednim ali, ujedno, i zastrašujućim citatom:
"Gledajući u daleku budućnost, kaže Tesla, vidim društvo vrlo slično pčelinjem, sa ukinutim svim rasnim i nacionalnim razlikama, s jednim jezikom, u kome je jedan pol - muški - veštački eliminisan, u kome svaka jedinka besomučno radi do krajnjih granica svojih moći... Strašno je makar i razmišljati o takvom svetu, bezosećajnom i hladnom, bez ideala, takvom da bi se pred njim sledio i najbezdušniji čovek današnjice".