Насловна Саопштења Свети Ђорђе убија аждају исма Подршке) Беседе Епископ Манастир

Како је прогледао Василије Томић

(из транскрипта разговора са Владиком Георгијем 23. септембра 2015)


4. ДЕО

ТОМИЋ ОПТУЖУЈЕ ВЛАДИКУ



ТОМИЋ: Е сад једно питањице:  кад већ тврдите да већ нисте ништа писали о мени, и т.д. Овдје пред два свједока написали сте ми једно ружно писмо. 6. априла ове године. Није било у афекту. Ево и додатак тога. „Можда за то цијело Торонто прича како си годинама  сваког понедељка  носио $800.00  кеша у Монтреал банку за отплату свог моргича. И сад се питају сви и они који то питање прије не би поставили  откуда тај кеш? И присјећају се прича са Ривера да је неко узимао паре  док су се сумњичили овај или онај. Ово је Преосвећени довољно. Ово је страшна ствар.


ВЛАДИКА: Јесте. Па има доказ за то.  


ТОМИЋ: Ово је страшна ствар, за коју би Његова Светост, ако би била тачна био дужан да ме рашчини а грађански суд да ме стави у затвор. А ја вама дајем прилику да пред двојицом свједока да повучете  ову ријеч.


ВЛАДИКА: Коју ријеч?  


ТОМИЋ: Ову клевету и да ми се извините.


ВЛАДИКА: Ма какву клевету  ма то је сушта истина човјече. Ја ћу доказати да си доносио паре и улагао у банку.  


ТОМИЋ: У супротном Преоевећени,  ја ћу бити принуђен да своју част браним на суду.


ВЛАДИКА:А имаш ли је?  


ТОМИЋ: Ја још једном  дајем прилику после нећу прихватати  никаква извињења, да повучете ријеч и да ми се извините. (Упире прст у Владику).


ВЛАДИКА: Немој упират у мене један прст, то није културно.


ТОМИЋ: Ок. Дајем вам прилику.


ВЛАДИКА: А шта да се извиним, да ниси носио паре у банку. Јел то да ти се извиним?  


ТОМИЋ: Да сам крао паре, свакога понедељка $800.00  


ВЛАДИКА: Нисам рекао да си крао паре сваког понедељка, прочитај ти то мало боље.


ТОМИЋ: Чита, „сваког понедељка носио $800.00 кеша у банку за отплату свог моргича“.


ВЛАДИКА: А гдје сам ја то рекао да си то узео из цркве?


ТОМИЋ: И присјећајућу се прича са Ривера да је неко узимао паре?  


ВЛАДИКА: Да је неко узимао паре. А хоћеш да ја кажем ко? За кога си рекао, тврдио, избацио си га због тога да не буде црквењак. (ИМЕ
ЗАШТИЋЕНО)  и јеси ли га избацио због тога.  


ТОМИЋ: А сад Ви тврдите да сам то био ја (који је паре поткрадао).


ПАТРИЈАРХ:  У понедељак. .. Добро имао је народ у цркви, имао крштења, вјенчања. За крштења и вјенчања добија паре, ваљда.  


ТОМИЋ: Присјећају се да је неко узимао паре са Ривера, да су се сумњичили овај или онај. Ово је страшно.  


ВЛАДИКА: Али нисам рекао да си „ти сумњичен да си узимао паре“ него „овај или онај“. Ја ћу да нађем свједока који ми је то рекао.


ТОМИЋ: Али ја ћу да узмем из банке.


ВЛАДИКА: Ма узми. Ја имам да кажем оно што сам чуо и то приватно теби.


ТОМИЋ: Ја сам дао прилику сада да се извиниш.   


ВЛАДИКА: Зашто да се извиним. Кад ти будеш (извинио се) да си направио издајство а издајство је као када човјеку поломиш обадвије руке. Да му опростиш мораш, хришћански је али да га загрлиш никада више! Никада више!

 


О СВЕЋАМА И РАЧУНИМА ИЛИ ВИДИ, КОЛИКО ОН ИМА!


ВЛАДИКА: Ја сам рекао: Свијеће, манастери кендлс, су од чистога воска пчелињега и Епархија је гарант квалитета и цијена. Ако нађете недге квалитет исти а цијене боље, слободни сте да узмете.


ТОМИЋ: Јоој…


ВЛАДИКА: Па имам декрет. Пре осам година..


ТОМИЋ: Немојте Владико…


ВЛАДИКА: И ти хоћеш да кажеш да ти то ниси ни видио ни знао! Па шта си био…


ТОМИЋ: Да сам знао..


ВЛАДИКА: Шта би радио?


ТОМИЋ: Да сам знао, друкчија би прича била.


ВЛАДИКА: Што сад није друкчија прича? Колико сада има Епархија пара од свијећа?


ТОМИЋ: Што се тиче свијећа, Епископ канадски се спустио на ниво утјеривача дугова његовог кума. Жалосно.


ВЛАДИКА: Прво и основно, никад ја нисам…


ТОМИЋ: Број два, свијећа славска коју је нама Брацо Вујић продавао за 25 долара…


ВЛАДИКА: Лажеш и то, лажеш и то… Десет долара је била, касније вријеме била је 11. А ви сте је продавали по 30. Двапута сте зарађивали. Ево цјеновник…

(неразумљиво)

ВЛАДИКА: Ма имамо цјеновник! Десет долара, касније једанаест, ма немој молим те.


ТОМИЋ: Двадесет пет долара!


ВЛАДИКА: Ма није тачно! Није тачно. Нађи ми, имаш рачуне које је слао. Нађи па докажи.


ТОМИЋ: Имам, сигурно!


ВЛАДИКА: Ма немој да лажеш.


ТОМИЋ: Двадесет пет…


ВЛАДИКА: Једанаест долара је свијећа продавана.


ТОМИЋ: Владико, двадесет пет долара нам је била куповна цијена, Брацо Вујић нам је продавао 25 долара.


ВЛАДИКА: Ма немој причати…


ТОМИЋ: Ми смо је продавали за тридесет. Имамо рачуне.


ВЛАДИКА: Па ми смо је продавали по 20 у Епархији. Шзо би ми продавали испод набавне…


ТОМИЋ: Даље, купујемо свијећу сада за 2 долара и 75 центи а продајемо за 20.


ВЛАДИКА: Коју свијећу?


ТОМИЋ: Славску. Која је мања од Брацине али 2.75.


ВЛАДИКА: Океј, благо вама, сад ћете дати Епархији једно 100 хиљада годишње од свијећа.


ТОМИЋ: Да смо ми имали право да се снабдијевамо са свијећама, не би Брацо Вујић могао да примири ни у једну цркву са својим свијећама.


ВЛАДИКА: Ма немојте, како можете измишљати. Друго, те свијеће које купујете по набавној цијени…


ТОМИЋ: Нећемо више, нећемо…


ВЛАДИКА: Па што нећемо, кад ти истину кажем, ти онда: нећемо даље! Лажеш да је 25 долара свијећа вама продавана. Ниједан рачун немаш такав.


ТОМИЋ: Имам!


ВЛАДИКА: Немаш! Имаш само украсне свијеће оне за вјенчање, оне су 25 долара


ТОМИЋ: Но! Но! Но!


ВЛАДИКА: Ма немој причати.


ТОМИЋ: Па ево, вратио је… кад је изгубио моћ и заштиту свога кума вратио је 30 посто цијене које су опет биле далеко веће од оних које сад имамо.


ВЛАДИКА: Прво и основно, не знам о томе да ли је он вратио или није, ја знам само једну ствар: од чистог прихода, па колико год да је било, он је дао све што је претекло Епархији. 44 хиљаде 860 долара у прошлој години.


ЦРНОГОРАЦ: А одакле њему оно све што има?


ВЛАДИКА: Коме?


ЦРНОГОРАЦ: Браци.


ВЛАДИКА: Па прво у Бугојну кућу има, има три плаца, једну кућу, има очеву кућу…


ЦРНОГОРАЦ: На Светом Стефану има


ВЛАДИКА: Па продао је те земље, ту кућу, зато је купио.


ЦРНОГОРАЦ: Дај, у Бугојну…


ВЛАДИКА: Шта фали Бугојну, цијене су као у Сарајеву. Друго, је ли он радио као робот оператор у Хонди до задњих дана. Знаш колика је плата тамо? Хођеш да знаш… Па. Нећеш да знаш…


ТОМИЋ: Мене не интересује


ВЛАДИКА: Девет хиљада долара мјесечно.


ТОМИЋ: Не улазим у то…


ВЛАДИКА: Друго, је ли кума Нада, је ли она ради кејтеринг...


ТОМИЋ: Не улазим…


ВЛАДИКА: Па што је вама криво што они имају?


ТОМИЋ: То нисам ја…


ЦРНОГОРАЦ: То сам ја, онако…


ТОМИЋ: Ја само тврдим ово: да смо добијали свијеће 25 долара.


ВЛАДИКА: Ма лажеш. Немој молим те, морам ти рећи то, извини. Кад ми будеш показао рачун…


ТОМИЋ: Показаћу ти (отвара компјутер)


ВЛАДИКА: Кад ми будеш показао рачун, да то нису украсне свијеће за вјенчање и крштење, него су оне свијеће 18 пута један инч, онда ћеш видјети да је 11 долара била свијећа.


(ТОМИЋ ТРАЖИ)


ВЛАДИКА: Немој да ми ту причаш неистину. И кад се такве неистине износе као истина и кад се…


ТОМИЋ: Ово је истина Владико (и даље тражи), Сушта истина.


ШТА СВЕ ПАТРИЈАРХ НИЈЕ ЗНАО (СА ПАТРИЈАРХОМ, ДОК ТОМИЋ ТРАЖИ РАЧУНЕ ЗА СВЕЋЕ)


ВЛАДИКА: (Патријарху, док Томић тражи) Ваша Светос
tи, Вама је вријеме да се пакујете и да идете…

ПАТРИЈАРХ: Са велико
m радошћу.

ВЛАДИКА: Нас остављате сироте и тужне, са оцем Василијем. Боље да сте нашли…


ПАТРИЈАРХ: Е мој Владико…
  

(ТОМИЋ И ДАЉЕ ТРАЖИ)


ВЛАДИКА: Ја мислим да сте урадили оно што сте требали, да је Михајло Додер, који је коректнији, искренији, способнији, за те послове…


ПАТРИЈАРХ: Нисам, нисам размишљао уопште… Ове промене нису биле неопходне… Ја кад сам видео, ја само само онако..  


ВЛАДИКА: Па Михајло је Додер био (архијерејски заменик), Ви сте га наслиједили!


ПАТРИЈАРХ: Не знам ја, ја то сад први пут чујем. Нисам то знао, ја сам мислио да је он (мисли на Томића).. Он ми је десна рука…


ВЛАДИКА: Па добро. Е на жалост, тако то бива… (Томићу) Па добро, јеси ли нашао? Па да… Хајде, кад нађеш пошаљи


ТОМЋ (и даље тражи): Наћи ћу, наћи ћу.


ВЛАДИКА: Ма нађи брате, слободно.
Нађи… (Томић тражи) Па јесу ли сви рачуни стизали преко Епархије?

ТОМИЋ:  Па у томе и јесте, ја сам зато рекао да сте утјеривач дугова.


ВЛАДИКА: Није тачно, ја сам тако држао контролу…


ТОМИЋ: Како, кад то никакве везе нема са црквом, тако сте сами рекли


ВЛАДИКА: Није тачно, рекао сам да нема везе са епархијским фон-до-ви-ма, рекао сам да је то приватна корпорација породице Вујић на коју
они плаћају порез, 30-35%, плаћају хст,


ПАТРИЈАРХ: Ма дајте Ви овај рачун црквени, да ми не сумњамо да ће неко да га користи.


ВЛАДИКА: Нико га не може користити, замрзнут је.


ПАТРИЈАРХ: Па платили сте овом... Милићевићу двадесет… четрдесет хиљада, на основу чега...


ВЛАДИКА: Ја нисам био ту кад је та одлука донесена (у мају, за време Сабора). А вјероватно је он Вама показао на основу…


ПАТРИЈАРХ: Данас је показао… ја то до сада нисам зано. Ја сам га трипута звао...


ВЛАДИКА: Е па ето, онда то треба скинути са дневног реда.


(ТОМИЋ И ДАЉЕ ТРАЖИ)


ПАТРИЈАРХ: Дајте те рачуне, да не идемо на суд, да се не брукамо.

ВЛАДИКА: Ваша Светости, ја сам Вам рекао, ја са тим немам ништа. Ако буде дошло до тога да ја будем тужен, ја имам легалну заштиту од стране државе, мале су ми принадлежности, и ја ту немам ништа – добио, изгубио, ја нећу бити оштећен. Али не заборавите, процес ће трајати, ево стојим овдје пред иконом и тврдим, минимум пет година.


ТОМИЋ: Тачно, тачно.


ВЛАДИКА: Па ком опанци, ком обојци. А какав исход – то ће тек на крају да се зна.


ЦРНОГОРАЦ: Па шта нам то треба?


ВЛАДИКА: Па шта ће вам? То су резервни фондови.


ПАТРИЈАРХ: Па неће сад суд неки да узем те фондове и да вама?


ВЛАДИКА: Неће, не може дати никоме. Боже сачувај.


ПАТРИЈАРХ: Зашто онда водите ту битку


ВЛАДИКА: Банка штити првенствено себе...   


ПАТРИЈАРХ: Владико, буди спокојан, нико то неће злоупотребити.


ВЛАДИКА: Ја и не држим те паре.


ПАТРИЈАРХ: Од гебе зависи много...


ВЛАДИКА: Од Вас зависи, Ваша Светости.


ПАТРИЈАРХ: Ево, објасни, да чујем како од мене зависи.


ВЛАДИКА: Од Вас зависи. Кад не будете слушали Василија и такве као он ....


ПАТРИЈАРХ: Ево, нећу га слушати...


ВЛАДИКА: И дозволите да ја служим у манастиру и будем....


ТОМИЋ (ОДУСТАЈЕ ОД ТРАЖЕЊА): Ооо, ооо, ооо


ПАТРИЈАРХ: Е, кад будемо ово средили...


ВЛАДИКА: Зна се шта је прво било. Да ли јаје или кокош. Прво сте мени забранили, па су се ови људи револтирали.


ПАТРИЈАРХ: То је зато што је био проблем овај.


ВЛАДИКА: Никакав проблем није био.


ПАТРИЈАРХ: Како није, па не би ишли на суд да није проблем.


ВЛАДИКА: Какав проблем? То је било много касније (замрзавање рачуна). Забрана је била пре него што сте Ви дошли, кад сам требао да
служим у М
oнтреалу.

ПАТРИЈАРХ: Проблем је био кад сам ја отишао одавде.


ВЛАДИКА: Не, Ви сте мени забранили да служим у Монтреалу


ПАТРИЈАРХ: То је било пред Преображење.


ВЛАДИКА: Ма не, то је било много пре, пре Петровског поста.


ПАТРИЈАРХ: Ја бих сада замолио те: дај да ставимо тачку на ове невоље.


ВЛАДИКА: И ја сам за то. Мени треба само мир и молитва. И ја кад будем то...


ПАТРИЈАРХ:
Само то, добро...

ВЛАДИКА: Е, то, само то, мени не треба ништа друго. Мир и молитва.

(КРАЈ)

Повратак на главну страну