Годишња скупштина Епархије канадске, 24. по реду, одржана је у Манастиру Светог Преображења у Милтону, од 10. до 12. фебруара 2006.

Скупштини су укупно присуствовали: два епископа (канадски и жички); један калуђер; 20 свештеника; један ђакон; 10 председника; 12 чланова Епархијског савета; 16 делегата; један секретар; један правни саветник; три госта. Укупно: 67 представника Српске цркве у Канади.

Доминантна тема скупштине били су проблеми у црквено-школским општинама у Хамилтону и Нијагари, односно питање очувања јединства Српске цркве у Канади, јер је понашање бивших управника у овим колонијама, нарочито у Нијагари, виђено као покушај да се ове заједнице изведу из окриља Српске цркве и Православља.

Раду у пленуму присуствовали су смењени управници из Нијагара Фалса: Душан Колунџић и Александар Пантелић. Њима је дозвољено да у пленуму изнесу своје ставове у вези са чином неовлашћеног инкорпорисања ЦШО, у јануару 2006. Раду пленума покушали су да приствују лица без акредитива из ЦШО Хамилтон, али им није дозвољено учешће у раду скупштине, те су замољени да напусте скупштину. О раду скупштине доносимо изводе из записника који је јавно прочитан и усвојен 12. фебруара 2006. године.

Обраћања Епископа канадског и Епископа жичког Епископ Георгије је, говорећи о дешавањима у протеклој години, нагласио да су проблеми, искрсли у ЦШО Хамилтону и Нијагари, нажалост, бацили и други план све успехе којима, заиста, можемо да се поносимо: остварене све зацртане обавезе из домена материјалног живота Цркве а посебно велике успехе на плану културне промоције Епархије који су кулминирали додељивањем Вукове награде "Источнику". У тренутку када, у трећој декади живота Епархије, треба да се бавимо стварима духовног уздизања, ми се враћамо назад и поново се бавимо проблемима за које смо мислили да су превазиђени у годинама када је Епархија тек почела да живи, рекао је Епископ. Подсетио је на цикличност ових појава на овим просторима указујући да је ове године 50 година од смрти св. Владике Николаја Жичког, који се представио у Господу у не баш сасвим разјашњеним околностима. Рекао је да је ово, данас, раскол који би могао бити погубнији од оног из 1963. јер се тада није одбацивала јерархија. Говорио је о црквено-правним последицама оваквог понашања која за свештена лица значи свргнуће а за мирјане искључење из Цркве. Потом је изнео хронологију догађаја у обе колоније, од прошлогодишње скупштине, у Монтреалу, до данас.

Дешавања у Хамилтону карактерисало је упорно кршење епархијских одлука од стране локалне управе коју је Епархијски савет, условно, поставио у марту 2005. године. Њихово нецрквено понашање и упорно инсистирање да се баве стварима које нису у њиховој надлежности кулминирало је скандалом и светогрђем које су починили у хамилтонском храму на Велику Госпојину, након чега је управа разрешена дужности и постављено привремено повереништво. Пред овом скупштином, нагласио је Епископ, налази се дужност да својим оглашавањем учини све како би се ствари у Хамилтону што пре нормализовале и заказала скупштина чланства, на којој ће се бирати управни одбор. Реч је о чврстом стајању иза одуке да се тражи јавно покајање од особа које су јавно увредиле Бога и вернике у храму.

Проблем у Нијагари, према речима Епископа канадског, још је сложенији а по правним и материјалним последицама погубнији. У кратким цртама представио је хронологију дешавања у Нијагари у последњих годину дана и додао да ће секретар Давор Миличевић појаснити ствари у вези са здравственим фондом, чије постојање је нијагарским управитељима послужило као тобожњи повод за несхватљив антицрквени чин: за превођење или пререгистрацију власништва ЦШО у Нијагари без питања и сагласности епархијских власти. Реч је о најгрубљем кршењу свих црквених закона и свих норми црквеног понашања, покушај да се власништво нијагарске Цркве отуђи а паства изведе из Православља, рекао је Епископ. То иде дотле да су преко адвоката управитељи из Нијагаре тражили да им се Епархија обраћа преко те канцеларије. Позвао је присутне да се запитају од кога то Нијагара и њени управитељи желе да штите имовину. Није познато какви су мотиви за побуну против Епархије, али нам је познато, у овом моменту решавања судбине Косова, да није први пут да се овакви напади подударају са нападима на Српску Цркву широм света, како би се Црква бавила некаквим другим проблемима а не Косовом.

Епископ жички, Г. Хризостом, у врло надахнутом говору, поучио је све присутне шта нам је чинити да бисмо остали деца Православља и Св. Саве. Исказујући похвалу труду, раду и пожртвовању епископа канадског Г. Георгија, приметио је да се број храмова и свештенства на простору Епархије канадске утростручио што је најбољи доказ успеха Епархије. Указао је на очигледне намере западних држава да се кроз ратове и бомбардовање уништи наш народ - најпре држава, војска, Српска академија, па сада, на крају, осећамо да је и наша Црква дошла на ред. Историја нас учи да се Црква никада није делила већ, напротив, да се сједињује. Навео је пример Митрополије Карловачке и Београдске. И данас имамо нашу Српску цркву расуту по целом свету, али смо сви верни Пећкоме трону. Ваља да се помолимо Богу и Св. Сави, родоначалнику наше Цркве, рекао је Владика Хризостом. Надамо се добру и уздамо се у Бога који ће победити, као цар Константин који је пошао у бој и на небу види крст и поруку "Овим побеђуј".

Здравствени фонд као повод за инкорпорисање у Нијагари
Обзиром да је питање свештеничког здравственог фонда и осигурања било повод за нијагарске управнике да се огреше о црквена правила, укључујући и сопствени правилник, администратор Фонда, секретар, др Давор Миличевић, поднео је кратак извештај о садашњем стању Фонда. Истакао је да су у овој години сви захтеви за рефундацију трошкова за здравствене услуге за све свештенике били испуњени и да је на рачуну и поред тога остало око $60,000.00. Све то остварено је са мањим средствима која улажу ЦШО него да се остало на осигурању са "Грејт-Вестом". Поред тога, обезбеђено је, на основу прошлогодишње скупштинске одлуке, животно осигурање за свештенике на $250,000.00. То је пет пута више него осигурање које су имали са "Грејт-Вестом", а све укупно, опет, са мање издатака за ЦШО него што је било пре. Подсећајући на ту прошлогодишњу одлуку скупштине, у којој се прецизно наводи да пословање здравственог дела Фонда остаје какво јесте, Миличевић сматра да су разлози које наводе представници Нијагаре као оправдање за свој поступак ништавни. Са купљеним животним осигурањем, пет пута већим него што је раније било, и са наведеном одлуком скупштине, а имајући у виду да су свештеници још пре две године својим потписима преузели било какав ризик у случају евентуалног недостајања средстава, не постоји никакав ризик за било коју ЦШО. Тако ни Нијагара није имала никаквог разлога за бригу, односно, њихови трастији и управници нису морали да стрепе за своју имовину, а што је било образложење смењених нијагарских управника за потез неовлашћеног инкорпорисања црквене имовине.

Потом је Миличевић прешао на побијање тврдњи представника из Нијагаре о пословању здравствено-пензионог фонда које су они навели у писму, након своје ванредне скупштине, у јануару 2006. Показао је да је нетачна тврдња да је епархија самоиницијативно прекинула осигурање са "Грејт-Вестом" и да за то нису знале ЦШО. Цитирао је члан Статута који говори да је глава ЦШО свештеник и показао папир кој су и о. Дејан Обрадовић, и сви свештеници, потписали на скупштини у Калгарију. Према томе, глава ЦШО је знала шта ради, а зашто није то прослеђено и Г. Колунџићу, тадашњем председнику у Нијагари, није познато. Такође постоји и документ потписан од о. Дејана који говори ко и како је на њега вршио притисак, а о чему ће, нажалост, морати да буде обавештен и суд. Миличевић је подсетио да је, пре више од годину дана, када је г. Колунџић у Савету покренуо питање осигурања свештеника и рекао да има осигурање за свога свештеника, Савет донео одлуку да се ЦШО Нијагара умоли да то уради и за све остале свештенике. Из Нијагаре је стигао негативан одговор. А колико им је заиста била жеља да заштите свога свештеника, говори чињеница да, и поред писмених тврдњи које су износили, њихов свештеник није имао купљено осигурање, и да су они то признали тек почетком маја 2005, када су Епархији, коначно, доставили средства за пензију и рефундацију здравствених трошкова за њиховог свештеника.

Секретар Миличевић је такође указао на манипулацију у приказивању преписке између епархијске канцеларије и ЦШО чланству у Нијагари од стране њихових управника, што је допринело да се створи клима неповерења према Епархији. У таквим условима, и у таквој адмосфери, приступило се формирању корпорације. О суштини правилника те корпорације може нам више рећи наш правни саветник, рекао је Миличевић и указао само на члан који говори о статусу свештеника, који је у потпуној супротности са Статутуом Епархије и црквеном традицијом. Ту се говори како се свештеник запошљава и како се отказује запослење, а епископ се консултује о питањима вере само када се то не коси са законима провинције односно федералне државе, рекао је Миличевић. Указао је и на члан правилника у којем се говори о правима директора. Ту јасно стоји да они имају право да отуђе црквену имовину, а да за то не морају да траже никакво одобрење ни од кога.

О правилнику нијагарске корпорације
У закључку расправе о инкорпорисању ЦШО у Нијагари, Раде Вељовић је указао на крупне прекршаје у тексту предлога правилника. Чланови 1 и 2 тог правилника, којим се установљава припадност ЦШО у Нијагари Епархији канадској и Српској православној цркви, потпуно су у супротности са чл. 3. где се као надређени законски акт над Устав Српске православне цркве и Статут Епархије канадске ставља тај њихов локални правилник као и провинцијски и федерални закони. Осим тога, овлашћења која имају, по овом правилнику, директори корпорације су, по свим критеријима, преширока и потпуно антицрквена, јер они могу да отуђе, продају, задуже, изнајме имовину ЦШО а да о томе не полажу рачуна ни својим члановима ни епархијским властима. Према томе, мора се знати шта је следећи корак Нијагаре, рекао је Вељовић и додао да је корак који су направили огроман али у кривом правцу. Потребно је саставити писмо свим члановима ЦШО и објаснити им детаље, а посебно тај члан 11. који указује на права директора корпорација. Ако желите да формирате корпорацију, то морате да урадите у сарадњи са епархијским властима, истакао је Вељовић.

Епархија пружа руку помирења
О. Василије Томић је рекао да је браћи у Нијагари пружена рука помирења и ако су браћа и даље, овај спор ће на неки начин да се превазиђе и да сви радимо у томе правцу.

Епископ канадски је истакао да ми то сви желимо. У писму ЕУО од 28. децембра истакнуто је која је надлежност ванредне скупштине ЦШО. Да су они ту одлуку, и та упуства, поштовали, проблем се не би десио. Аци Пантелићу Епископ је и раније истакао колико су неистина рекли томе народу у Нијагари.

Д. Колунџић је рекао да су та правила сада усвојена (адоптед), а Епископ се запитао да ли то онда значи о да се то сада неће добром вољом решити него само судским путем и кроз проблем. Торонто је својевремено инкорпорисан и након писма Епископа (а сада Митрополита) Христифора, да се 3. дио Устава СПЦ у Америци и Канади мора уградити у локална торонтска правила. Да су тадашњи торонтски управници, са Драгомир ом (Кочом) Радојковићем на челу, на то пристали, не би до проблема дошло, и неки од њих би и дан-данас били у управи. Уместо тога, почео је суд и трајао је три године. Требало би коначно прекинути те неистине приче о том спору и прихватити да је Црква тај спор добила јер су они који су се нецрквено понашали из ње одстрањени, а торонтска ЦШО остала верна Мајци Цркви и у свој правилник уградила црквени устав.

Интерес Цркве на првом месту
Гојко Кузмановић сматра да је крајње време да прекинемо са вечитим диобама на "ми" и "ви" и са резоновањем: "морамо се заштитити и морамо се инкорпорисати да се заштитимо". Г. Кузмановић је обавестио чланове скупштине да је спреман, и да је то већ уредио, да купи осигурање на пет милиона долара за све ЦШО и све управнике ЦШО, садашње, прошле и будуће, под условом да раде у интересу Цркве, односно по одредбама Устава СПЦ, Статута Епархије канадске и епархијских власти. Швако ко ради по прописима Епархије и Статута Епархије канадске биће поштован и заштићен, а ко буде противан Цркви, мораће се сам заштитити." Кум Г. Кузмановић је показао полису осигурања, он плаћа ову полису док год је жив са намером да не буде више деоба. На предлог Гојка Кузмановића, подржан од Зорана Ћурчића и Рада Вељовића, Скупштина једногласно усваја одлуку да се уз захвалност прихвати осигурање за све управнике ЦШО Епархије, које је обезбедио Г. Кузмановић.

Зашто се Нијагара не изјашњава?
Епископ је подсетио да мандат једне управе одређује делокруг рада и одговорности. Прекорачење делокруга рада повлачи за собом одговорност. Подсетио је на торонтски случај од пре 20 година када је покушано да се изиграју црквена правила, а ево сада се то дешава у Нијагари. Ми ћемо морати да заштитимо црквену имовину, јер нису људи, који су је куповали, давали да би три или четири човека о њој одлучивали. Зато позивам бивше управнике у Нијагари да ту поруку пренесу чланству, да размисле и да послушају поруку Скупштине као највећег законодавног тела Епархије, поручио је Епископ.

О. Милутин Вељко мисли да би Душан Колунџић и Александар Пантелић могли да се изјасне о овим питањима. Сви дискутујемо, а они се не оглашавају. Лично сматра да је корпорација погрешна форма за црквено управљање, али моли њих да кажу нешто.

Александар Пантелић каже да је скупштина у Нијагари донела одлуку и да то може само скупштина да оповргне.

О. Милутин Вељко га поново пита само да каже своје мишљење. Уместо одговора, Пантелић каже да је некада постојала иницијатива да се део имања у Нијагари прода, и да је он са групом млађих људи то једва спречио. Колико му се чини, тада је Епархијски савет дао одобрење да се део црквеног имања прода. То је негирао Гојко Кузмановић који се добро сећа шта је тада речено: да три дана када немаш хљеба онда можеш да размишљаш шта ћеш да продаш. То је потрвдио и Епископ канадски.

Епископ канадски констатује да представници - главни актери раскола у ЦШО цело време избегавају конкретан одговор. Окупљена је цела наша Црква у Канади а присутни смењени управници из Нијагаре, иако им је омогућено да буду саслушани, већ два дана избегавају да дају одговор на постављена питања, а сви то од њих очекују.

Епископ је тражио да се прочита одлука ЕУО којом се поништава децембрска скупштина у Нијагари и дају јасна и прецизна упутства за рад на ванредној скупштини по питању избора управе и поступка који се мора испоштовати ако се жели инкорпорисање. Из тога се види како је Г. Пантелић водио скупштину и шта је све прекршио. Секретар је прочитао и делове записника са обе скупштине где се види да су дате инструкције игнорисане и прописи, свесно, кршени. Епископ упозорава да је Д. Колунџић изјавио на седници од 15. јануара, што стоји и узаписнику, да "није била пракса да се тражи сагласност за корпорацију од епархијских власти". Након што је Д. Миличевић прочитао тај део записника, Душан Колунџић каже да је својевремено у Торонту корпорација регистрована и накнадно добијено одобрење. Владика каже да то није истина, а то је посведочио и о. Михајло Додер који је потврдио да је тражено одобрење од епископа Христифора. Епископ Христофор је тада рекао да се може направити корпорација само ако се у правилнику корпорације уграде одредбе 3. дела Устава СПЦ у САД и Канади, (једнообразна правила) који потврђују да је ЦШО Торонто саставни дио СПЦ, и то тада није урађено, због чега је и дошло до суда.

О. Милутин Вељко поново директно пита смењене управнике из Нијагаре, да ли се осећају кривим и да ли се повлаче из овога.

Аца Пантелић опет избегава одговор. Каже да није овде у личном својству и да ће рећи лично мишљење када се са о. Вељком нађе насамо, а како чланство у Нијагари одлучи, и он ће тако да се постави.

Добро Станишић из Нијагаре истиче да је од момента оснивања Епархије народ лаган да Владика хоће да узме Српски дан у Нијагари и да се он бори са народом скоро 25 година због тог питања. Сви чланови у Н. Фалсу су константо погрешно обавештавани да Владика и Епархија хоће да продају имање у Нијагари. Он тражи да се строго казни сваки наредни покушај некакве инкорпорације.

Д. Колунџић изјављује да у записник уђе да је предлог за корпорацију дошао од Д. Станишића. На захтев Д. Колунџића чита се текст записника од 15. јануара који се односи на то како имање нико не може да прода без сагласности чланства. Чита се и записник од 18 децембра и изјава А. Пантелића да корпорација треба како би се од државе вратио бар дио новца који им оде.

Епископ, поновно, истиче да је на седници, 15. јануара, Александар Пантелић дезинформисао чланство и тако утицао на доношење одлуке о корпорацији. Зора Станишић жели да се обрати браћи из Нијагаре и Давору Миличевићу да прочита из записника где је наведено да је Добро Станишић предложио да се инкорпорише ЦШО у Нијагари. Она је у нијагарској цркви од 1976. године, а ова прича са корпорацијом је потпуно нова и неочекивана. Она тврди да верници, заправо, нису знали о чему се ради и за шта су гласали. Људи нису знали, а да сте тражили адвоката, и он би вам рекао да сачекате и да види о чему се ради. Ја сматрам да људи нису знали о чему се ради и шта ви предлажете. Барем ми ништа нисмо знали да се нешто тако припрема, а дугогодишњи смо чланови ЦШО, рекла је Зора.

Горан Поповић, из Хамилтона, рекао је да овде има 66 људи који представљају Цркву српску у Канади. Можда вам се чини да имате већину у вашој ЦШО, али овде нас 64 говоримо у име свих ЦШО да корпорација није нешто што је пут Православља, а вас два мислите да је исправно. Сви вам кажу да нисте у праву, а ви избегавате да то признате, рекао је Поповић.

О. Саво Арсенијевић констатује да смо се јако материјализовали. То је узрок свих проблема, јер нам недостаје свести да знамо ко смо и кога представљамо и шта нам је крајњи циљ, Да ли се наш рад вреднује кроз милионе долара или нам циљ спасење душе? Свуда, и у Америци и овде, прича се о доларима и ја се тога плашим, рекао је о. Саво. Свако треба да се побрине за своју душу, а неће вас спасити никаква корпорација.

Епископ канадски указује да ми нисмо представницима из Нијагаре дали право присуства зато да их кажњавамо или прозивамо, и да им цела скупштина са најбољим намерама говори да нису у праву, и њих двојица и група људи коју су они обманули. И није у питању да ли ће и шта бити на суду, ту дилеме нема, већ да не прљамо образ, не трошимо енергију, новац и време на судове. И ми се надамо да ће они да се врате на прави пут, пут устројства Цркве и пуноће Епархије канадске. На то их, ево, други дан позивамо, рекао је Епископ. Ово је посљедњи позив да се повуку и да свога адвоката обавесте да одустане од започете корпорације, јер су чули одлуку од јуче, да истрајемо на линији Цркве. Нека се не заклањају иза чланства, што овде упорно чине. Јер сутра, на суду, и ти чланови ће бити питани да ли су знали за шта гласају. Ако кажу да нису знали, поставља се питање како су онда гласали. А ако су знали, како су могли гласати против одредби и правила Цркве. Ја имам обавезу и моју заклетву, и није важно колико ће то мене живаца коштати и за мном ће најмање неко заплакати, моја је савест мирна, али видим да је овде већина против вас и да Цркви коју ја водим дају подршку. Ако ви хоћете да кренете и оснујете другу цркву, широко вам поље, али не са оним што су други давали за здравље и оставили за спасење душе и за добробит српског рода и Цркве, поручио је Епископ.

Забележено на скупштини:
Владика Хризостом: Народ без епископа није Црква!
Гост Епархијске скупштине Владика Хризостом епископ је на жичком трону, али је своје архијерејско искуство стицао и у расејању као епископ западно-амерички. Поводом проблема у Нијагари и Хамилтону рекао је и ово:
"Епископи никада нису радили против Цркве. Народ не може чинити Цркву ако нема епископа, нити спасења душе има ако нема јединства са епископом".

Торонто није Нијагара
Нијагара не тражи ништа другачије него што имају Виндзор и Торонто, сматрају представници Нијагаре и питају: зашто је проблем са корпорацијом у Нијагари, а корпорација није проблем у Торонту? О. Василије Томић каже да је провоциран овом изјавом Д. Колунџића, истичући каква је велика разлика између првог докорпорисања ЦШО у Торонту и садашње торонтске корпорације: "Имали смо велике расправе са 2/3 гласова чланства на скупштинама, а у свом садашњем раду ЦШО Торонто руководи се 3. дијелом Устава Цркве у Америци и Канади. У предлогу Правилника ЦШО Нијагара нема тих одредби, нигђе нема епископа, свештеника, и ту је Црква расцрквљена и проблем је у томе каква је корпорација", рекао је прота Томић.

О. Михајло Додер је потврдио да је на почетку процеса инкорпорисања у Торонту тражено одобрење од Епископа Христифора. Епископ Христофор је тада рекао да се може направити корпорација само ако се у правилнику корпорације уграде одредбе 3. дела Устава СПЦ у САД и Канади (једнообразна правила), који потврђују да је ЦШО Торонто саставни дио СПЦ, и то тада није урађено, што је довело до судског спора. Те одредбе су тек накнадно уграђене и Торонто је сада корпорација сасвим другачија него што је онда била или од овога што ради данас Нијагара.

Савештеник се увек питао
Радован Гајић подсећа да се свештеник у Цркви увек питао. И у време социјализма свештеник није дао и није се могло у порти играти коло. Корпорације су донеле само зло. Постоји само једна Црква - Српска православна црква. Нема цркве у Торонту или било где другде. То може бити једна општина, а Црква - то смо сви ми, само једна Црква, Српска православна црква.