КОМЕНТАР НА ИНТЕРВЈУЕ ПРОТЕ ВАСИЛИЈА ТОМИЋА О СТАЊУ У ЕПАРХИЈИ КАНАДСКОЈ


Прочитао сам два интервјуа која је ових дана прота Василије Томић дао ш
тампи, један „Вестима“, а други „Политици“, у вези са стањем у нашој Епархији. Како би узело много времена и простора за анализу свих његових изјава, које, успут, као да су намијењене неком ко не умије мислити својом главом, осврнућу се само на неке од њих.

Прво, био бих веома захвалан проти Томићу да подучи овај народ којег он назива “прегрејане бунџије, бунтовници, пајсераши, итд
.”, и да нам каже, на основу којег црквеног закона, прописа или канона, он Епископа канадског Георгија сврстава у “бивше”?  Нека нам каже по којем то поступку Црква разрјешава или привремено разрјешава Епископа од управљања својом Епархијом?  Или можда прота Томић вјерује да се канони могу користити селективно, у зависности од дневне  потребе? Па  ако се  не уклапају у дневну политику, “каноне мачку о реп”? Народ таквима надјену  сликовито  име – “Мачкорепани”.  Народ зна и вјерује, да уколико утврђени црквени канонски ред и поступак није поштован од стране Комисије и надлежних органа, онда  је чисто безакоње све шта из тог и кроз то произилази, укључујући и поступке дијела свештенства  (а којему је он коловођа), а који се на такве одлуке позивају.

Замјену теза користи прота Томић кад импутира вјерном народу да се конфротира са тијелима Цркве, шта води расколу, а он их, ето, брани и чува.  Не конфронтира се народ, прото, већ брани црквени поредак и свој манастир. Не жели никакав раскол – не дао Бог.  Али није обавезан да се повинује неканонским одлукама, па и по цијену да га се и даље назива
прегрејаним бунџијама, пајсерашима итд, као што то прота Томић издашно чини у својим изјавама за штампу.  Кажем неканонским, све док нам не докажеш супротно.

И још да кажем да истину не говори кад тврди да га сав вјерни народ прати. Који је то сав вјерни народ? Ни ја, ни нико кога ја знам и познајем, не стоји иза њега и његовог “братства”. Не стоје ни вјерници ни Управа у протиној парохији, прије свега!

Прота Томић тврди да је 2012. године, кад је Патријарх Иринеј био у канонској посјети нашој Епархији, у приватном разговору са њим бранио и одбранио владику Георгија од разних лажних оптужби. И дубоко је вјеровао у то шта је говорио. Вјеровао је у то, каже, и прошле године на сајму књига у Београду, кад га је опет Патријарх Иринеј о Владики Георгију приупитао. И све тако док Патријарх не рече свој коментар – “босанска лукавштина”. Е тај му један коментар широм отвори очи, које као да су 30 година биле слијепе па нису видјеле ништа од свих тих силних Владикиних “неподопштина”.
Тешко је повјеровати проти Томићу кад тв
рди да  Србски Патријарх користи рјечник недостојан чак и чаршије, па макар то било намијењено само за протине уши. Прије ће бити да је то флоскула згодно пласирана да му послужи као оправдање за његов непочин.  Па тако у једном пасусу наводи: “Суштинско је питање да ли је тачно или није тачно оно шта му се (Епископу) у кривицу ставља. Немајући увид у досије, с поузданошћу могу да тврдим да су две оптужбе тачне” (Sic!!!)...

Аха, ето безгрешни прота Томић зна и подиже свој глас, види туђи гријех и први се баца каменом вичући “Распни га! Распни га”! Он који тврди да је 30 година био вјеран и одан своме Владици Георгију, све до ове небивале издаје, одмах га, на пречац, сврстава у бившег канадског владику, и то без суда и пресуде. А и шта да се чека на одлуку Сабора, кад он већ сада са сигурношћу зна за два његова гријеха, а то је ваљда довољно

Много би се још могло писати као одговор на његове изјаве по штампи, али ми је мука и оволико да износим.  Могу само за крај да кажем да сам згрожен његовим понашањем.  Желим да му Бог милостиво подари још 30 година овоземаљског живота, и да му уз то подари и непресушни извор суза покајница које му не би престајале да теку за све то вријеме, е да би некако могао да испере и искаје страшно дјело које почини. Амин.

Јован Рњак
Торонто, 11. маја 2015.

Повратак на главну страну