Četiri važna događaja iz života Gospoda Hrista desila su se na brdima: NJegova beseda na gori, kada je dao Blaženstva; kada se preobrazio pred svojim učenicima na današnji dan i pokazao slavu svoju; kada je bio razapet zbog naših grehova i za naše spasenje; i, konačno, kada se vazneo na nebo.

 Danas ćemo govoriti o drugom događaju, na brdu Tavoru, na koje se popeo sa svoja tri učenika: Petrom, Jakovom i Jovanom, da bi im dokazao da je zaista Sin Božiji. Opisujuci ovaj događaj, sva tri jevanđelista (Matej, Marko i Luka) nisu imali dovoljno adekvatnih reči da ga izraze. Naravno da nema tog jezika na svetu koji moze opisati veličinu i slavu Božiju. Nema ništa slično na zemlji što se može uporediti sa ovim događajem. Jevanđelisti samo kažu: "bela kao sneg (odeća)...sjajnije od sunca (lice)".

 Sećate li se kako je izgledao Mojsije kada je sišao sa svete gore Sinaja posle razgovora sa Bogom? NJegovo lice je tako jako zračilo da je morao da ga prekrije velom, kako jevrejska deca ne bi oslepela gledajuci ga! Da li se sećate kako je izgledao sveti Stefan, prvomucenik i arhiđakon, kada je pred sudskim većem ispovedio veru u Gospoda? "I pogledavši na njega svi koji sjeđahu u Sinedrionu, vidješe lice njegovo kao lice anđela" (D. ap. 6, 15).

 NJegovo lice je, kao i Mojsijevo, bilo samo odraz slave Gospodnje, dok je zračnost lica Hristovog na gori Tavoru bila njegova lična božanska svetlost. U tom kratkom momentu, Hristos je za trenutak uklonio veo čovečanske prirode sa svog lica da bi apostolima dozvolio da vide mali deo NJegove Božanske slave.

 Kada se Gospod preobrazio u svoj slavi svojoj, odjednom se pored njega pojaviše dva čoveka koja su govorila s njim. O tome govori Sv. jevanđelist Luka: "I gle, dva čovjeka govorahu s njim, a to bijahu Mojsej i Ilija, koji se pokazaše u slavi, i govorahu o ishodu njegovom koji je imao da se ispuni u Jerusalimu" ( Lk. 9, 30-31).

 Zašto Mojsije i zašto Ilija? Mojsije je predstavljao zakon, a Ilija proroke. Oni su se pojavili da bi posvedočili da je Hristos obećani Mesija i da dokažu Jevrejima i čitavom čovečanstvu da je u Hristu ispunjenje Starog zaveta i proroštava; da u Hristu imamo Sina Božijeg koji je dao zakon i koji je slao proroke izabranom narodu. Mojsije i Ilija su umrli pre više hiljada godina, a ipak se pojavljuju živi i govore sa Hristom na gori Tavoru!? Nije li to dokaz vise da Hristos može vaskrsnuti iz mrtvih umrle?

 Videvši ovaj veličanstven događaj, apostol Petar je zatražio od Gospoda da zauvek ostanu na gori Tavoru rekavši: "Učitelju, doboro nam je ovdje biti; da sagradimo tri sjenice: jednu tebi, jednu Mojseju, i jednu Iliji... A dok on to govoraše, nastade oblak i zakloni ih; i uplašiše se kada zađoše u oblak" (Lk. 9, 33-34). Taj oblak, koji se pojavio, simbolise Gospoda Boga Oca, jer se iz oblaka cuo glas koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte" (Lk. 9, 35). Da, baš tako - NJega slušajte! Bezbroj je glasova svakodnevno oko nas koji pokušavaju da privuku našu pažnju, nudeći nam sve i svašta, počevši od hrane, pića, zabava razne vrste, putovanja, tehničkih naprava i mnogo čega drugog. Ali je samo jedan glas koji nam Gospod Bog upućuje da slušamo i koji spašava; to je glas NJegovog Sina Isusa Hrista. "Ovo je Sin moj ljubljeni..." Jedina svrha našeg života jeste da slušamo glas Hristove nauke, da se povinujemo NJegovim zapovestima i da tako postanemo slični NJemu.

 Kada su se Mojsije i Ilija pojavili u Hristovoj blizini, oni su se takođe preobrazili; u njegovoj blizini oni su zasijali u punoj slavi. Mi zato imamo Božije obećanje da će svaki istinski Hristov sledbenik biti preobražen i da ce deliti slavu sa Hristom, baš kao Mojsije i Ilija. O tome kaže sveti Jovan u svojoj poslanici sledeće: "Sad smo djeca Božija, i još se ne otkri šta ćemo biti; nego znamo da kada se otkrije, bićemo slični NJemu, jer ćemo ga videti kao što jeste" (1. Jn. 3, 2).

 U svom jevanđelju sveti Jovan to još direktnije objašnjava: "I slavu koju si mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno" (Jn. 17, 22). Šta više mi smrtni i grešni možemo očekivati od Gospoda? Da li smo uopšte svesni ovog obećanja da ćemo biti jedno sa Gospodom Bogom i njegovim Sinom!? I samo malo dalje Hristos nastavlja: "Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta" (Jn. 17, 24).

 Možemo li shvatiti ovu bezgraničnu ljubav Sina Božijeg? Grešni ljudi Ga ne prihvatiše kao Mesiju; osudiše Ga i razapeše kao najvećeg zločinca, a On, još na Krstu, u samrtnim mukama moli: Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine! Posle Vaskrsenja, učvršćuje u veri svoje apostole i šalje im Duha Svetoga, da ih naoruža znanjem i neustrašljivošću. A na kraju moli Oca Nebeskog da nas primi u NJegovu blizinu, tamo gde je i njegov ljubljeni Sin! Gospode milostivi, neizmerna je Tvoja ljubav prema našem nesavršenom rodu ljudskom, a nama koji te ispovedamo Ti si jedina uteha i mi polažemo svu nadu u Tvoju ljubav i Tvoju bezgraničnu milost.