Njegos, nas savremenik

Pise: Branko Brdjanin-Bajovic

  Minuo je vek i po od upokojenja Petra II Petrovica Njegosa a nasa duhovna zedj za njegovim delom je sve veca. Mozda nam nikada kao sada nisu bile toliko potrebne njegove poruke kao danas. Skoro da nema ni jednog vaznog egzistencijalnog pitanja na koja slozeno i raznovrsno Njegosevo delo nije potrazilo odgovore. Sirok je raspon njegovog pesnickog glasa a brojne su i raznovrsne teme o kojima je pevao. Otkljucavali su tajne i gonetali smislove i znacenja, sporili se i vodili plodotvorne dijaloge o Njegosevim stihovima glasoviti nasi i svetski naucnici ali i dalje je Njegos ostajao izazovna i inspirativna tajna i poziv svakom pokolenju.

  A danas, vek i po posle njegova upokojenja i nesto vise od pojavljivanja njegovih dela, zagledajuci se u Njegosa prnaci cemo i nadu, i utehu, i prekor, i opomenu, ali vise od svega sokoljenje. Brojne su i izuzetne zasluge Njegoseve. Vladar, drzavnik-diplomat i duhovnik, pesnik i mislilac, Njegos je posvedocio svoje vreme ali je njegovo delo potrlo vremenske i prostorne medje i odredjenja. Nicim i nikako nije dovedena u pitanje umetnicka vrednost i zivotna aktuelnost knjizevnog dela.

  Nekolike opsesivne Njegoseve teme i danas su ne samo knjizevno nec i elementarno zive. Crna Gora, drzavnicko i pesnicko delo Njegosevo, nije bila samo vladarska briga njegova vec i veliko pesnicko nadahnuce. Zasluga je Njegoseva sto je mala Crna Gora postala veliki ideal Srpstva. Njegoseva Crna Gora, sapletena u vijenac gorski, bese, bas kao i Vladicino knjizevno delo, ogledalo srpsko. Za vek i po od Njegoseva upokojenja, a narocito u poslednjoj deceniji poslednjeg veka drugog milenijuma hriscanstva, Srpska Sparta (kako Crnu Goru u Srpstvu nazivahu) promenika se do neprepoznatljivosti. Ako je za utehu (a moze i mora biti), vrednosti Njegosevog dela su se uvecale a obaveze koje ono prek pokoljenja stavlja umnozavale. Pre svega, "valja sluzit casti i imenu". A to je, aktualno i obavezujuce, uvek.

  Njegoseva Crna Gora nije rasla u sirinu vec u visinu stremeci ka Bogu. Tamo, na tom krsu se krstu sluzi a Milosem zivi. Smisao njenog opstanka i postojanja cinila je borba neprestana za krst casni i slobodu zlatnu. Kad god se Crna Gora udaljavala od ovih ideala ona se nije udaljavala samo od Njegosa vec od svoje sustine. A sustina Njegoseva pevanja je i u predanoj sluzbi idealima. "Gorski vijenac", nasa osnovna knjiga, je, pored ostalog, i kodeks mnoralnih normi i nacela. Mozda nam je danas, vise nego ikada, svima potrebno da se zagledamo u ovu knjigu, a narocito onima koji "za pravilo ludost izabrase". Ukazace im se i put, i putovodja.

  Jer, sta je i danas svet drugo do tiran tiraninu? Mnogima je to, a narocito dusi blagorodnoj. No i danas je, kao i u ona vremena, ljudska duznost najsvetija ne samo tirjanstvu stati nogom za vrat vec i dozvati ga poznaniju prava.

  A da je svet u kome zivimo daleko i predaleko od poznanija prava uverili smo se mi Srbi (kao i drugi malobrojniji narodi) bezbroj puta, pa i skoro, kada su nas, na pravdi Boga, besomucno bombardovali. U nama, zahvaljujuci pored ostalog i visokim etickim merama koje je u nasu svest ugradila Njegoseva poezija, i pored svega, nije umrlo poverenje u pravdu, a narocito ne vera u Boga.

  Rodno mesto Njegoseve etike je i u hriscanskom uverenju da je bolje izgubiti glavu nego svoju ogresiti dusu.

  Njegosev privatni zivot, kako svedoce njegovi sradnici i svremenici, bio je zestoka drama. Odbleske njene prepoznacemo i u njegovim delima. Samoca, inokostina i teskobe pozicije u kojoj se nalazio duhovnik i drzavnik male zemlje odsvud stijesnjene oglasile su se i kroz lamentaciju vladike Danila koji, kukajuci nad Srpstvom ugasenim, kaze da je "sirjak tuzni bez idje ikoga". Pa ipak, kako primecuje vladika Nikolaj vgelimirovic, uprkos svim okolnostima Njegosevo gledanje na svet bilo je hristoliko. Znajuci da krst nositi nama je sudjeno pesnik "Gorskog vijenca" i "Luce mikrokozma" uzdigao se do saznanja da besmrtiju kroz grob vodi staza i da vaskrsenja ne biva bez smrti.

  Tako je zrtvovanje za ideale postalo sredisnje mesto zavetne kosovske misli - opsesivne teme Njegoseve; dok je u srcu "Gorskog vijenca" Milos, zertva blagorodnog cuvstva. Visoka mera Miloseva podviga, placena bespogovornom zrtvom a overena kljucem krvi blagorodne, vencava herojstvo i mucenistvo. Dok ide k svjetlom grobu besmrtnog zivota, Milos ne prezire samo ljudsko nistavilo vec i pletenje bezumne skupstine. Njegos nije samo vaskrsao Milosa i nenadmasno ga opevao vec ga je vratio i u svakodnevni zivot Srpstva pored ostalog imenovanjem cetinjske poljane Obilicevom, i za viteske podvige kovanjem Obilica medalje.

  Kosovo je postalo grdno sudiliste, opsesivna tema velikog pesnika i sudbinsko odredjenje srpskog naroda. Njegos je to opevao nenadmasno i obavezujuce za buduce narastaje.

  Zbog toga je Njegos nas savremenik. Skoro da nema ni jednog zivotnog pitanja, pa ni onog od kojeg su u grobu kljucevi, na koja slozeno i razgranato Njegosevo delo ne trazi odgovora. Rodno mesto stiha "mis u tikvi sto je nego suzanj" je, nema sumnje, surova stvarnost i brutalna realnost Njegoseva vremena i okruzenja. Ali znacenja ovog (kao i mnogih Njegosevih stihova) su svevremena i univerzalna.

  Pritisnut brigama u kojima je i pesma "propojala od uzasa", Njegos peva o covekovom padaniju na zemlju ali i o zasuznjenju covekovu uopste. On, medjutim, ne peva da utesi vec da pokrene i razvije duhovne sile u coveku jer zna da pregaocu Bog daje mahove.

  Ako u "Gorskom vijencu" peva o sukobu dobra i zla na zemlji, u "Luci mikrokozma" slicnu borbu pesnik opeva na nebu. Nije neumesno zapitati se da li je dok je pre vek i po, odnosno pre nesto vise od veka i po, pisao "Lucu mikrokozma", palameni poeta, koji je istovremeno i prorok, i filosof, i vizionar, slutio u kakvom cemo bezvidju i beznadju biti? Ako jeste, sem puta ostavio je i putovodju - svetlosne zrake stiha.

  Zbog svega toga Njegos nije samo nas savremenik vec svevremenik. On ima sta reci svim pokolenjima, ne samo naseg roda i imena. Mi Srbi ne moramo samo biti ponosni sto smo ga imali vec i obavezni da mu se vracamo. I da zivimo u saglasnosti sa idealima kojima stremi ovo delo.