Jedan od osnovnih problema sa kojim se srpski narod suocava u deceniji kroz koju prolazimo je vesto smisljena, iskrivljena i lazna medijska slika zbivanja na Balkanu pomocu koje se svetskoj javnosti Srbi zele prikazati kao najveci zlocinci ovog veka. Mnogi nisu upoznati sa cinjenicom da se iza svega krije vesto organizovana i finansirana propagandna akcija nasih neprijatelja.

  Istovremeno, to je praceno odsustvom srpskih pogleda i misljenja u medijima, za sta mozemo pre svega kriviti nasu neaktivnost i nepripemljenost. Ono sto Srbima nedostaje je profesionalni pristup kojim se vodi ovakav propagandni rat i koji bi pruzio mogucnost prenosenja nasih stavova, ciljeva i predloga o osnovnim nacionalnim pitanjima i svetskim desavanjima. Ovakav pristup je neposredno vezan za nasu blizu i dalju buducnost i imace neposredan odraz na zivote buducih srpskih narastaja.

  Pravo na kreiranje i vodjenje svoje sudbine Srbi su zasluzili kroz svoju slavnu istoriju, doprinosom svetskoj nauci i kulturi, aktivnim ucescem u stvaranju globalnog progresa; sve ovo kao jedan civilizovan i slobodoljubiv evropski narod. U poslednjoj deceniji, bez vizionarstva i profesionalnih kvaliteta vodecih ljudi, nas narod se nasao u krajnje nezavidnom polozaju. O nasoj buducnosti sada odlucuju drugi, medju njima veoma cesto oni koji su se kroz istoriju dokazali kao nasi osvedoceni neprijatelji.

  Porazavajuca je cinjenica da su nas ovi, objektivni i subjektivni razlozi, na kraju dvadesetog veka doveli skoro u poziciju da nam preti nacionalno izumiranje. Opstanak svete srpske zemlje je ugrozen a mnoge srpske teritorije, koje nam istorijski i pravno pripadaju, trenutno su okupirane. I srpski narod izvan Otadzbine pocinje da oseca sve veci pritisak i indirektne pretnje usmerene protiv naseg etnickog nasledja.

  Navedeni razlozi su doprineli odluci grupe Srba iz Toronta da osnuju Centar za mir na Balkanu (Centre for Peace in the Balkans) i da se suoce sa problemima nastalim usled medijske satanizacije naseg naroda. Proces organizovanja Centra zapoceo je NATO napadom na Srbiju i srpske zemlje. Bes i ogorcenje, uzrokovani visegodisnjom nepravdom prema nasem narodu, dosli su do izrazaja na svakodnevnim demonstracijama ispred americkog konzulata u Torontu. Istovremeno, sa izrazenom zeljom za angazovanjem u medijskom i politickom radu veceg broja ucesnika demonstracija, sazreli su uslovi za stvarnje ujedinjenog srpskog politickog fronta ciji je osnovni cilj da se pokazu cinjenice o Kosovu i Metohiji i o srpskom narodu u celini.

  Centar je svoje aktivnosti podelio na rad u vise grupa - Public Relations (PR), Media, Research, Government, NGO, Internet. Otvorene su kancelarije sa stalno zaposlenim osobljem, koje, sem uobicajenih dnevnih aktivnosti daje pomoc i savete pripadnicima nase zajednice. Deo svakodnevnih aktivnosti je izdavanje "Pres Releases" sa komentarima i aktuelnim zbivanjima u i oko srpskih zemalja koji se salju kanadskim sredstvima informisanja.

  Kao jednu od najbitnijih aktivnosti Centar vidi rad sa "Public Relations" kompanijom. Za one koji nisu upoznati o sustini rada ovih PR kompanija, najjednostavnije objasnjenje bi bilo da se u njima krije osnovni razlog sto su mnogi bivsi i sadasnji fasisti postali u ocima slabo informisane zapadne javnosti "zrtve i pacenici", a nas narod neosnovano optuzen kao jedan od najvecih zlocinaca ovog veka. PR kompanije oblikuju i uticu na javno mnenje putem svih vrsta medija. Pomocu vesto osmis ljenih propagandnih akcija, u kojima njihovi klijenti gotovo uvek dobijaju blagonaklonost javnosti, ove kompanije lakse lobiraju politicare i politicke grupacije. Tu cinjenicu na vreme su uvideli svi nasi neprijatelji. Nasi odgovori na ovakve angazmane su se uglavnom zavrsavali sa politickim raspravama u krugu prijatelja i familije, gde smo jedni drugima izrazavali nase nezadovoljstvo sa clancima koje smo procitali i vestima koje smo gledali. U medijskom ratu mi smo se zadrzali na iskazivanju naseg misljenja medju nama samima, a u isto vreme satanizacija srpskog naroda, njegove istorije, kulture i svetosavske vere, poprimala je nepojmljive razmere.

  Poucen ovim gorkim iskustvom, Centar za mir na Balkanu je shvatio da vise ne mozemo cekati i da izbora nemamo, i odlucio se za angazovanje uticajne i sposobne PR kompanije koja bi, pre svega, imala zadatak da predstavlja istinu o Srbima kako u Kanadi, tako i u celom svetu. Naravnom jedna od bitnih komponenti u angazovanju ovakvih kompanija je novac. Srecom, veci deo nase zajednice je prihvatio ovu ideju i fandrejzing za PR se odvija uspesno.

  Bitno je, na kraju, napomenuti da Centar nema nameru da se namece kao globalni vodja Srba u dijaspori. Posto su to trenutne okolnosti omogucile, Centar je imao i iskoristio priliku da mnoge prethodno zamisljene ideje efikasno realizuje. Zelja nam je da Centar napravi prvi korak prema ujedinjenju Srba u celom svetu oko ove medijske akcije, jer bi se krajnji rezultat pozitivno odrazio na dobrobit svih nas, ma gde ziveli. Nije nam namera da ovom PR akcijom podrzimo bilo koju partiju u Srbiji ili srpskim zemljama. Verujemo da ce dobro usmerena PR akcija pomoci pre svega narodu, a na njemu je da posle odlucuje o politickim partijama i njihovim vodjama.

Boris Mladjen, Centar za mir na Balkanu

  Prioriteti Centra za mir na Balkanu:

  - Trazenje mirnog i diplomatskog resenja za balkanske konflikte koje je u skladu sa vazecim medjunarodnim zakonima i rezolucijana UN;

  - Predocavanje kanadskoj i svetskoj javnosti NATO zlocina nad srpskim narodom koji potpadaju pod klasifikaciju zlocina protiv humanosti i ratnih zlocina nad civilnim stanovnistvom na osnovu Zenevske konvencije iz 1949;

  - Obezbedjivanje pomoci svim clanovima nase nacionalne zajednice koji budu ugrozeni i diskriminovani zbog svoje nacionalne pripadnosti u skolama, na radnim i javnim mestima;

  - Osporavanje svih medijskih komentara koji su tendenciozno ili rasisticki usmereni protiv nase nacionalne zajednice, nase istorije i kulture;

  - Upoznavanje javnosti sa istorijskim, verskim i kulturnim znacajem Kosova i Metohije i svih drugih srpskih zemalja.