|
Zbog cega je pitanje
dijaspore od prvorazrednog znacaja za Pravoslavlje u
svetu? Na ovom pitanju polaze ispit zrelosti Pravoslavna
crkva u svetu. Iz do sada iznetog, jasno je da svuda gde
su bili neusaglaseni, uski, sebicni interesi, danas je
pravoslavnih veoma malo (Ceska, Slovacka, Poljska,
Madjarska, Albanija...). Kome je to posluzilo? Posluzilo
je onima koji su imali interesa da razbiju Pravoslavnu
crkvu.
U poslednje vreme
Carigradska patrijarsija nastoji da celu dijasporu stavi
pod svoju jurisdikciju. Tako je III Medjupravoslavna
pripremna komisija u Sambeziju - Zeneva, od 7-13.
novembra 1993. godine jasno stavila do znanja svetu da
Carigradska patrijarsija smatra da cela dijaspora pripada
samo njoj. Tekst o pravoslavnoj dijaspori usvojen u
Sambeziju glasi:
"1. Oblasti u kojima ce
se u prvom stadijumu obrazovati Episkopski sabori,
odredjuju se kako sledi:
I Severna i
Centralna Amerika
II Juzna Amerika
III Australija
IV Velika Britanija
V Francuska
VI Belgija i Holandija
VII Austrija i Italija
VIII Nemacka
Episkopi
Dijaspore, koji su nastanjeni u Dijaspori i imaju
parohije u vise oblasti, bice clanovi Episkopskih sabora
tih oblasti i nastavice da vrse svoju jurisdikciju nad
vec postojecim parohijama koje nisu obuhvacene gore
navedenim oblastima.
2. Nacrt
pravilnika koji ce biti pripremljen od Sekretarijata za
pripremu Svetog i velikog sabora prema odobrenoj, od
svojih clanova, kompetenciji, bice sastavljen na osnovu
odobrenog, od III Medjupravoslavne pripremne komisije,
teksta (paragraf 2g), s pozivanjem na vec postojece uzore
Episkopskih sabora u okvirima pravoslavnog kanonskog
predanja, a o tome ce odluku doneti IV Prosinodska
svepravoslavna konferencija koja predstoji da se sastane.
3. Ovim
saborima, koji ce se obrazovati posle odluke IV
Prosinodske svepravoslavne konferencije, stavice se u
duznost da do detalja zaokruze Nacrt pravilnika njihovog
rada, i primene ga pre saziva Svetog i velikog sabora. U
tom stadijumu primene, predlozi na Episkopskim saborima
bilo bi pozeljnije da izrazavaju, ako je moguce,
jednoglasje clanova, a u nedostatku jednoglasja, predlozi
se usvajaju vecinom glasova.
4. Predsednici
Episkopskih sabora sazivaju i predsedavaju svim saborima
episkopa njihovih oblasti (liturgickim, pastirskim,
upravnim itd.). O pitanjima opstijeg zanimanja, koja po
odluci Episkopskog sabora zahtevaju svepravoslavno
suocavanje, njegov predsednik referise Vaseljenskom
Patrijarhu radi daljeg postupka shodno onome sto
svepravoslavno vazi.
5. Pravoslavne
Crkve se obavezuju da ne preuduzimaju postupke koji mogu
da stete gore opisanom hodu ka kanonskom resenju pitanja
Dijaspore, ukljucujuci i stvaranje novih, pored vec
postojecih, episkopija u Dijaspori. Naprotiv, Crkve o
kojima je rec, u svom svojstvu kao majke Crkve, cinice
sve sto je moguce u cilju olaksanja posla Episkopskih
sabora i vaspostavljanja normalnog kanonskog poretka u
Dijaspori."(1)
Ako bi Srpska crkva
prihvatila ovaj stav Carigrada, bilo bi to ravno
izdajstvu svog naroda. Sveti arhijerejski sabor Srpske
crkve je odbio ovakav stav Carigradske patrijarsije na
svom zasedanju 1995. godine, i povukao potpise onih koji
su Srpsku crkvu tada predstavljali u Sambeziju. Jedino je
majka Crkva - garant opstanka svog naroda, ma gde se on
nalazio, cega ste svedoci vi koji ste danas prisutni
ovde.
Nigde u kanonima ni jedan
patrijarh nije nazvan vaseljenskim. S pravom je M.
Petrovic primetio da "nije slucajno Teofan
Ispovednik (+817) sve patrijarsije nazvao ekumenskim, sto
i jeste pravi odraz sabornosti u Pravoslavnoj crkvi"(2), i pitanje:
"Na osnovi cega se sve
zakljucuje da je dosadasnji poredak 'nenormalan' i
'nekanonski'?"(3)
Otkuda ovakav stav
Carigradskog patrijarha? Broj pravoslavnih Grka u celoj
Turskoj je nekoliko hiljada. Njegov polozaj je poljuljan.
Bezbroj titularnih mitropolita ove patrijarsije bez
eparhija je prosto igranje sa kanonskim poretkom Crkve.
On time zeli da predstavi snagu svoje patrijarsije koja
nestaje, a i da na buducem Vaseljenskom saboru neznatan
broj pravoslavnih Grka ima vecinu episkopa na Saboru.
Zbog toga nije tesko pretpostaviti u kom pravcu bi taj
Sabor radio, sto je S. Troicki u vise navrata u svojim
radovima isticao.
Mocnici ovoga sveta zele
da stvore Novi svetski poredak u kome ce sve biti
centralizovano. To su Grci dobro uocili, zbog toga su i
usaglasili svoje interese u tom cilju. Mora im se
priznati da su spremni da se "snadju", bez obzira na
cenu tog snalazenja. Tuzno je sto reci Gospodnje "Idite, dakle, i naucite
svoje narode..." (Mt 28,19) ne stave kao moto svog
postojanja i prvenstva casti u Crkvi. Mnogo je onih koji
nisu ni culi za Gospoda Isusa Hrista (Kina, Indija i dr.)
i Carigradska patrijarsija bi mogla da pripremi misionare
za te prostore, i tamo da se Sveta Trojica proslavi. Kada
bi tako radila Carigradska patrijarsija, onda bi to bio
pozitivan primer i drugim pravoslavnim crkvama. Time bi
se podigao ugled Pravoslavlja u svetu.
Medjutim, "Rimski episkop zeli da
na Istoku postoji ’papa’, nasuprot kojeg on ima
kanonsko pravo prvenstva; ide naruku tom novom svetskom
poretku velikih objedinjavanja u kojima mora da dominira
centralizovana vlast sa ciljem da se potisne i potpuno
zanemari svest o pripadanju odredjenom narodu, veri pa i
porodici, tako da sve bude pomesano i apsolutno pokorno", zakljucio je M.
Petrovic. (4)
Poznati kanonolog S.
Troicki, koga Grci zbog njegovih stavova nisu voleli,
dokazao je u svojoj raspravi o crkvenoj jurisdikciji nad
pravoslavnom dijasporom(5) da apetiti Carigradskog
patrijarha nad dijasporom nemaju nikakvog kanonskog
osnova. Opravdano je tada upozorio na problem koji je
sada aktuelan, da, naime, "u najblizem vremenu
Srpska crkva ima stati pred pitanjem, da li i ona mora
popustiti pred tim zahtevom panjelinizma". (6)
Da budemo prakticni i u
toku dogadjaja koji slede: ako svet zeli da Carigradski
patrijarh ima vlast u dijaspori, sta nam je ciniti? Jasno
je da za takav pokusaj nema kanonskog osnova, ali svet
malo mari za kanone. Sveti Sava je izazovima svog vremena
odolevao tako, sto nije dozvoljavao da ga dogadjaji
preteknu, istice M. Petrovic u svojim radovima. Iz tog
grandioznog Savinog dela izvucimo pouke za nase vreme. On
je zeleo i ostvario autokefaliju Srpske crkve koja je do
tada bila pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije. O
nama se iz tog vremena pod upravom Ohrida malo zna. Tek
od 1219. godine Srbi su poznati u svetu koji su obogatili
svojom kulturom, hramovima, manastirima, svetiteljima...
Smatram da bi autokefalne
crkve - Srpska, Ruska, Bugarska, Rumunska i druge -
morale zauzeti jedinstven stav po pitanju dijaspore, i ne
samo dijaspore. U tom slucaju bi postojao jedan
neformalni blok pravoslavnih u svetu koji bi morala
respektovati i Carigradska patrijarsija. Tada bi i svet u
drugom svetlu posmatrao Pravoslavnu crkvu i prema njoj se
drugacije odnosio.
S. Troicki je pitanje
dijaspore na Severnoamerickom kontinentu ovako postavio:
"za
Pravoslavnu crkvu Sjedinjene Drzave Amerike i Kanade, gde
se nalazi srpska eparhija, javljaju se kao teritorium
nullius posto velika vecina
stanovnistva ovde ne pripada Pravoslavnoj crkvi. Zbog
toga Srpska crkva, kao i ostale pravoslavne crkve (ruska,
carigradska, antiohijska, rumunska i bugarska) imaju ovde
jurisdikciju vec na osnovu opsteg za sve autokefalne
crkve prava misije"(7).
S. Troicki dalje pise
da "Carigradska
crkva nema ni senke prava na jurisdikciju nad srpskim
stanovnistvom u Americi vec zbog toga sto, dok je srpska
eparhija osnovana ovde odlukom Arhijerejskog sabora od 8.
septembra 1921, grcka arhiepiskopija osnovana je 30. maja
1922, tako da bi pre Srpska crkva mogla osporavati ovde
jurisdikciju crkve carigradske, no carigradska crkva
jurisdikciju srpske crkve, jer teritorium
nullius cedit primo occupanti". (8)
Ugledni pravoslavni
bogoslov Serafim Rouz je u svojoj knjizi Pravoslavlje i
religija novog svetskog poretka, dokazao da nista ne bi
ostalo od nauke Gospodnje ako se utopi u vode u koje je
sam satana gura. (9)
Neodrziv je stav da u
jednoj drzavi moze postojati samo jedna autokefalna
crkva; primer Vizantije recito govori da ovakvo
razmisljanje nije pravilno. Jedna autokefalna crkva moze
imati svoju jurisdikciju na vise drzava, o cemu takodje
ima istorijskih potvrda. Tako su pod jurisdikcijom
Carigradske patrijarsije bili Grci, Rusi, Bugari, Rumuni,
mada su ziveli u raznim drzavama, i tek vremenom stekli
samostalnost.
Gde je sada pravoslavno
svetootacko shvatanje ikonomije, koja ne poznaje granice
niti pak uske sebicne interese?
Poznati srpski naucnik i
politicar Stojan Novakovic (1842-1915) je jos 1907.
godine pisao: "Istorijsko iskustvo uci da nepravilno
svrsen posao nikada nije svrsen. Takvi se poslovi redovno
vracaju na red, i ne mogu s reda sici dokle se jedanput
kako god pravilno ne svrse". (10)
Posto pitanje dijaspore
nije reseno na valjan nacin pocetkom tridesetih godina
ovoga veka, ono nam se ponovo vratilo na red. Vreme je da
se ono resi na korist celog Pravoslavlja a u slavu Svete
Trojice, Oca, Sina i Svetoga Duha.
1.)
Miodrag M. Petrovic,
Pravoslavna dijaspora, Hriscanska
misao, Svecanik, br. 4-6/1994, str. 25.
2.) Isto, str. 26.
3.) Isto.
4.) Isto.
5.) V. napomenu 2.
6.) S. Troicki, Crkvena
jurisdikcija, str. 25-26.
7.) Isto, str. 62.
8.) Isto, str. 64.
9.) Episkop Danilo Krstic -
jeromonah Serafim Rouz, Pravoslavlje
i religija novog svetskog poretka,
Cetinje 1995.
10.) Stojan Novakovic, Ustavno
pitanje i zakoni Karadjordjeva vremena,
Beograd 1907, str. 64.
Dr.
Dimso Peric
|
