Поштоване колеге,

Част ми је и задовољство предложити за овогодишњу Вукову награду лист "Источник" и издавачку делатност Епархије канадске. Лист "Источник" је покренут пре две деценије и око њега се касније формирала богата и разноврсна а врло пробрана издавачка делатност.

Лист је почео скромно, настојећи да сведочи присуство српског језика и православне светосавске цркве у Канади, да би, временом, постао чврст ослонац и сигуран оријентир нашем све бројнијем расејању. Поверење у оно што је објављивао учинило је да се са хиљаду почетних, његов тираж увећа на садашњих седам, од којих су шест хиљада претплатници широм Канаде и света.

У добу кад се у матици гасе листови и часописи, прегалаштво малобројне али предузимљиве групе, окупљене оки "Источника" може бити и поучно и подстицајно. Заузимањем предузимљивог и трудољубивог Епсикопа канадског, преосвећеног Владике Георгија, "Источник" је и именом и делом обновио успомену на истоимено гласило које је пре више од једног века излазило ван матице и имало исти циљ - очување језика, вере и обичаја, дакле свега онога што је Вук истицао као главне особености једног народа.

"Источник" је, следећи Вуков завет и девизу "Срби сви и свуда", окупио бројне сараднике, научнике и уметнике из матице и расејања (др Срђа Трифковић, др Васа Михајловић, др Станимир Спасовић, др Драгољуб Живојиновић, др Радош Љушић, Момо Капор, Рајко Петров Ного, Бранко Брђанин, Светислав Божић) обрађујући теме духовног, религијског, културног, социолошког, етнолошког и других садржаја привлачне широком кругу читалаца. Лист су уређивали Лазар Вукојев и Василије Томић.

Своју мисију "Источник" је проширио на издавачку делатност: др Димшо Перић, Радован Гајић, др Станимир Спасовић и други објавили су књиге о црквеном законодавству, Косову, историји Српске православне цркве у Америци и Канади, али је "Источник" објавио и низ поучне литературе намењене младима и најмлађима у расејању.

Ово су ваљани разлози да Вуковом наградом овенчамо осведочено прегалаштво и дамо подстрека бројним нашим културним посленицима који у расејању чувају и негују вуконски језик и српску традицију.

У Београду, о Митровудне 2005. године

Драгомир Брајковић, књижевник