Насловна Саопштења Свети Ђорђе убија аждају исма Подршке) Беседе Епископ Манастир

Беседа о школованима и образованима, о теоретичарима и практичарима Вере

Протођакон Стефан Икономовски: Транскрипција проповеди са Литургије у Манастиру Светог Преображења у Милтону на дан 2-ге недеље по Духовдану и Св. Јустина Ћелијског, 1./ 14. јуна 2015. Лета Господњег

фотографије са Литургије у капели Света Три Јерарха и трпезе љубави Агапе у сали конака

Апостол (Рим. 2, 10-16), Јеванђеље (Мт. 4, 18-23)

Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа,


Велике нам је тајне открио Господ и Спаситељ наш Исус Христос у данашњем Апостолу и Јеванђељу браћо и сестре. Прво,  чули смо поуку Светог Апостола Павла Римљанима и свим Хришћанима да није довољно Закон (Божји) слушати него да га треба испуњавати да би се спасили [1]. Онда смо у Јеванђељу чули за тајну призива и одазива свих ученика и следбеника Господњих, о томе како је Господ призвао прве и најважније ученике своје, Свете Апостоле.  Почећемо (са тумачењем) управо од овог призвања...

Господ Исус Христос Син Божији, превечни Бог који је у времену родивши се од  Дјеве постао то што није био—постао је и Човек—ради спасења рода људскога Вером, кроз Њега. Показао нам је у данашњем Јеванђељу да Њему нису неопходни школовани људи. Њему нису неопходни они које свет сматра за мудрима. Њему су потребни људи чиста срца! Он је изабрао за најважније људе у историји људској, за Свете Апостоле, не школоване, оне који нису имали мноштво диплома, оне који су били прости рибари. Свети Јован Златоусти, један од Три Јерарха којима је посвећена ова капела каже: "У свету има рибара и рибара, једни на широком мору плове у далеке градове, тргују, имућни су, виђени су, а други", каже, "као ови Галилејци били су рибари на језеру које су они називали морем, били су прости, били су сиромашни, али су чистога срца Бога тражили!"

Јуче смо прочитали у Светом Јеванђељу речи Господње: "Иштите и добићете, тражите и наћи ћете, куцајте,  отвориће вам се. Свако ко иште добија, свако ко тражи налази, свако ко куца отвара му се" [2]. „Велика је тајна побожности: Бог се јави у телу“ [3]. Тај Бог који се јави у телу то је исти Онај који нам посла Духа Светога Утешитеља у педесети дан да нас поучава и утврди у свему што нам је Он открио, у свему што је корисно души на спасење. Исти тај Бог је Онај који човека начини да буде побожан, да живи по заповестима Његовим. Противник Бога и људи - непомјаник,  је тај који човека посатани, учини да живи насупрот вољи Божијој и да чини све што њему шкоди на спасење...

Увек је у Цркви била највећа борба између школованих= оних који себе сматрају мудрима зато што имају мноштво диплома, и образованих= оних који имају Божији образ на лицу своме. Значи, веће је знање и призвање чинити вољу Божију него имати докторате из разних области овосветских. Свака бака побожна наша у Шумадији и свуда у Православљу, већа је од оних који су мудри по овоме свету= школовани са мноштвом диплома, доктората и магистеријума, а за Бога не маре! Има их, можете се зачудити, и међу онима који студирају и завршавају Богословске школе. Међутим богослов не постаје онај који је добио неку диплому него онај који са Богом слови, са Богом разговара, а молитва је најкраћи пут разговора с Богом.

Свети Сава - родоначалник наш открио нам је пут спасења= скраћено Јеванђеље, рекао је: "Mолитва и пост". Не једно без другог, него једно са другим. То су два крила= молитва и пост, која сваку душу која Бога тражи, а самим тим и налази узводе спасењу, тамо где она на врата Царства Божијега куца па јој се врата Царства Небескога отварају. "Иштите", рече Господ, "Царство Небеско пре свега и изнад свега, све остало додаће вам се" [4][5]. Зна Бог шта је свакоме потребно у свакодневном животу, али ми треба да непрестано иштемо: "Господе дај нам Духа Твога светога, усели Царство Божије у срца наша. Очисти срца наша, Дух прав не одузми од нас".  Tо је Дух Свети, Дух Божији!

Чули смо поуку апостола Павла, каже: "Има оних који немајући закон живе по закону" [6]. Нама је сувише дато, зато се од нас највише тражи. Дат нам је Стари Завет, дат нам је Нови Завет. Незнабошцима није дат ни Стари ни Нови Завет, а опет каже апостол Павле, они „који немају Закон живе по природном закону“ [6]. Какав је тај природни закон браћо и сестре? Каже свети Јустин Ћелијски, велики Богомудри отац Цркве којег је Бог подигао у роду Српскоме у ова времена задња да нас теши поукама својим; каже свети Јустин Ћелијски... Значи, у Светосављу, најважније његово дело= „Светосавље као философија живота“ Јустин Ћелијски каже: „Свет, сав свет створени видљиви и невидљиви он је Богојављање, а човек круна свега створенога он је Богослужење“ [7].

Значи, човек мора себе да посвети служењу Богу да би заиста живео онако како је Бог њега створио. Јер опет, поучава свети Јустин Ћелијски: "Свака душа рођена у овај свет, она је Хришћанка јер је Христос Бог који је на граници видљивога и невидљивога света тај који шаље сваког човека у овај свет". Ако си се родио добио си барем један талант, можда ниси пет, барем си један талант добио, а у том таланту то је сав твој живот, ту је и твоја савест. Савест је отисак закона Божијег који апостол Павле назива природним законом. Макар се ти родио међу муслиманима, или незнабошцима, или паганима, или римокатолицима, или атеистима, или комунистима твоја је душа по рођењу Хришћанка! То опет не искључује да треба да се крстиш, јер крштењем показујеш свесно да желиш да твориш вољу Божију! Опет рече апостол Павле данас у посланици: "Није довољно знати за Закон, морате Закон испуњавати да би се спасили" [1]. Другим речима, Свети владика Николај каже: „Не блажи Господ знање него извршивање“ [9]. Јер када је Господ рекао у једној прилици својим ученицима: „Када ово знате блажени сте ако то и творите“ (Јв. 13, 17), на то се односе речи светог владике Николаја „не блажи Господ знање“... И ђаво зна, али не твори вољу Божију!

Молитвама Светога Јустина Ћелијског, молитвама Светога владике Николаја, моливама Света Три Јерарха, Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоуста, Светитеља Саве, Симеона Мироточивога са мати нашом Анастасијом и свих Светих просијавших у роду српскоме да Господ Бог спаси и помилује све нас и сачува владику нашег Георгија и све нас од непомјаника и сила зла. Амин, Боже дај! Слава ти Боже за све!

На дан 2-ге недеље по Духовдану – О призвању Апостола, и
Светога мученика Јустина Философа и Оца нашег међу светима Преподобног Јустина Ћелијског
1. / 14. јун 2015. г.

Протођакон Стефан Икономовски                                      Манастир Светог Преображења Господњег
                                                                                                      Милтон, Онтарио, Канада
+ + + + + + + + + + + +
Христос Воскресе радости моја!

[1] види Рим. 2, 13

[2] види Лк. 11, 9-10

[3] 1 Тим. 3, 16

[4] види Мт. 6, 33

[5] Преподобни Јустин Ћелијски: „Еванђеље о најглавнијој бризи човековој у овоме свету

[6] види Рим. 2, 14

[7] Преподобни Јустин Ћелијски: „Светосавље као философија живота: Светосавска философија света

„Господо, у светосавској философији света свемоћно владају два основна начела. Прво је начело: свет је богојављење; а друго је: човек је богослужење. Сав живот Светога Саве у овоме свету изграђен је на та два начела: његов живот је био непрекидно служење Богу, непрекидно богослужење, јер је овај свет он сматрао за величанствени храм Божји у коме се врши непрекидно богојављење. Најбоље се и најсавршеније служи Богу када се живи по Еванђељу Богочовека Христа. Свети Сава је свим бићем својим и мислио и осећао и делао и живео по Еванђељу Христовом, и тако постао, и за навек остао, најмудрији и највећи српски философ, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вечни божански смисао и света и човека.“

[8] исто,

„Ниједног човека не шаље Бог у овај свет без лика свог. Зато је сваки човек богоносац од утробе мајке своје. На тајанственој граници између два света стоји благи Господ Христос и сваку душу коју шаље у овај свет обдарује прекрасним ликом својим. Зато је сваки човек по природи христолик, по природи христоносац (Јован 1, 9).“

[9] Свети Владика Николај, „Охридски Пролог за дан 1. Март“, Беседа о знању и творењу

„Кад ово знате, благо вама ако га извршујете (Јов. 13, 17)
Најважније у овој изреци Господњој, драга браћо, јесте то, да Господ не блажи знање него извршивање. Он не каже апостолима: благо вама кад ово знате. Тако су говорили неки незнабожаки учитељи, који су само у знању гледали спасење. Не. него Господ вели: благо вама ако га извршујете. Знање о спасењу донео је сам Господ Исус. До тога знања нико није могао доћи својим трудом. Неки од старих грчких философа говорили су, да род човечји не може ни доћи до истине нити се спасти, док сам Бог не дође на земљу. Господ је дошао међу људе и открио је људима знање. Ко год прима ово знање, прима и обавезу да га извршује. О колико ће лакше бити на Суду ономе, ко ово знање никад није примио па, следствено, није га ни извршивао, неголи ономе ко је ово знање примио и пренебрегао његово извршење! О колико ће лакше бити на Суду неуким незнабошцима него ученим хришћанима!
...“

 

 

Повратак на главну страну