Ово је вријеме смрти, драги пријатељи; моралне смрти и уништења па и сваке друге, за њом. У индустрију смрти улаже се неупоредиво више него ли у одржање живота. Како видимо, грјешни човјек се ускопитио да своју сујетну злобу у небеске висине узнесе; међу звијезде.
Овдје, међутим, не мислим само на буне и ратове, терористичка минирања и бомбардовања него на то да се много улаже да се човјек не зачне а ако се и заметне, да се што прије и неизоставно - побаци. Пилуле прије, пилуле послије, а ако се "омакне", доктор, са ножем у руци, сачекује.
Ово је вријеме стерилности и бесплодности; доба безсјемених лубеница и другог безсјеменог поврћа и воћа. Људима се, са свију страна, јаловост за врлину намеће.
За то вријеме, по неком строго одређеном плану, једна за другом земља пада на кољена пред најездом хомосексуалаца. Прилично су се осилили, а изгледа, и још ће. Тврдокорно истрајавају на нечем што сваком нормалном човјеку треба да изгледа као најочигледнија контрадикција: њихове везе озакоњују као брак. Систематски и немилосрдно руше најбитнији стуб сваког друштва: породицу. Прво се, мислим, Холандија поклонила богу "новог доба"; затим је подлегла Белгија, или обратним редом, није важно. Канада им се, недавно, с поносом, придружила, као трећа. За длаку је претекла римокатоличку Шпанију. Очекује се да из некадашњег "источног блока" Пољска "светога Војтиле" пронесе барјак "прогресивности" и легализује хомосексуалне везе као брачне. Наздравље!
Шта је са нама, православнима?. Ми волимо за себе да вјерујемо да смо со и свјетлост свијета. Не чујемо се и не видимо се. Хтјели не хтјели, Римокатоличкој цркви морамо признати храбро и јасно свједочење Божијег закона и воље Божије. Већ долази до судова и суђења. Бискуп Калгарија, Фред Хенри, у јануару ове године упутио је пасторално писмо својим свештеницима и вјерницима и оштро осудио истополне сексуалне везе. У калгарски Суд за људска права већ су стигле двије тужбе и сад ће бискуп имати пуне руке посла да одбрани своје право, и право сваког свештеника и вјерујућег човјека, на исповједање и свједочење Ријечи Божије.
Надао би се човјек да ћемо ми, православни, стати најчвршће уз закон Божји. Изгледа да је и нада јалова. Истражујући ову несрећну тему наиђох на неку веб-енциклопедију гдје се каже да би православна Румунија могла бити прва земља, из табора православних, која це санкционисати истополне везе у брачне.
Прво се говорило о правима мањина на заштиту од насилне већине. Сада, када су ојачали и осилили се, не стиде се да кажу да им је циљ комплетна претумбација моралних стандарда. Док им је изандјала демократија била потребна, обилато су се користили њоме. Сад их ни мало брига није за демократску већину. Канадски први министер, предсједник владе, не хаје за мишљење већине грађана земље коју води. Присилио је чланове своје владе да, без обзира на њихова лична религијска и морална увјерења, морају да гласају "у линији". Потом је парламент био приморан да засједа дуже него што је уобичајено да би се прогурао закон о легализацији хомосексуалних веза. На крају су и сенатори остали данима дуже да би на тај закон печат сената утиснули. Читам да један дан њиховог засједања кошта колико осредња кућа у граду у којем столују. Као да је, не дај Боже, ратно или неко ванредно стање па вође приљежно народне бриге брину; од својих годишњих одмора откидају и за "опште добро" се жртвују.
Питам се, шта ли је следеће на реду? И колико год да сам узнемирен и често огорчен на оно што се збива, увиђам да, нажалост, прича тек почиње и другом се чуду можемо надати. Антихристови трудбеници одано раде на трасирању друма своме господару. Заиста, "Син Човјечији кад дође, хоће ли наћи вјеру на земљи"? (Лк. 18, 18)
Протојереј-ставрофор Василије Томић
