(Iz besede Radovana Gajica na akademiji povodom 20-godisnjice arhijerejske sluzbe Episkopa kanadskog G. Georgija, na Pokrov 2004. godine u Manastiru Milton)

  Ovde smo, pre dvadest godina, dobili duhovnog gospodara, naseg brata, Njegovo Preosvestenstvo Gospodina, vladiku Georgija. Mogao bih da njegovo vladikovanje obelezim  slovom iz Psaltira: "I on ih pase cistijem srcem i vodi ih mudrijem rukama" (Ps. 77,72).  Pristaje to uz naseg Vladiku. Ali, posto ja nisam ni na kakvoj plati, niti na bilo kom milosrdnom spisku izdrzavanih, ni od jedne crkve ovdanje - i hvala Bogu da je tako i sacuvaj Boze da ne mora da bude drugacije - otuda cu ja uzeti sebi slobodu i za neke druge reci, pa neka shvati kako ko hoce.

  Ovde, u ovoj tudjini, milost se Bozija nad nas ipak nadnela mirom, poslovima, koji nam pruzaju mogucnost da koliko-toliko zaradimo i vodimo uredan, pristojan, a poneki i obilan zivot. Pruzila nam se mogucnost da zaimamo, a da ne zajmimo, da bismo crkve, u slavu svome Bogu, podizali i Vjeru Sina medju sobom obdrzavali. I tu je Bog bio dobar, te nam dade glavu nad ovom Eparhijom, Vladiku Georgija, da vodi svestenstvo i da se nadje obeznadjenom mnostvu, obeskucenom i zapucenom u svet, da u lutanjima trazi sebi tisine mira i zanose srece. Da umovima nasim preumnim i misicama nasim prejarenim, nadje mesto, da usmeri, da pohvali, pa kada treba i da prekori pravedno.

  Druga strana medalje geoprostora u kome smo se stekli jeste da smo uz sam izvor zla i zala, da smo u prostorima gde se lako nestaje, a ostaje medjju zivima, zaneseno ludilom droge, seksa i kakvih sve ne poroka, o cemu najvise mozemo da saznamo sa TV-ekrana. I niko nije postedjen, ni nasa deca ni mi sami. I samo pod nevidljivim krovom nase crkve, koji natkriva i nase domove, mozemo da radimo na spasenju i molimo za ocuvanje svih.

  I sam nas Vladika Georgije, nasao se u kolopletu zluradih  zlonamernika. Ali, Bogu hvala, uspesno je odolevao i zaverama i zasedama zlomisljenim njemu, ali i njegovom, nasem predanom svestenstvu. Govorim o modernim zaverama, u koje su petljana i lica u mantijama, i zasedama, koje bi bile casnije da su postavljane sa oruzjem u rukama bandita, nego kako jesu: sa  televizijskim kamerama u rukama i to samo onih TV-stanica koje su za necasni zadatak odredjene. Ali, poznajuci Vladiku Georgija, kazem vam: lako je onome koji ne vodi sebe, vec se prepustio jedinom koji sve vidi i sve zna, svevisnjem Bogu. Sirokim putevima ide ko se zakonu Bozijem prepustio. Po tim putevima, nas Vladika nasao je mesto uz sebe za mnoge izgnane, za mnoge izbegle, za mnoge obeznadjene, za mnoge koji sve znaju i mnoge koji ne znaju, ali imaju toliko da mogu zbog imetka da vicu da znaju i vise od svega, za mnoge tuzne i mnoge stare i bolne... pa i za moju jereticku malenkost. Otuda, meni, kada se upustim u oslikavanje lika naseg Vladike Georgija  ovde najpre dodje jedna druga slika iz Psaltira: "I rece (Gospod) da ce ih istrebiti, samo da nije Mojsije, izabranik Njegov, u krsu stao pred Njega, da odvrati Njegov gnev - da ih ne istrebi." (Ps. 105, 23) Videci sva ta prefinjena i podmukla, zla oko nas i zlokobne pretnje kojima su se nadnela nad nas, pitam se nije li nama bilo namenjeno istrebljenje, sve i jednom nas ? Svako neka sam odgovori po savesti svojoj. I koliko bi crkava manje bilo i da li bi bilo manastira Milton, da ne dobismo vladiku smernog, ali i kuraznog da nas povede i uputi, kuda nismo smeli niti videli da se moze.

  Za sve to vreme, pored zidanja crkava, Vladika Georgije licno se brinuo narocito i o tome da se sve vise razvija izdavacka delatnost u i oko Eparhije. U jednakoj duhovnoj ravni sa manastirom Milton stoji formiranje izdavacke kuce "Istocnik". Njeno prisustvo na minulim sajmovima knjiga u Beogradu snazno je svedocanstvo da tamo negde nisu zabludeli, odlutali rodovi naroda, vec da tamo, ovde, oni odrzavaju veru djedova silinom koja i onima ostalima u otadzbini daje nade. Proteklih decenija, pored posebnih izdanja i redovnog izdavanja lista "Istocnik", sacinjene su i tri knjige Sematizma, spomenice Eparhije kanadske. Ovo je snazno svedocanstvo i mnostva koje cini ovu Eparhiju i nastojanja Bogu koje ne jenjava.

  Valja neskriveno priznati koliko je covek kakav je Vladika uspeo da nas uvede u smisao i opravdanje prilaganja i zrtvovanja naseg i sopstvenog, da nasa vera zaista zadobije oreol kakav i zasluzuje. I to i jeste ona osobina ljudi koji vode, a koja ih cini velikima, da vide i moc i snagu naroda koji ide za njima i da, na zadovoljstvo i toga i ostalog naroda, dovedu i sebe i rod, do onih radosnih momenata u kojima, u srcima svojim, znadosmo: ko moze reci da Bog nije bio sa nama?

  Kako sam vec rekao: Gospodari se njivom, dvoristem i stokom. Bogu hvala, nasa Eparhija imala je i ima u vladiki Georgiju dobrog gospodara. Njiva malo, dvoriste neveliko, stoke... Kako sam vec rekao: narod se stiti i cuva. I na tom poslu mozemo nasem Vladiki reci: hvala na pravicnosti koju videsmo u delima njegovim. Pre svega kroz nase zdruzeno zrtvovanje i prilaganje onome, sto smo zajedno ovde podigli i pred Bogom, dragom Bogu u slavu, uspravili da stoji, pokolenjima za videlo. Jer samo po cinu sopstvene zrtve, mozemo videti velicinu dobra u sebi. Mi to mozemo da vidimo, a da nam meri moze samo veliki Bog dragi.