Godišnja skupština Eparhije kanadske, 24. po redu, održana je u Manastiru Svetog Preobraženja u Miltonu, od 10. do 12. februara 2006.

Skupštini su ukupno prisustvovali: dva episkopa (kanadski i žički); jedan kaluđer; 20 sveštenika; jedan đakon; 10 predsednika; 12 članova Eparhijskog saveta; 16 delegata; jedan sekretar; jedan pravni savetnik; tri gosta. Ukupno: 67 predstavnika Srpske crkve u Kanadi.

Dominantna tema skupštine bili su problemi u crkveno-školskim opštinama u Hamiltonu i Nijagari, odnosno pitanje očuvanja jedinstva Srpske crkve u Kanadi, jer je ponašanje bivših upravnika u ovim kolonijama, naročito u Nijagari, viđeno kao pokušaj da se ove zajednice izvedu iz okrilja Srpske crkve i Pravoslavlja.

Radu u plenumu prisustvovali su smenjeni upravnici iz Nijagara Falsa: Dušan Kolundžić i Aleksandar Pantelić. Njima je dozvoljeno da u plenumu iznesu svoje stavove u vezi sa činom neovlašćenog inkorporisanja CŠO, u januaru 2006. Radu plenuma pokušali su da pristvuju lica bez akreditiva iz CŠO Hamilton, ali im nije dozvoljeno učešće u radu skupštine, te su zamoljeni da napuste skupštinu. O radu skupštine donosimo izvode iz zapisnika koji je javno pročitan i usvojen 12. februara 2006. godine.

Obraćanja Episkopa kanadskog i Episkopa žičkog Episkop Georgije je, govoreći o dešavanjima u protekloj godini, naglasio da su problemi, iskrsli u CŠO Hamiltonu i Nijagari, nažalost, bacili i drugi plan sve uspehe kojima, zaista, možemo da se ponosimo: ostvarene sve zacrtane obaveze iz domena materijalnog života Crkve a posebno velike uspehe na planu kulturne promocije Eparhije koji su kulminirali dodeljivanjem Vukove nagrade "Istočniku". U trenutku kada, u trećoj dekadi života Eparhije, treba da se bavimo stvarima duhovnog uzdizanja, mi se vraćamo nazad i ponovo se bavimo problemima za koje smo mislili da su prevaziđeni u godinama kada je Eparhija tek počela da živi, rekao je Episkop. Podsetio je na cikličnost ovih pojava na ovim prostorima ukazujući da je ove godine 50 godina od smrti sv. Vladike Nikolaja Žičkog, koji se predstavio u Gospodu u ne baš sasvim razjašnjenim okolnostima. Rekao je da je ovo, danas, raskol koji bi mogao biti pogubniji od onog iz 1963. jer se tada nije odbacivala jerarhija. Govorio je o crkveno-pravnim posledicama ovakvog ponašanja koja za sveštena lica znači svrgnuće a za mirjane isključenje iz Crkve. Potom je izneo hronologiju događaja u obe kolonije, od prošlogodišnje skupštine, u Montrealu, do danas.

Dešavanja u Hamiltonu karakterisalo je uporno kršenje eparhijskih odluka od strane lokalne uprave koju je Eparhijski savet, uslovno, postavio u martu 2005. godine. Njihovo necrkveno ponašanje i uporno insistiranje da se bave stvarima koje nisu u njihovoj nadležnosti kulminiralo je skandalom i svetogrđem koje su počinili u hamiltonskom hramu na Veliku Gospojinu, nakon čega je uprava razrešena dužnosti i postavljeno privremeno povereništvo. Pred ovom skupštinom, naglasio je Episkop, nalazi se dužnost da svojim oglašavanjem učini sve kako bi se stvari u Hamiltonu što pre normalizovale i zakazala skupština članstva, na kojoj će se birati upravni odbor. Reč je o čvrstom stajanju iza oduke da se traži javno pokajanje od osoba koje su javno uvredile Boga i vernike u hramu.

Problem u Nijagari, prema rečima Episkopa kanadskog, još je složeniji a po pravnim i materijalnim posledicama pogubniji. U kratkim crtama predstavio je hronologiju dešavanja u Nijagari u poslednjih godinu dana i dodao da će sekretar Davor Miličević pojasniti stvari u vezi sa zdravstvenim fondom, čije postojanje je nijagarskim upraviteljima poslužilo kao tobožnji povod za neshvatljiv anticrkveni čin: za prevođenje ili preregistraciju vlasništva CŠO u Nijagari bez pitanja i saglasnosti eparhijskih vlasti. Reč je o najgrubljem kršenju svih crkvenih zakona i svih normi crkvenog ponašanja, pokušaj da se vlasništvo nijagarske Crkve otuđi a pastva izvede iz Pravoslavlja, rekao je Episkop. To ide dotle da su preko advokata upravitelji iz Nijagare tražili da im se Eparhija obraća preko te kancelarije. Pozvao je prisutne da se zapitaju od koga to Nijagara i njeni upravitelji žele da štite imovinu. Nije poznato kakvi su motivi za pobunu protiv Eparhije, ali nam je poznato, u ovom momentu rešavanja sudbine Kosova, da nije prvi put da se ovakvi napadi podudaraju sa napadima na Srpsku Crkvu širom sveta, kako bi se Crkva bavila nekakvim drugim problemima a ne Kosovom.

Episkop žički, G. Hrizostom, u vrlo nadahnutom govoru, poučio je sve prisutne šta nam je činiti da bismo ostali deca Pravoslavlja i Sv. Save. Iskazujući pohvalu trudu, radu i požrtvovanju episkopa kanadskog G. Georgija, primetio je da se broj hramova i sveštenstva na prostoru Eparhije kanadske utrostručio što je najbolji dokaz uspeha Eparhije. Ukazao je na očigledne namere zapadnih država da se kroz ratove i bombardovanje uništi naš narod - najpre država, vojska, Srpska akademija, pa sada, na kraju, osećamo da je i naša Crkva došla na red. Istorija nas uči da se Crkva nikada nije delila već, naprotiv, da se sjedinjuje. Naveo je primer Mitropolije Karlovačke i Beogradske. I danas imamo našu Srpsku crkvu rasutu po celom svetu, ali smo svi verni Pećkome tronu. Valja da se pomolimo Bogu i Sv. Savi, rodonačalniku naše Crkve, rekao je Vladika Hrizostom. Nadamo se dobru i uzdamo se u Boga koji će pobediti, kao car Konstantin koji je pošao u boj i na nebu vidi krst i poruku "Ovim pobeđuj".

Zdravstveni fond kao povod za inkorporisanje u Nijagari
Obzirom da je pitanje svešteničkog zdravstvenog fonda i osiguranja bilo povod za nijagarske upravnike da se ogreše o crkvena pravila, uključujući i sopstveni pravilnik, administrator Fonda, sekretar, dr Davor Miličević, podneo je kratak izveštaj o sadašnjem stanju Fonda. Istakao je da su u ovoj godini svi zahtevi za refundaciju troškova za zdravstvene usluge za sve sveštenike bili ispunjeni i da je na računu i pored toga ostalo oko $60,000.00. Sve to ostvareno je sa manjim sredstvima koja ulažu CŠO nego da se ostalo na osiguranju sa "Grejt-Vestom". Pored toga, obezbeđeno je, na osnovu prošlogodišnje skupštinske odluke, životno osiguranje za sveštenike na $250,000.00. To je pet puta više nego osiguranje koje su imali sa "Grejt-Vestom", a sve ukupno, opet, sa manje izdataka za CŠO nego što je bilo pre. Podsećajući na tu prošlogodišnju odluku skupštine, u kojoj se precizno navodi da poslovanje zdravstvenog dela Fonda ostaje kakvo jeste, Miličević smatra da su razlozi koje navode predstavnici Nijagare kao opravdanje za svoj postupak ništavni. Sa kupljenim životnim osiguranjem, pet puta većim nego što je ranije bilo, i sa navedenom odlukom skupštine, a imajući u vidu da su sveštenici još pre dve godine svojim potpisima preuzeli bilo kakav rizik u slučaju eventualnog nedostajanja sredstava, ne postoji nikakav rizik za bilo koju CŠO. Tako ni Nijagara nije imala nikakvog razloga za brigu, odnosno, njihovi trastiji i upravnici nisu morali da strepe za svoju imovinu, a što je bilo obrazloženje smenjenih nijagarskih upravnika za potez neovlašćenog inkorporisanja crkvene imovine.

Potom je Miličević prešao na pobijanje tvrdnji predstavnika iz Nijagare o poslovanju zdravstveno-penzionog fonda koje su oni naveli u pismu, nakon svoje vanredne skupštine, u januaru 2006. Pokazao je da je netačna tvrdnja da je eparhija samoinicijativno prekinula osiguranje sa "Grejt-Vestom" i da za to nisu znale CŠO. Citirao je član Statuta koji govori da je glava CŠO sveštenik i pokazao papir koj su i o. Dejan Obradović, i svi sveštenici, potpisali na skupštini u Kalgariju. Prema tome, glava CŠO je znala šta radi, a zašto nije to prosleđeno i G. Kolundžiću, tadašnjem predsedniku u Nijagari, nije poznato. Takođe postoji i dokument potpisan od o. Dejana koji govori ko i kako je na njega vršio pritisak, a o čemu će, nažalost, morati da bude obavešten i sud. Miličević je podsetio da je, pre više od godinu dana, kada je g. Kolundžić u Savetu pokrenuo pitanje osiguranja sveštenika i rekao da ima osiguranje za svoga sveštenika, Savet doneo odluku da se CŠO Nijagara umoli da to uradi i za sve ostale sveštenike. Iz Nijagare je stigao negativan odgovor. A koliko im je zaista bila želja da zaštite svoga sveštenika, govori činjenica da, i pored pismenih tvrdnji koje su iznosili, njihov sveštenik nije imao kupljeno osiguranje, i da su oni to priznali tek početkom maja 2005, kada su Eparhiji, konačno, dostavili sredstva za penziju i refundaciju zdravstvenih troškova za njihovog sveštenika.

Sekretar Miličević je takođe ukazao na manipulaciju u prikazivanju prepiske između eparhijske kancelarije i CŠO članstvu u Nijagari od strane njihovih upravnika, što je doprinelo da se stvori klima nepoverenja prema Eparhiji. U takvim uslovima, i u takvoj admosferi, pristupilo se formiranju korporacije. O suštini pravilnika te korporacije može nam više reći naš pravni savetnik, rekao je Miličević i ukazao samo na član koji govori o statusu sveštenika, koji je u potpunoj suprotnosti sa Statutuom Eparhije i crkvenom tradicijom. Tu se govori kako se sveštenik zapošljava i kako se otkazuje zaposlenje, a episkop se konsultuje o pitanjima vere samo kada se to ne kosi sa zakonima provincije odnosno federalne države, rekao je Miličević. Ukazao je i na član pravilnika u kojem se govori o pravima direktora. Tu jasno stoji da oni imaju pravo da otuđe crkvenu imovinu, a da za to ne moraju da traže nikakvo odobrenje ni od koga.

O pravilniku nijagarske korporacije
U zaključku rasprave o inkorporisanju CŠO u Nijagari, Rade Veljović je ukazao na krupne prekršaje u tekstu predloga pravilnika. Članovi 1 i 2 tog pravilnika, kojim se ustanovljava pripadnost CŠO u Nijagari Eparhiji kanadskoj i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potpuno su u suprotnosti sa čl. 3. gde se kao nadređeni zakonski akt nad Ustav Srpske pravoslavne crkve i Statut Eparhije kanadske stavlja taj njihov lokalni pravilnik kao i provincijski i federalni zakoni. Osim toga, ovlašćenja koja imaju, po ovom pravilniku, direktori korporacije su, po svim kriterijima, preširoka i potpuno anticrkvena, jer oni mogu da otuđe, prodaju, zaduže, iznajme imovinu CŠO a da o tome ne polažu računa ni svojim članovima ni eparhijskim vlastima. Prema tome, mora se znati šta je sledeći korak Nijagare, rekao je Veljović i dodao da je korak koji su napravili ogroman ali u krivom pravcu. Potrebno je sastaviti pismo svim članovima CŠO i objasniti im detalje, a posebno taj član 11. koji ukazuje na prava direktora korporacija. Ako želite da formirate korporaciju, to morate da uradite u saradnji sa eparhijskim vlastima, istakao je Veljović.

Eparhija pruža ruku pomirenja
O. Vasilije Tomić je rekao da je braći u Nijagari pružena ruka pomirenja i ako su braća i dalje, ovaj spor će na neki način da se prevaziđe i da svi radimo u tome pravcu.

Episkop kanadski je istakao da mi to svi želimo. U pismu EUO od 28. decembra istaknuto je koja je nadležnost vanredne skupštine CŠO. Da su oni tu odluku, i ta upustva, poštovali, problem se ne bi desio. Aci Panteliću Episkop je i ranije istakao koliko su neistina rekli tome narodu u Nijagari.

D. Kolundžić je rekao da su ta pravila sada usvojena (adopted), a Episkop se zapitao da li to onda znači o da se to sada neće dobrom voljom rešiti nego samo sudskim putem i kroz problem. Toronto je svojevremeno inkorporisan i nakon pisma Episkopa (a sada Mitropolita) Hristifora, da se 3. dio Ustava SPC u Americi i Kanadi mora ugraditi u lokalna torontska pravila. Da su tadašnji torontski upravnici, sa Dragomir om (Kočom) Radojkovićem na čelu, na to pristali, ne bi do problema došlo, i neki od njih bi i dan-danas bili u upravi. Umesto toga, počeo je sud i trajao je tri godine. Trebalo bi konačno prekinuti te neistine priče o tom sporu i prihvatiti da je Crkva taj spor dobila jer su oni koji su se necrkveno ponašali iz nje odstranjeni, a torontska CŠO ostala verna Majci Crkvi i u svoj pravilnik ugradila crkveni ustav.

Interes Crkve na prvom mestu
Gojko Kuzmanović smatra da je krajnje vreme da prekinemo sa večitim diobama na "mi" i "vi" i sa rezonovanjem: "moramo se zaštititi i moramo se inkorporisati da se zaštitimo". G. Kuzmanović je obavestio članove skupštine da je spreman, i da je to već uredio, da kupi osiguranje na pet miliona dolara za sve CŠO i sve upravnike CŠO, sadašnje, prošle i buduće, pod uslovom da rade u interesu Crkve, odnosno po odredbama Ustava SPC, Statuta Eparhije kanadske i eparhijskih vlasti. Švako ko radi po propisima Eparhije i Statuta Eparhije kanadske biće poštovan i zaštićen, a ko bude protivan Crkvi, moraće se sam zaštititi." Kum G. Kuzmanović je pokazao polisu osiguranja, on plaća ovu polisu dok god je živ sa namerom da ne bude više deoba. Na predlog Gojka Kuzmanovića, podržan od Zorana Ćurčića i Rada Veljovića, Skupština jednoglasno usvaja odluku da se uz zahvalnost prihvati osiguranje za sve upravnike CŠO Eparhije, koje je obezbedio G. Kuzmanović.

Zašto se Nijagara ne izjašnjava?
Episkop je podsetio da mandat jedne uprave određuje delokrug rada i odgovornosti. Prekoračenje delokruga rada povlači za sobom odgovornost. Podsetio je na torontski slučaj od pre 20 godina kada je pokušano da se izigraju crkvena pravila, a evo sada se to dešava u Nijagari. Mi ćemo morati da zaštitimo crkvenu imovinu, jer nisu ljudi, koji su je kupovali, davali da bi tri ili četiri čoveka o njoj odlučivali. Zato pozivam bivše upravnike u Nijagari da tu poruku prenesu članstvu, da razmisle i da poslušaju poruku Skupštine kao najvećeg zakonodavnog tela Eparhije, poručio je Episkop.

O. Milutin Veljko misli da bi Dušan Kolundžić i Aleksandar Pantelić mogli da se izjasne o ovim pitanjima. Svi diskutujemo, a oni se ne oglašavaju. Lično smatra da je korporacija pogrešna forma za crkveno upravljanje, ali moli njih da kažu nešto.

Aleksandar Pantelić kaže da je skupština u Nijagari donela odluku i da to može samo skupština da opovrgne.

O. Milutin Veljko ga ponovo pita samo da kaže svoje mišljenje. Umesto odgovora, Pantelić kaže da je nekada postojala inicijativa da se deo imanja u Nijagari proda, i da je on sa grupom mlađih ljudi to jedva sprečio. Koliko mu se čini, tada je Eparhijski savet dao odobrenje da se deo crkvenog imanja proda. To je negirao Gojko Kuzmanović koji se dobro seća šta je tada rečeno: da tri dana kada nemaš hljeba onda možeš da razmišljaš šta ćeš da prodaš. To je potrvdio i Episkop kanadski.

Episkop kanadski konstatuje da predstavnici - glavni akteri raskola u CŠO celo vreme izbegavaju konkretan odgovor. Okupljena je cela naša Crkva u Kanadi a prisutni smenjeni upravnici iz Nijagare, iako im je omogućeno da budu saslušani, već dva dana izbegavaju da daju odgovor na postavljena pitanja, a svi to od njih očekuju.

Episkop je tražio da se pročita odluka EUO kojom se poništava decembrska skupština u Nijagari i daju jasna i precizna uputstva za rad na vanrednoj skupštini po pitanju izbora uprave i postupka koji se mora ispoštovati ako se želi inkorporisanje. Iz toga se vidi kako je G. Pantelić vodio skupštinu i šta je sve prekršio. Sekretar je pročitao i delove zapisnika sa obe skupštine gde se vidi da su date instrukcije ignorisane i propisi, svesno, kršeni. Episkop upozorava da je D. Kolundžić izjavio na sednici od 15. januara, što stoji i uzapisniku, da "nije bila praksa da se traži saglasnost za korporaciju od eparhijskih vlasti". Nakon što je D. Miličević pročitao taj deo zapisnika, Dušan Kolundžić kaže da je svojevremeno u Torontu korporacija registrovana i naknadno dobijeno odobrenje. Vladika kaže da to nije istina, a to je posvedočio i o. Mihajlo Doder koji je potvrdio da je traženo odobrenje od episkopa Hristifora. Episkop Hristofor je tada rekao da se može napraviti korporacija samo ako se u pravilniku korporacije ugrade odredbe 3. dela Ustava SPC u SAD i Kanadi, (jednoobrazna pravila) koji potvrđuju da je CŠO Toronto sastavni dio SPC, i to tada nije urađeno, zbog čega je i došlo do suda.

O. Milutin Veljko ponovo direktno pita smenjene upravnike iz Nijagare, da li se osećaju krivim i da li se povlače iz ovoga.

Aca Pantelić opet izbegava odgovor. Kaže da nije ovde u ličnom svojstvu i da će reći lično mišljenje kada se sa o. Veljkom nađe nasamo, a kako članstvo u Nijagari odluči, i on će tako da se postavi.

Dobro Stanišić iz Nijagare ističe da je od momenta osnivanja Eparhije narod lagan da Vladika hoće da uzme Srpski dan u Nijagari i da se on bori sa narodom skoro 25 godina zbog tog pitanja. Svi članovi u N. Falsu su konstanto pogrešno obaveštavani da Vladika i Eparhija hoće da prodaju imanje u Nijagari. On traži da se strogo kazni svaki naredni pokušaj nekakve inkorporacije.

D. Kolundžić izjavljuje da u zapisnik uđe da je predlog za korporaciju došao od D. Stanišića. Na zahtev D. Kolundžića čita se tekst zapisnika od 15. januara koji se odnosi na to kako imanje niko ne može da proda bez saglasnosti članstva. Čita se i zapisnik od 18 decembra i izjava A. Pantelića da korporacija treba kako bi se od države vratio bar dio novca koji im ode.

Episkop, ponovno, ističe da je na sednici, 15. januara, Aleksandar Pantelić dezinformisao članstvo i tako uticao na donošenje odluke o korporaciji. Zora Stanišić želi da se obrati braći iz Nijagare i Davoru Miličeviću da pročita iz zapisnika gde je navedeno da je Dobro Stanišić predložio da se inkorporiše CŠO u Nijagari. Ona je u nijagarskoj crkvi od 1976. godine, a ova priča sa korporacijom je potpuno nova i neočekivana. Ona tvrdi da vernici, zapravo, nisu znali o čemu se radi i za šta su glasali. Ljudi nisu znali, a da ste tražili advokata, i on bi vam rekao da sačekate i da vidi o čemu se radi. Ja smatram da ljudi nisu znali o čemu se radi i šta vi predlažete. Barem mi ništa nismo znali da se nešto tako priprema, a dugogodišnji smo članovi CŠO, rekla je Zora.

Goran Popović, iz Hamiltona, rekao je da ovde ima 66 ljudi koji predstavljaju Crkvu srpsku u Kanadi. Možda vam se čini da imate većinu u vašoj CŠO, ali ovde nas 64 govorimo u ime svih CŠO da korporacija nije nešto što je put Pravoslavlja, a vas dva mislite da je ispravno. Svi vam kažu da niste u pravu, a vi izbegavate da to priznate, rekao je Popović.

O. Savo Arsenijević konstatuje da smo se jako materijalizovali. To je uzrok svih problema, jer nam nedostaje svesti da znamo ko smo i koga predstavljamo i šta nam je krajnji cilj, Da li se naš rad vrednuje kroz milione dolara ili nam cilj spasenje duše? Svuda, i u Americi i ovde, priča se o dolarima i ja se toga plašim, rekao je o. Savo. Svako treba da se pobrine za svoju dušu, a neće vas spasiti nikakva korporacija.

Episkop kanadski ukazuje da mi nismo predstavnicima iz Nijagare dali pravo prisustva zato da ih kažnjavamo ili prozivamo, i da im cela skupština sa najboljim namerama govori da nisu u pravu, i njih dvojica i grupa ljudi koju su oni obmanuli. I nije u pitanju da li će i šta biti na sudu, tu dileme nema, već da ne prljamo obraz, ne trošimo energiju, novac i vreme na sudove. I mi se nadamo da će oni da se vrate na pravi put, put ustrojstva Crkve i punoće Eparhije kanadske. Na to ih, evo, drugi dan pozivamo, rekao je Episkop. Ovo je posljednji poziv da se povuku i da svoga advokata obaveste da odustane od započete korporacije, jer su čuli odluku od juče, da istrajemo na liniji Crkve. Neka se ne zaklanjaju iza članstva, što ovde uporno čine. Jer sutra, na sudu, i ti članovi će biti pitani da li su znali za šta glasaju. Ako kažu da nisu znali, postavlja se pitanje kako su onda glasali. A ako su znali, kako su mogli glasati protiv odredbi i pravila Crkve. Ja imam obavezu i moju zakletvu, i nije važno koliko će to mene živaca koštati i za mnom će najmanje neko zaplakati, moja je savest mirna, ali vidim da je ovde većina protiv vas i da Crkvi koju ja vodim daju podršku. Ako vi hoćete da krenete i osnujete drugu crkvu, široko vam polje, ali ne sa onim što su drugi davali za zdravlje i ostavili za spasenje duše i za dobrobit srpskog roda i Crkve, poručio je Episkop.

Zabeleženo na skupštini:
Vladika Hrizostom: Narod bez episkopa nije Crkva!
Gost Eparhijske skupštine Vladika Hrizostom episkop je na žičkom tronu, ali je svoje arhijerejsko iskustvo sticao i u rasejanju kao episkop zapadno-američki. Povodom problema u Nijagari i Hamiltonu rekao je i ovo:
"Episkopi nikada nisu radili protiv Crkve. Narod ne može činiti Crkvu ako nema episkopa, niti spasenja duše ima ako nema jedinstva sa episkopom".

Toronto nije Nijagara
Nijagara ne traži ništa drugačije nego što imaju Vindzor i Toronto, smatraju predstavnici Nijagare i pitaju: zašto je problem sa korporacijom u Nijagari, a korporacija nije problem u Torontu? O. Vasilije Tomić kaže da je provociran ovom izjavom D. Kolundžića, ističući kakva je velika razlika između prvog dokorporisanja CŠO u Torontu i sadašnje torontske korporacije: "Imali smo velike rasprave sa 2/3 glasova članstva na skupštinama, a u svom sadašnjem radu CŠO Toronto rukovodi se 3. dijelom Ustava Crkve u Americi i Kanadi. U predlogu Pravilnika CŠO Nijagara nema tih odredbi, nigđe nema episkopa, sveštenika, i tu je Crkva rascrkvljena i problem je u tome kakva je korporacija", rekao je prota Tomić.

O. Mihajlo Doder je potvrdio da je na početku procesa inkorporisanja u Torontu traženo odobrenje od Episkopa Hristifora. Episkop Hristofor je tada rekao da se može napraviti korporacija samo ako se u pravilniku korporacije ugrade odredbe 3. dela Ustava SPC u SAD i Kanadi (jednoobrazna pravila), koji potvrđuju da je CŠO Toronto sastavni dio SPC, i to tada nije urađeno, što je dovelo do sudskog spora. Te odredbe su tek naknadno ugrađene i Toronto je sada korporacija sasvim drugačija nego što je onda bila ili od ovoga što radi danas Nijagara.

Saveštenik se uvek pitao
Radovan Gajić podseća da se sveštenik u Crkvi uvek pitao. I u vreme socijalizma sveštenik nije dao i nije se moglo u porti igrati kolo. Korporacije su donele samo zlo. Postoji samo jedna Crkva - Srpska pravoslavna crkva. Nema crkve u Torontu ili bilo gde drugde. To može biti jedna opština, a Crkva - to smo svi mi, samo jedna Crkva, Srpska pravoslavna crkva.