Pise:
Radovan Gajic
Kaze mi nedavno moj
prijatelj Gaga (Nikolic): - Jarane, jesi l' vidio kako fataju majmuna? Onaj
dokumentarni film. Ono kad mu stave kamen u rupu pa on zgrabi, ali sad ne moze
da izvuce saku. A samo da pusti, izvuk'o bi se i spasio. Al ne pusta i ufate ga.
Jer to je majmun. E ovi nasi, ja nji' sve vise vidim da su taki majmuni. Stavilo
im dolar i sad ko god ga je imalo zgrabio, ne pusta ga ni za zivu glavu. I gotov
je. I zaista je tako. Strasni grc obuzeo je svakoga od onih koji su se i malog
dolara dokopali, a kamoli onoga koji se uhvatio za velikog. U svome ocajnickom
magnovenju i jedan i drugi misle da su i samog Boga zgrabili za vrat i da im
niko nista ne moze.
Mnogi su Srbi
ponovo usli u taj, svojoj krvi poznati osecaj. Izdaja! Ima osnova da to jako
uzbudjuje. Verovatno da se adrenalin u njihovu krv ubacuje i cesce i vise, od
pomesane strepnje i kajanja, ali i od silnih nagrada i nadoknada, od malih i
velikih bogatstava koja stizu. A to drzi u stalnom uzbudjenju. Bas kao i onog
majmuna. Strah da ce biti uhvacen, na jednoj strani, zgrabljeni plen na drugoj i
jos strah da ce izgubiti plen. - Izes brata Srbina! Daj dolar, daj marku! Euro!
Neka cvili ko je lud! (Euro je treca sestica, verujte; ima ih koji dobro znaju.)
Tako na dnevnoj pijaci, tako na godisnjoj. Tako sirotinja, tako uspesni (citaj
imucni - posto je to, medju Srbima, modernim tamo, a koji sebe zovu u dijaspori,
ovde; jedino merilo uspeha!) tako politicari, nasi dicni. Srbin je pak poslanik.
Srbin je uvek na Bozijem poslu. Srbi pak, kada su dobri i smerni, nisu budale. I
jasno je Srbima i sto mnogi misle da se i ne zna.
Sve vise Srbi, ovde
izbegli poslednjih decenija, shvataju da su tiho i precutno od vlasti sada
svojih mnogih zemalja Balkana, prodati u roblje besomucnom industrijskom poretku
i da su njihova deca (takozvana druga generacija!) samo novi danak u krvi,
potvrdjen i od bezmalo svih, ovdanjih politickih organizacija koje sebe
samohvale patriotskim i nacionalnim osecanjima. Srbi, koji sebe zovu onima u
dijaspori, postali su u vecini jednodnevne nakarade. Sav smisao velike vecine
njihovih zivota, sveden je samo na jedno: koliko ce dolara iz koga dana kome
isisati. Trijumf Sterijinog Kir Jani-Srbin-ja. I tuzno ih je gledati kada jedni
druge okupljaju oko stolova, da se kao ugoste i pocaste, a samo da jedan drugoga
premere i kako ce koji kome izvuci vise dolara, po glavi. Pa se, u grehu, toga
radi i zovu na slave i jedni drugima o svetim danima za svete trpeze idu. Ali,
ne treba bracu grditi ni kriviti. To im je jedino ostalo videci ko im se
samonudi za vodje, ko ih i u cemu predstavlja, i kakve su im se beskarakterne
spodobe stavile na celo da ih predstavljaju i vode, a da ih sto vise od Srbije i
Srpstva, od majke Crkve krstonosne i Boga odrode. sto rece jedan zemljak: "Ovi
novi komunisti, koji se kunu da to nisu, gori su od onih koji su verovali da to
jesu!" Da ovde
ispravimo jednu veliku istorijsku laz kojoj smo se naucili, da bismo od sebe
samih sakrili svoju sramotu. Nas je stari djed ucio istini! A istina kaze da
nauka hoce da laze, naucnici moraju da se okoriste. Istina je, tacno je, kao i
lepota, beskorisna u svome postojanju, ali jeste istina! Ljubitelji istine
svetle su zrtve zahvaljujuci kojima postoji buducnost.
Nije tacno da su
Srbi 500 godina robovali pod Turcima! Srbi se nikada nikome nisu pokoravali niti
su ikada pod ma cijom vlascu bili. Srbi ne! Istina je da su 500 godina Srbi bili
izdajnici. Bili su ulizice i pridvorice turske. Za sitno, koliko da dan
izduraju, izdavali su bracu i otkretali glave kada su izdana braca od te izdaje
samo zacvilela na kolcu, zaskrgutala zubima pred udar seciva po vratu! Zbog
Krsta i Srpstva! Ali! Istina je da je bilo sume i junaka i da zveket kosovskog
oruzja nikada nije stao! Istina je da smo koji nismo to bili, uspeli da se
odrzimo. Kuce pamte imena, imena pamte kuce i rec, koja u najvecoj pomracini
otvara najtamnija vrata, gde se misli da vrata i ne postoje. Jos je ziva rec,
ali se ne kazuje svakome. Radje se umire, na mukama, ali u muku. Ko sebe oseca
pripadnikom, pa i cuvarem nekih malih tajni rase Srb, bilo gde da je, zna dobro
da recju predstavlja svoju rasu.
Po ko zna koji put,
zaveden katolickom zaverom zlog Rima, pohrlio je u najmracniji krstaski pohod
protiv Srba, 1999. godine, citav svet koji sebe zove zapadnim, civilizovanim. -
A sta, moj jadni sinko, moze biti na Zapadu civilizovano? - Ne znam baba, da
vidim. - Joj latini, vraziji nakot! Samo zlo od njih, vavjeki! Pametna je bila
starica. U stvari, nista nam se nije dogodilo sto nam se vec nije dogodilo. Pa i
to da je izdaja zavladala medju nama. To da imamo udvoricke vlade, u kojima sada
sede oni koji su potpisali sporazum o izdaju Kosova jos 1997. godine i obecali
da ce Nemcima obezbediti uslove da etnicki ociste svoju zemlju od 300.000
Albanaca, koje ce ovi poroterati, tako sto treba da ih primi sta god da ostane
od nesretne Jugoslavije i da ih administrativno naseli na Kosovo. Za to se
dobijaju pare i trgovacke koncesije! Nista tu nije novo, samo lica. Koreografija
smrti i izdaje, ista je. Scenografija - nasi pejzazi, stari su i poznati,
navikli na nase krike i urlike. U istim pejzazima Srbije, vec je vrhuska prodala
i zemljiste, teritoriju za vojnu bazu Amerikancima koji su prednjacili u
zasipanju nas bombama.
Jos od Prvog
krstaskog pohoda, kada su zaverenici buduceg NATO-pakta, 1095. godine, besomucno
razorili prostore danasnje Srbije, linija krvi ista je. Dug je Srbinov da svoju
krv pridoda krvi sina Ocinog. Tako su oni, ipak, samo zlikovci i osvajaci! I
nista drugo. U ma kom vidu oni nama dolazili, osim ako nas, ikada, priznaju kao
ravnopravne, kako mi njih jedino i vidimo. Jer oni veruju, zaboravljajuci sta im
(nam!) je u stvari rekao, da ce se objaviti ponovo ako svih 13 plemena pridje
njegovoj veri. Ali, posto od toga djavoljeg posla na njihov nacin, silom maca i
bombama NATO-a, nema nista, oni su resili i proglasili sadasnjeg tijaronosca
vatikanskog za njegovu drugu objavu i zato su morali sebi da postave zadatak da
Srbe za svagda pociste sa Planete. I drugih se razloga sleglo mnogo. A sve to se
mora znati, i jos mnogo vise, da bi se kao Srbin opstalo i ostalo.
Za najveci doprinos
istrebljenju Srba, ikada postignut u tako kratkom periodu, dobio je u minulom
periodu i Gargamel (Solana) najvece odlikovanje katolicke crkve. Zna se za sta,
sta god da se prica. Ali neka, sve ceka. Tek ce pecati biti lomljeni. Uskoro ce
uvriti na Forumu iz zemljice Srpska krv Julija Cezara. A sta ce oni tada raditi,
kada nebo bude trazilo spas u peni mora, a planine se urlikom u rekama davile,
neka vide sami. Osveta je Njegova i Pravda, tako uci Knjiga. Nase ce biti
radosti i veselja. Bice ih. Mnogo skorije nego sto mnogi i pomisljaju, izaci
cemo tamo gde nam se niko ne nada. Jer da iskrivim ili ispravim: Srpstvo se ne
moz' kupit' jer ga Srbin ne prodaje A nesrbin, prod'o bi ga, al' ga nema
Krstonosno Srpstvo je duhovno stanje Univerzuma. Krstonosno Srpstvo je stanje
duha Vaseljene. Moze da se dovede i taj njihov Antihrist, kako ce i biti. Ali,
krstonosno Srpstvo nece nikada nestati. Veruj svojim sumnjama!
Sustina Srpstva,
kada u njemu prevladjuju velike, plemenite istine: sloboda, jednakost (ne u
imanju vec u podloznosti zakonima i odgovornosti pred dugom narodu!),
pravicnost, bratoljubna covecnost i bogobojazljivost, tada, sustina Srpstva
jeste samo jedna: da se ponovo definise fizicki, geografski prostor, koji se
prepoznaje u univerzumu kao Jugoslavija, i u njemu krst. Ali, "Jugoslavija"
u znacenju te reci koje ona ima u svojoj sustini. Ne drzava juznih Slovena, kako
su nas u poslednja tri veka namerno hranili po skolama judeo-zapadnohriscanskim
lazima, istovremeno istrebljujuci preko 300 miliona Srba, po evropskim
prostorima, kroz razne ratove i revolucije, a koji nisu hteli da izdaju, niti da
postanu ono sto su njihovi zlikovci. Vec "Jugo-Slavija",
kao ona, kome je tako lakse, metafizicka (a tacno je: Bozja!) tacka u svemiru,
koju samo Srpstvo moze da prepozna, obelezi i da joj da znacenje koje ima.
Kao sto je to
Srpstvo ucinilo imenujuci Decan (kako se to u Indiji i danas izgovara), pre
mnogo hiljada godina, kao centralnu povrs podkontinenta, u davnanjem nebeskom
rasporedu. Kao sto je to umno Srpstvo ucinilo, pre malo manje hiljada godina,
imenujuci Decan na Kosovu (ili tacnije: Mali Decan, jer veliki ostade u Indiji!
Manastir se zove: Visoki Decan, ako ko misli da ne znam sta pricam. Svaka rec
ima svoje mesto i samo svoje jedno znacenje u sklopu sa drugima!).
Kao sto su umovi
Srpski imenovali Jugo-Slaviju, posle 1918. godine, sto znaci sustinski isto sto
i Decan. Srbin ce razumeti. Jer samo u tom prostoru moguce je da se geofizicki
nastani i da sa ljudima obitava Bog. Ko sebe zove Srbinom a ne razume - na muci
je. Istorija, istinska istorija, nije nikakav sklop u naucne studije pazljivo
srocenih parola. Covek koga zbog svoje pameti drzim za prijatelja, iako ga
nikada nisam sreo, zapisao je: Koji zaboravljaju proslost, osudjeni su da je
ponavljaju! Tu je valjda odgovor zasto nam se danas ponavlja doba sveopste
izdaje, doba sveopsteg hvatanja majmuna medju nama za potrebe medjunarodne
pijace. Koliki su kroz vekove, turceci se, od nas postali majmuni, svoga i
potonjih vremena? Zivih je primera koliko hocete.
Da privedem kraju,
opet Gaginom recju: - Jarane moj, njih nema ni u Crkvi, ni u kafani, ni na
utakmicama nasih klubova, ni ... nidje nisu medju ljudima. Zatvorilo se to oko
svog dolara i samo sanja: kako bi jos? U tom ludilu majmuna za dolarom, samo ce
se sacuvati koji drze rec svoju i cuvaju zavetni plamen vostanice. Castan covek
u ludilu niti ce huliti niti proklinjati. Tek ce tiho one oko sebe uputiti sred
posasti: Idi u svoju Crkvu. Budi sa bracom i sestrama svojim. Drzi rec svoju. Ni
medju zivima, ni medju dalekima, ni medju pomrlima, ni medju jos nerodjenima:
tudja ti rec nece otvoriti vrata Bozjeg doma. A oni? Neka samo rade svoja posla.
Neka mame i hvataju majmune izmedju nas. Mi? Svoje znamo. Bilo glasno bilo nemo
mi se Srbi svuda razumemo.
|
