Centralna milenijska proslava svih pravoslavnih za Ontario, Manastir u Miltonu, 24. juni 2000.

  Povod je bio zaista nesvakidasnji, a sama proslava veliko priznanje i velika proba za Srpsku crkvu u Kanadi. Centralna proslava 2000 godina od rodjenja Hristovog za sve pravoslavne u Ontariju okupila je na jednom mestu, u nasem, srpskom manastiru u Miltonu, po prvi put u istoriji Kanade sve poglavare pravoslavnih crkava, nekoliko desetina svestenika svih pravoslavnih jurisdikcija i na hiljade vernika, sto je ovaj skup pretvorilo u verovatno najmasovnije versko okupljanje pravoslavnih ikada odrzano na ovim prostorima.

  Biti organizator skupa ovakvog znacaja i velicine nametalo je obavezu Srpskoj crkvi da se pokaze kao pravi domacin, da nasi vernici svojim prisustvom ali i sve crkvenoskolske opstine Istocnokanadskog namesnistva svojim organizacionim sposobnostima na taj dan pokazu svoje pravo lice i osvetlaju obraz svojoj Crkvi. Bila je to, naravno, i stvar prestiza i za nas jedini manastir u Kanadi koji je svojom lepotom za kratko vreme vec postao mesto na kojem svi pravoslavni rado i cesto svracaju. U subotu, 24. juna, ova nasa najveca svetinja u Kanadi i zvanicno je bila centar Pravoslavlja.

  Ukazanu cast je valjalo opravdati, i zato je jos pre vise od godinu dana, na predlog Eparhijhske skupstine, Eparhijski savet formirao organizacioni odbor koji je vodio racuna o svim aspektima ove proslave - od sadrzaja, preko doterivanja manastirskog imanja, do kompletne organizacije skupa.

  Oni koji cesce dolaze u nas manastir znaju da se tu uvek, pod budnim okom Vladike Georgija, uvek vredno radilo, da se gradilo, dizalo i preuredjivalo. Uostalom, za nepunih sest godina otkako je manastir podignut, uradjen je, kako kazu mnogi, posao na kojem obicno istrajava cela generacija. I verovatno bas zato je uvek i bilo materijalnih priloga da pomognu rast manastira. Kad vide da se nesto radi i stvara, ljudi imaju poverenja da se njihovi prilozi usmeravaju tamo gde treba, pa onda i daju.

  Crkva zivi i raste svojim sopstvenim ritmom, bez obzira na vanjska desavanja, bas kao sto i ovaj nas manastir zivi ritmom svakodnevne molitve, kao jedino mesto u Kanadi u kojem molitva ne prestaje, u kojem se sluzi svaki dan. Ovde niko ne radi i ne planira rad na mahove i za ovaj ili onaj jubilej. Tako bi se sve sto je uradjeno ovim povodom - od rada na freskama do novih objekata na imanju - uradilo i bez ove proslave. Pa ipak, moglo se primetiti da se poslednjih godinu dana radilo i gradilo uzurbanim tempom. Na samom ulazu odnedavno se uzdize impozantna i elegantna kapija sa velikim patrijarsijskim krstom na vrhu i dva grba - crkvenim i nacionalnim - na svakim vratima.Asfaltni put vodi od ulaza do samog manastirskog konaka i, na drugu stranu, oko groblja do piknik terena. Pored puta, celom duzinom, novi stubovi za rasvetu. Uz prelepu, ciglom poplocanu stazu od konaka do crkve posadjeno je cvece oiviceno ogradom od prirodnog kamena- jedan od bezbrojnih detalja koji manastir cine mestom izuzetne lepote. Na piknik terenu novi veliki objekti: atraktivna basta, savrseno uklopljena u ambijent, u kojoj gosti mogu da se osveze hladnim picem, potom gazibo, nekoliko kioska... Mnogo promena, a opet sve izgleda kao i pre, u savrsenom skladu sa prirodom, prava oaza u kojoj covek za pet minuta dusu odmori i snagu povrati.

  Uradjen je i onaj nevidljivi deo posla - kontaktirane gradske i provincijske politicke strukture kako bi bila obezbedjena nesmetana priprema za veliki dan: dozvoljeni su postavljanje privremenih putokaza i upotreba razglasa za Svetu liturgiju, dobijena besplatno dva velika parking prostora u blizini od kojih ce autobusi prevoziti vernike do manastirskog imanja, i jos mnogo toga. Od svog tog posla, pogotovo od uspostavljanja dobrih odnosa sa gradom Miltonom, oseca se da bi moglo biti koristi i u buducnosti. Nazire se, naime, mogucnost da bi se uskoro mogli postaviti i stalni putokazi do manastira na okolnim putevima, a ako bude sredstava i na glavne autoputeve.

  Dolazak pravoslavnih arhijereja u sediste Srpske crkve u Kanadi poceo je jos dan ranije. U petak su na vrata manastirskog konaka pokucali prvi gosti: Mitropolit srednjezapadnoamericki Srpske pravoslavne crkve G. Hristifor i Vladika Ruske pravoslavne crkve u Kanadi G. Marko. Predvece je stigao i Episkop americkokanadski Novogracanicke mitropolije Srpske pravoslavne crkve G. Longin. Sutradan ujutro dolaze i preostali arhijereji: Mitropolit Grcke crkve u Kanadi G. Soptirios, Mitropolit Ukrajinske crkve u Kanadi G. Vasilij, Episkop Ukrajinske crkve G. Jurij, Episkop Americke pravoslavne crkve G. Serafim.

  Jutro je osvanulo mutno i nagovestavalo kisu. Kroz jutarnju maglu sa imanja cuju se psalmi: ekipa nasih strucnjaka iz Toronta postavila je razglas kako bi se molitva Gospodu cula u svim uglovima velikog manastirskog imanja. Polako pristizu svestenici, ucesnici u programu, a prvi autobusi u osam ujutru dovode i prve vernike. Broj ljudi se povecava, a prvi zraci sunca probijaju se kroz oblake da obasjaju velicanstvenu litiju koja se krece od manastirskog konaka prema Preobrazenjskoj crkvi: devet pravoslavnih arhijereja, preko pedeset svestenika, djakoni i cteci, svi u istim odezdama. Na platformama sa obe strane stepenica, prema crkvi, vec spremno cekaju tri hora: grcki, ukrajinski i srpski. Tim redom i odgovaraju na do sada najvelicanstvenijoj Svetoj arhijerejskoj liturgiji. Liturgija se sluzi pod vedrim nebom ispred manastirske crkve kako bi svi prisutni mogli da ucestvuju u njoj. Nacelstvuje i besedi Mitropolit grcki Sotirios kao arhijerej najstarije pravoslavne crkve. Vise od dva sata traje ova nezaboravna sluzba. Kao nekada, pre vise od hiljadu godina, ruskoj delegaciji u Konstantinopolju, kada je prvi put prisustvovala Liturgiji u hramu sv. Sofije, mnogima se i ovoga dana ucinilo da su na nebesima. Predivno pojanje sva tri hora besprekorno se cuje u svim delovima imanja.

  Po delenju nafore, vernici se polako razilaze po manastirskom imanju, da bi se ponovo u jedan sat okupili oko paviljona gde molitvom pocinje svecani banket za ucesnike u programu. Besede svi arhijereji. Retka prilika da se potvrdi jednoglasnost razlicitih jurisdikcija jedne svete, saborne i apostoslke crkve i nakon dve hiljade godina. Svi redom, pored komplimenata domacinu na izuzetnoj organizaciji, isticu neophodnost ovakvih cescih susreta kao najboljeg nacina da se odupremo utapanju sveopstem sluzenju Mamonu na ovim prostorima, da se sacuva i dalje prenosi cistota nase Svete vere. Na banketu govore i predstavnici ontarijskih politickih struktura: Barbara Bijrneson i Sandra Poputelo.

  Posle banketa odrzan je kratak kulturno-umetnicki program u kojem su ucestvovale folklorne grupe Ukrajinske i Srpske crkve a onda je pocelo narodno veselje uz muziko uzivo. I u ovom delu programa, domacini su imali prijatno iznenadjenje. Lepa Lukic, Nedeljko i Dusica Bilkic i Mirjana Zivkovic uz sjajnu pratnju brace Samardzija zadrzali su brojne goste do kasnih vecernjih sati i svakako ucinili da i sutradan, u nedelju, na Eparhijski dan, poseta manastirskom imanju bude izuzetna . Recimo i to da su ovi nasi vrhunski vokalni umetnici u manastiru na ovaj dan pevali bez honorara, smatrajuci cascu da se pojave na skupu organizovanom ovako velikim i znacajnim povodom.

  Da sve ne bi zavrsilo samo na prijatnim secanjima na jedan izuzetan dan, domacini su se potrudili da svepravoslavnu molitvu obeleze sa dva vredna izdavacka poduhvata. U izdanju Istocnika, Srpska pravoslavna eparhija kanadska pripremila je cetvorojezicno izdanje Sluzebnika. Rec je o zaista epohalnom delu, o prvom objavljivanju Liturgije Svetoga Jovana Zlatousta na cetiri jezika u paralelnim kolonama: na grckom, crkvenoslovenskom, srpskom i engleskom. Knjiga je i tehnicki fantasticno opremljena i vizuelno je na nivou svoje bibliografske vrednosti. Posle same Liturgije, Vladika Georgije je urucio ovo ziasta retko delo kao poklon svim arhijerejima i svestenicima koji su sluzili. Pored toga, nasa Eparhija je stampala i spomen-knjigu posvecenu ovom danu, koja po svim merilima prevazilazi uobicajene standarde slicnih jubilarnih izdanja. Ovaj projekat je zamisljen ne samo kao promocija ovog konkretnog dogadjaja nego i kao jedinstvena prilika da se unutar korica jedne knjige prikazu istorije svih pravoslavnih jurisdikcija na ovim prostorima. [tampanje ove knjige pomogli su kumovi naseg manastira G. Gojko Kuzmanovic iz Toronta i G. Ilija Rakanovic iz Kembridza.

  Sve u svemu, bio je to dan za pamcenje. Sadrzajom proslave i besprekornom organizacijom Srpska crkva je svima pokazala da je i na ovim prostorima dostojan bastinik velike dvije hiljade godina duge tradicije.

25. juni, Eparhijski dan

  Veliki uspeh svepravoslavnog skupa svakako je doprineo da se sutradan, na tradicionalni Eaprhijski dan, na imanju okupi rekordan broj Srba, i da se u izuzetno prijatnoj atmosferi zadrze do sitnih sati.

  Eparhijski dan je zapoceo Svetom arhijerejskom liturgijom koju je sluzio vladika Georgije uz sasluzenje svih srpskih svestenika Istocnokanadskog namesnistva. Proslava je nastavljena rezanjem slavskog kolaca, jer je ovaj dan ujedno i slava Saveznog kola srpskih sestara. Kuma ovogodisnje slave bila je sestra Smilja Spanacevic iz Edmontona, jedna od onih osoba u Eparhiji kanadskoj koja je isusteno zasluzna za rast nase Crkve poslednjih decenija.

  Na svecanom banketu Vladika Georgije je pohvalio sve crkvenoskolske opstine za doprinos organizaciji svepravoslavnog skupa dan ranije i rekao da se na ovaj Eparhijski dan uspesi nase Crkve na ovim prostorima mogu meriti jos jednim izuzetnim ostvarenjem. O mudrom vodjenju nase Crkve govorili su i kumovi manastira, a G. Gojko Kuzmanovic poklonio je vladiki Georgiju prekrsno uradjenu panagiju od 18-karatnog zlata.

  Usledio je efektan folkorni program koji je osmislio G. Mile Ocokoljic, a ucestvovale su brojne grupe iz nasih kolonija sirom Ontarija. Potom je mikrofon prepusten nasim ponajboljim estradnim zvezdama - Lepoj Lukic, Nedeljku i Dusici Bilkic, Mirjani Zivkovic. Uz odlicnu pratnju brace Samardzija oni su do kasno u noc zabavljali prisutne goste.