Pise: Jerej Zlatibor Djurasevic

  Iako smo svi, manje-vise, svesni brojnih nelogicnosti koje se u horoskopima i verovanju u znake zodijaka mogu vrlo lako otkriti, i koje se cesto, bez napora, daju prevesti u sale na racun verovanja u zodijak i horoskope, ta i takva verovanja i dalje uporno postoje, i kao da iz dana u dan jacaju. Zanimljivo je da ce se ljudi koji odbijaju ideju jednog Boga Stvoritelja, vrlo rado pokoriti nepostojecim linijama na nebu i zaputiti za nekim imaginarnim ovnovima koji trce kroz zvezde. Mnoga ce srpska domacica danas, na zalost, zanemariti reci Hristove: "Ljubi bliznjega kao samoga sebe", ali ce sa puno paznje saslusati voditeljku na TV-u, koja ce joj poruciti: "Danas cete imati tezak dan, izbegavajte konflikte sa vasim bliznjima".

  Cinjenica da je covek usmeren prema tajnoj strani svog postojanja govori nam o dvema ljudskim prirodama. S jedne strane postoji vidljivi svet, a sa druge strane misticni svet - svet nepoznat i nesiguran, ali svakako prisutan u svakome od nas. Svet kojim na neki nacin valja ovladati. Covek je verujuce bice. On veruje - ako ne u Boga, onda u bilo sta drugo. Primera radi, pre ispitnog roka studenti ce vise paznje obratiti na to da ne gaze na kanalizacione poklopce po ulicama - zbog lose srece - nego na to da sto bolje spreme ispite. Isto vazi i za negledanje u ogledalo, prelazak crnih macki preko puta itd.

  Ali ovakvo ponasanje ostavlja pecat na nacin na koji se razmislja ili na koji se primaju informacije. Unutrasnji svet ovih ljudi postaje nesredjen i rasturen. Otud i fragmentacija modernog sveta, a pogotovu sveta televizijskih kolaza i klipova.

  Coveku je, bez sumnje, potrebna orijentacija ka vaseljeni, jer on ne moze postojati i ziveti sam od sebe. Ali iskustva straha i usamljenosti pri susretu sa nesamerljivim guraju coveka u najcudnovatija verovanja. Mi svakako mozemo potvrditi da postoje i zvezde i njihove konstelacije, pa se cak mozemo sloziti i sa tim da svaka od tih konstelacija nosi ime prikladno svojim trajektorijama., Ali kako mozemo verovati da jedno iracionalno telo moze na bilo koji nacin uticati na bice toliko kopmleksno kao sto je covek? I otkuda to da covek, u svojoj komleksnosti, na kraju poveruje da cak i Mesec, koji nije nista drugo do jedan veliki kamen, moze odlucivati o njegovoj sudbini! Ovakva verovanja i sujeverna ponasanja podsetila su me na jednu pricu koju sam kao dete procitao. Jedan decak se toliko plasio nekog kamena ili krupice soli koja je stajala na starinskom sporetu, da se jednog desilo da mu je jednog dana taj grumen i pao na glavu.

  Sveti oci kazu da navike postaju druga covecija priroda. Tako se i desava da covek, koji dugo vreme cita horoskop i pridaje mu paznju, na kraju postaje senka svoga znaka u zodijaku. Ovi i ovakvi ljudi ne osecaju da postaju lako povredljivi. Horoskop im postaje zivotna slaba tacka: dovoljno je da im pronadjes znak pod cijim su toboze uticajem, i mozes sa njima da radis sta god hoces. Sa takvim osobama - a kako stvari stoje, to narocito vazi za zene - moze se manipulisati kao sa nekim zombijima.

  Mi smo, po svetoj nasoj veri pravoslavnoj, pozvani da sledimo naseg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, a nikako nekakve ovnove i bikove, rakove i vage. Pravoslavna asketika lepo upucuje na to da postajemo ono sto oponasamo. Od Boga nam je ostavljena sloboda volja i po ovom pitanju: svako je slobodan da izabere sta bi zeleo da bude i postane. Mi, hriscani, izabrali smo za svoj put istinu i zivot u Gospodu Bogu i Spasu nasem Isusu Hristu.