Мир Божји, Христос се роди!
Иако су нам Божић и божићње радости пред нама, овај број "Источника", стицајем животних неминовности, више него ли иједан број до сада, крцат је вијестима о смрти драгих нам људи и пријатеља. Као хришћани, вјерујемо, Богу драгом молитве узносимо и надамо се да су ти добри људи, који нас, у ходу ка вјечности, претекоше, својом смрћу рођени за Царство Божије и радост у вјечности.
Божић је, драги пријатељи "Источника", слављење рађања и нашег помирења и поновног усиновљења. "Када се Христос рађа, небо и земља се састају: данас Бог на земљу приђе; човјек на Небо да узиђе." (Божићња стихира)
На питању рађања преламале су се, и преламају се, судбине људи и народа. Дај, Боже, да што прије схватимо, и прихватимо, да се на том питању - а сада код нас, Срба, проблему - рађања, драматично и очигледно, прелама судбина нашег народа. У времена смутна и године поратне, гладне, средином прошлог вијека, рађало нас се многоструко више него ли у доба каснија, једнако смутна а мање гладна. Ми, који смо на проји и сурутки претрајавали и јачали, кад је на нас ред дошао, нажалост, нисмо се прославили. Остаје нам да своје млађе, и изданке малобројне, молимо и преклињемо да буду бољи од отаца својих.
Размишљам: колико год да је Господ благ и милостив, неће бранити ни заступати никога - па тако ни народ неки - против његове воље. Како да Господ брани народ српски од непријатеља многих кад тај народ сам себе висе убија него што га непријатељи његови тамане. Одавно је жалосна истина утврђена: више нас умире него што нас се рађа.
Као и у много које чему, кад је рађање у питању, пристали смо на изокренуте вриједности; срамотно за врлину прихватили. Одвајкада, па све до јуче, било је да је бесплодност нека казна од Господа. Погледајте у Светом писму Старог завјета тугу Сарину и срам њен што је нероткиња. "Господ ме је затворио", (1. Мојс. 16, 12) јада се она мужу своме; и спремна је на личну жртву и понижење само да бар Аврам бездјетан не остане. А колика ли је тек њена радост неисказана кад се Господ смиловао на њу, да и она роди, и скине срамоту са образа њених. Мајка Јованова, Јелисавета света, кад, као и Сара, у старости својој, затрудње, обрадова се радошћу великом, говорећи: "Тако ми учини Господ у дане ове кад погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима." (Лк. 1, 25)
Господе, помози, Господе, подари народу своме мудрост и животну радост да о рођењу Твоме о рађању своме промишља и на подмлађивању своме ради сада и увијек.
